Preobražaj je najpoznatije delo Franca Kafke, čija je tema trasformacija glavnog lika Gregora Samse u golemog kukca. Iako je Kafka bio Jevrej rođen u Češkoj, pisao je na nemačkom, pa je tako Preobražaj (uz Proces) jedna od najpoznatijih nemačkih knjiga svih vremena.
Analiza
U Kafkinom delu Preobražaj prisutna je atmosfera nesigurnosti, straha, teskobe, nalik teškom i mučnom snu iz kojeg se nikako ne može probuditi. Oko likova je isprepletana mreža paradoksa iz koje se nikako ne mogu razrešiti i logički spoznati. Radi se o delu u kom se oseća kafkijanska atmosfera.
U delu je prisutno nekoliko elemenata. To su elementi ekspresionizma u kojima se oseća strah, usamljenost, protest protiv društvenog mehanizma koji ugrožava slobodu pojedinca i zahteva slepo pokoravanje. Elementi nadrealizma se odnose na neobične preobražaje i izmenjene stvarne odnose i halucinantne vizije.
Oseća se egzistencijalna usamljenost bića, nemogućnost pronalaska mesta u društvu i ispunjenja samog sebe, strah od odgovornosti za vlastitu egzistenciju, nesigurnost, teskoba i uzaludno traganje za ostvarenjem vlastitog smisla.
Postoje tri teme u Preobraženju. Jedna je fizička transformacija Gregora Samse kao rezultat otuđenja od samog sebe jer je već dugo živeo kao buba, duhovna transformacija Gregora Samse kao njegovo duhovno buđenje (sestrino sviranje na violini, pokušaj da sačuva sliku sa zida – svest o sebi kao duhovnom biću, ali sada te potrebe više ne može ispuniti i transformacija Gregorove okoline – članovi njegove porodice koji su, dok se Gregor za njih brinuo bili lenji, statični i apatični, sada postaju aktivni, pokretni, snalažljivi, sposobni, na kraju izlaze u šetnju i planiraju budućnost.
Motivi u kojima se razrađuje tema ili tematski slojevi je otuđeni čovek u svetu ljudskih odnosa, zatim apsurdan život neosmišljene egzistencije; strah i nesigurnost koji čoveka čine malim i neznatnim, poput bube, pred samim sobom i pred drugima; podela ljudske ličnosti; „abnormalnost normalnoga“; šta čoveka čini čovekom, po čemu prepoznajemo čoveka, šta od čoveka ostaje kad mu se ukine spoljašnje obeležje „čovekolikosti“ po kojem ga drugi ljudi prepoznaju kao čoveka – ogoljenje egzistencije same; odnosi među ljudima – određuje li čovek odnose ili odnosi određuju njega; bespomoćnost pojedinca i njegova nemoć da se odupre rutini koju je jednom prihvatio i tako pristao da bude delić nehumanog sistema.
Vreme Gregorovog života pre preobražaja je dug period sa relativno malo događaja, proveden u automatizovanoj rutini. Zapravo taj celi period vodi prema fizičkoj transformaciji koja je samo manifestacija njegova duhovnog stanja; vreme nakon preobražaja – samo neposredno nakon preobražaja zadržava stari osećaj vremena (boji se kašnjenja, brine se kada će i kako nadoknaditi propušteno…), ali to vreme koje nužno određuje „normalan“ život u Gregorovom novom životu postepeno gubi značenje i smisao – sada je vreme zaustavljeno u onim trenucima koji su važni njemu kao osobi, njegovom unutrašnjem svetu: premeštanje nameštaja, spašavanje slike sa zida kao spašavanje delića ljudskog sveta koji pokušava da mu se otme, pokušaj da pomogne onesvešćenoj majci, ranjavanje od strane oca, sestrino sviranje.
Preobražaj se dogodio u Gregorovoj sobi čime se njegov lični prostor i sveo samo na prostor sobe – enterijer, sužen, skučen, određen mestom koje treba da predstavlja mir i sigurnost, iza zatvorenih vrata, izolacija, stešnjenost, sužavanje svesti, ukidanje postojanja egzistencije koja nije otkrila svoj smisao i opravdanje; upravo sada kad je fizički ograničen prostorom, baš kao što je celog života njegov duh bio ograničen spoljašnjim okolnostima, Gregorova želja za izlaskom iz skučenih okvira se pojačava, ali je sada u tome svaki put fizički sprečen (očev napad štapom, gađanje jabukom).
