Johan Volfgang fon Gete

Johan Volfgang fon Gete smatra se najvećim nemačkim književnikom svih vremena. Radi se o književniku koji se proslavio u skoro svim književnim vrstama, a zahvaljujući njemu i njegovim iznimnim delima, razdoblje u kojem je delovao naziva se i "Geteovo doba" ili razdoblje predromantizma.

Gete je rođen 1749. godine u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Budući da mu je otac bio veoma ugledan čovek, postarao se da mu se sin takođe dobro obrazuje. Gete je zato najpre studirao u Lajpcigu, a zatim i u Štrasburgu. Studirao je pravo, ali je pohađao i časove anatomije, hemije, bontanike i ostalih naučnih predmeta. Iako je kasnije postao poznata književna ličnost, Gete će takođe da se bavi i naukom, ali i svojim primarnim poslom - pravom.

Na univerzitetu u Štrazburgu, Gete je upoznao pesnika Johana Gotfrida Herdera koji ga je zainteresovao za književnost. Inspirisan upravo njegovim radom, Gete će kasnije da napiše svoju poznatu pesmu "Bauk". Gete je počeo da piše i sopstvena dela te tako postao dio Šturm und Drang pokreta, čiji će kasnije da postane jedan od poznatijih predstavnika. Gete se vratio u Frankfurt, gde je radio kao advokat, a usput je pokrenuo i književni časopis Gec fon Berlihingen. Inspirisan događajima iz sopstvenog života, napisao je jedno od svojih najpoznatijih dela, roman "Jadi mladog Vertera".

Na poziv vojvode Karla Avgusta Gete je otišao u Vejmar, gde je neko vreme delovao kao tajni savetnik. Godine 1780. dobija plemstvo, a neko vreme radio je i kao upravnik pozorišta. Gete je sudelovao u ratu protiv Francuske, što je bilo jedno od ključnih stvari koje su ga promenile kao čoveka. Počeo je da se bavi isključivo pisanjem, te je i onda stvorio neka značajna dela.

Johan Volfgang fon Gete takođe je bio poznat i kao tvorac ideje i pojma "svetske književnosti" kao kulturne vrednosti čovečanstva. Poznati književnik je u svom bogatom periodu stvaralaštva preveo i Hasanaginicu na nemački.

Njegova najpoznatija dela bila su: "Jadi mladog Vertera", "Faust", "Egmont", "Ifgenija", "Rimske elegije", "Mletački epigrami", "Zapadno-istočni divan", "Iz mog života", "Poezija i stvarnost" i druge.

Gete je umro u Vajmaru 1832. godine. U Nemačkoj, tačnije u Frankfurtu, od dvadesetih godina prošloga veka u čast Geteu dodeljuje se Geteova nagrada i to ne samo književnicima, već i ljudima koji svojim radom doprinjenli i u ostalim kreativnim i naučnim produčjima, jer Gete je, osim što je bio značajan književnik, bio i cenjen naučnik.