Prilikom prvog izvođenja ove Pirandelijeve drame „Šest lica traži pisca“ došlo je do skandala zbog incesta. Drama se sastoji od tri čina, a mesto radnje je pozorište. Što se tiče teme dela, radnja se vrti oko pada i sloma jedne porodice. Ona je složena zbog strukture drame, koja je slojevita.
Analiza
Šest lica traže pisca je drama apsurda italijanskog pisca Luiđija Pirandela. Napisana je 1921. godine kada je prvi put izvedena u pozorištu Vale u Rimu. Kao što je to obično slučaj sa delima pozorišta apsurda, publika i kritičari delili su mišljenje o delu. Dok su neki smatrali da je delo potpuno ludo, neki su to shvatili kao pravu umetnost. Međutim, s vremenom je delo postajalo sve prihvaćenije.
Godine 1925, u trećem izdanju knjige, Pirandelo je malo bolje objasnio ideje koje je želeo delimično da prenese, kao i pojašnjavajući njegovu strukturu. Delo ima dve isprepletene radnje – dve radnje koje predstavljaju dve stvarnosti.
Započinje predstavljanjem glumaca i reditelja koji pripremaju predstavu. Potom su tu članovi porodice koji od glumaca traže da predstavu izvedu u skladu sa svojim životima. Glumci izvedu probu za takvu predstavu.
Drama unutar drame govori o porodici u kojoj je Otac dao Majku svom Tajniku kome je rodila troje dece. Kada je matičar umro, majka je morala naći posao da prehrani svoju decu. Navodno radi u krojačkom salonu, ali ispostavlja se da je to javna kuća. Majka tako skriva svoj posao od dece.
U čitavoj priči naglašava se da ne postoji granica između stvarnosti i iluzije jer se neprestano isprepliću. Uloge glumaca i stvarnih ljudi podjednako su isprepletene. Pravi ljudi se „igraju“ sami, a glumci igraju prave ljude i na taj način pojačavaju tragediju svojih sudbina. Sama radnja varira između komedije i tragedije. Iako se u radnji dešava toliko mešanja, sve je zapravo logično povezano.
Elementi dela
Vrsta dela: pozorišna drama, drama u drami
Mesto radnje: pozorište
Vreme radnje: jedan dan
Tema: prikaz građanske porodice i njene probleme
Ideja: život je večito ispreplitan iluzijom i stvarnošću
Sadržaj prepričano
Na početku drame vidi se pozornica, a na njoj se odvija proba Pirandelijeve komedije. Vidi se prisutnost glumaca i osoblja, pa se tako na pozornici primećuju Prvi glumac, Drugi glumac, Direktor drame, Šaptač i još neki drugi, a probu prekida šest osoba. Svih tih šest osoba članovi su iste porodice, a kažu da su došli sa ciljem da nađu autora koji bi ispričao priču njihove porodice.
Imena tih šest ljudi, kao i imena osoba koja se trenutno nalaze na pozornici samo su simbolična. Tako su došli Otac, Majka, Sin, Dečak, Devojčica, Pastorka. Glumci su pristali na izvođenje priče ove porodice, a priču pričaju uglavnom Pastorka i Otac.
Priča ide ovako. Otac je odlučio da napusti Majku kako bi je prepustio sekretaru. Majka i sekretar dobijaju čak troje dece. Odnosi u porodici nisu idealni, jako su napeti i odišu neprijateljstvom među pojedinim članovima. Pastorka nikako ne može suzbiti mržnju koju oseća prema Sinu i Dečaku, Sin ne može nikako podneti Majku. Otac deluje kao da je skroz nezainteresovan za porodicu, ali on tvrdi da je oduvek voleo i decu i Majku.
Drugi čin radnje započinje kada na scenu dolazi Madam Pače na poziv drugih članova porodice. Ona je vlasnica krojačkog salona u kom počinje da radi Majka nakon smrti njenog sekretara. No, iako prividno, Majka teško radi u tom salonu kako bi porodica imala šta da jede, krojački salon je zapravo javna kuća. U njemu se Pastorka prostituiše i u osnovi je ona bila glavni izvor prihoda za celu porodicu.