Nakon preobražaja Gregor postaje beskoristan i kao takav smetnja, opterećenje, predmet gađenja, višak, nisu spremni ni da pokušaju da ga razumeju; kako je njegov povratak u normalno čovekoliko stanje sve manje moguće, tako ga sve više napuštaju i sve manje doživljavaju kao čoveka sa bilo kakvim ljudskim potrebama (za razliku od njih, Gregor njih razume, saoseća sa njihovim problemima, spreman je i da prašta).
Vrhunac Gregorovog poniženja je njegovo tužno i samotno umiranje i kraj kada završava na smetlištu kao da je i sam otpad i smeće; društvo – kako je bio nesposoban da nastavi da ispunjava svoje obaveze, brzo je bio zamenjen, a da se niko zaista nije zapitao ni zabrinuo šta se to Samsi dogodilo – društvo u kojem je živeo i radio počiva na iskorišćavanju slabijih, na strogoj i otuđenoj hijerarhiji koja se temelji na novcu i društvenom položaju.
Elementi dela
Vrsta dela: pripovetka
Mesto radnje: soba Gregora Samse
Vreme radnje: neodređeno
Tema: preobraženje Gregora Samse u insekta
Ideja: ne smemo odbaciti nekoga samo na temelju izgleda, ne sudi knjigu po koricama
Analiza likova
Likovi: Gregor Samsa
Gregor Samsa – glavni lik dela. Gregor radi kao putujući trgovac i ne voli svoj posao, ali ga drži činjenica da finansijski pomaže porodici i brine se o njima. Jednog jutra probudi se velika buba, kroz čitavo delo ostaje takav i na kraju umire kao buba. Pretvaranje u insekta je metafora za otuđenje od sveta i nemogućnost da pronađemo samog sebe. Gregora čak ni sopstvena porodica nije mogla da gleda kao insekta pa su ga zaljučavali u sobu. Često se osećao zapostavljeno, ali ipak ne odustaje od namere da porodicu stavi na prvo mesto.
Greta – Gregorova sestra, devojčica koja se u delu nalazi na ivici odrasle dobi. Na početku je jedina koja je zarbinuta za brata i koja ima razumevanja. Pomaže mu, čisti i donosi hranu, ali saosećanje ubrzo nestaje i prestane ga posećivati. Na kraju ubeđuje porodicu da to više nije njihov Gregor i da treba da ga „maknu“.
Otac – propali preduzetnik koji je svojoj porodici nabio dugove, a zbog čega Gregor oseća dužnost da finansijski podupire i spase porodicu. Emocionalno labilan, Gregorovo pretvaranje u insekta mu teško pada. Prema njemu je hladan, nasilan i štaviše ne pokazuje sažaljenje.
Biografija: Franc Kafka
Franc Kafka bio je književnik nemačkog jezičkog izraza. Rođen je u Pragu 3. jula 1883. godine, a kako je odrastao u senci očevog autoriteta to će kod njega zauvek ostaviti neizbrisiv trag. Naime, rodio se u imućnoj porodici u kojoj je dominirao njegov vredni otac.
Radio je kao pravnik, iako je zapravo hteo da se bavi isključivo pisanjem. Za njegova života objavljene su dve zbirke njegovih pripovedaka, a ponešto i u časopisima. Većinu svog književnog opusa testamentom je namenio spaljivanju, ali je izvršitelj testamenta, odnosno književnik Maks Brod to odbio da učini. Umro je od tuberkuloze, u Beču 3. juna 1924. godine.
Franc Kafka bio je jedno od najznačajnijih imena savremene svetske literature i savremenog romana. O tome svedoči opširna literatura i činjenica da se svi poznatiji savremeni romanopisci pozivaju upravo na njegovo delo kao početak, odnosno izvor moderne pripovedačke proze.