Vrhunac ove tragične priče dogodio se kada Otac ništa ne sluteći odlazi u krojački salon (javnu kuću) kako bi pronašao devojku sa kojom bi se proveo. Odabire devojku koja je Pastorka i sa njom odlazi u sobu nakon što je platio. Dalji čin Pastorke i Oca prekida Majčin krik.
U trećem činu Majka želi da se malo više bavi vaspitanjem Sina kako bi se on odobrovoljio i zavolio je. Jako je zaokupljena njime pa u to vreme ne može toliko da brine i pazi na ostalu decu. Tako dolazi do novih tragedija, Dečak se ubija, Pastorka beži, a Devojčica se utapa.
Na kraju ostanu zaprepašćeni i Majka i Sin i Otac, a celo to zaprepaštenje prebacuje se i na glumce koji zbog očaja i radnje cele priče prekidaju predstavu.
Ova drama ima sve elemente koji je čine čudnom i neobičnom. Radnje se događaju kao drama u drami, sa tim je postignut i efekat dinamičnosti. Pirandelijeva razmišljanja vode nas do njegovih apsurdnih poimanja života i čoveka koji deluje u društvenim odnosima.
Analiza likova
Likovi: Otac, Majka
Otac – 50-godišnjak, gustih brkova, crvenkast i ćelav. Osim Pastorke, on je lik koji dominira u drami, pogotovo u drami koja se dešava unutar drame. Autoritativan je i očinski lik devojčici i dečaku kojima zapravo nije pravi otac. Nema uopšte nikakvog kontakta s njima sve dok se ne susretnu. Inače ljubazan, prema Sinu i Pastorki ima besne i agresivne ispade. Plaši se da neko može da ima loše mišljenje o njemu i voli da je njegova strana priče dobro ispričana.
Majka – žena koja je opterećena sramotom i poniženjem. Većinu drame ona ne govori ništa i sama se suočava sa svojim problemima, u tišini. Ne opravdava se nikome i nema snage da drugima priča o svojim problemima. Voli svoju decu i oseća veliku tugu i kajanje zato što je napustila Sina. Kasnije pokušava da mu pojasni da nije ona ta koja je kriva za to, ali Sin joj ne veruje i ne želi da ju sluša. U ključnim momentima porodične drame, ona plače.
Pastorka – izuzetno dominantna devojka, drska i bezobrazna u momentima kada se to ne očekuje. Bestidna je, ispunjena gorčinom i besom koji ju pokreću. Delomično ljubomorna na Sina zato što Majka toliko pati zbog njega, a ona pokušava da je pridobije. Otac ju prisiljava da se bavi prostitucijom, a jedino osećanja ima za Devojčicu.
Biografija: Luiđi Pirandelo
Luiđi Pirandelo (1867.-1936.) italijanski je dramaturg, romanopisac i književnik, a 1934. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Rodio se na Siciliji, a Fakultet pohađa na Siciliji, pa u Bonu. Nakon što je odbranio naučni rad i postao doktor nauka italijanskog jezika iz područja dijalektologije, vraća se iz Nemačke u Rim i polako se uključuje u književni život.
Upoznaje se sa radom italijanskih naturalista, te se oseća njihov uticaj u njegovim ranim stvaralačkim delima. Prvo je pisao poeziju, a njegove prve objavljene zbirke pesama nosile su naziv „Veselo zlo“ i „Uskrs zemlje“.
Nakon toga počinje da objavljuje novele i romane, a vrhunac njegovog književnog stvaranja završava dramama. Tako je prva njegova objavljena novela „ljubavi bez ljubavi“, pa slede „Rajnske elegije“. Njegov prvi roman bio je „Izopštena“, a nakon toga objavljene su zbirke „Šale smrti i života“ i „Kad sam bio lud“.
Iako su mu i poslovni i privatni život obeležili problemi, on je svo to vreme proveo pišući. Tako je najveću pažnju dobio njegov roman „Pokojni Matija Paskal“ koji je napisao u teškim godinama. Za vreme njegovog stvaranja, psihički mu je obolela supruga, a malo pre toga propao mu je celi porodični kapital.
Nakon toga slede dela „Stari i mladi“, „Snimamo“, „Neko, niko i sto hiljada“ i neke od zbirki pripovedaka. Ipak, najpoznatiji je bio po pisanju drama. Objavio je čak 44 drame, a među njima se ističu „Tako je (ako vam se čini)“, „Šest lica traži pisca“, „Henrik IV“.