Proces

Proces je napisan 1914. i 1915. godine, ali je objavljen je tek 1925. godine, nakon Kafkine smrti. Kafkin prijatelj Maks Brod priredio je roman za tisak i dodao mu poglavlja. Iako je Kafka bio Jevrej rođen u Češkoj, pisao je na nemačkom, pa je tako Proces (uz Preobražaj) jedna od najpoznatijih nemačkih knjiga svih vremena.

Analiza dela

Naslov romana sugeriše da se radnja vrti oko sudskog procesa, no delo je zapravo Kafkina pobuna protiv sistema i birokratije kakve poznaje. Tako Proces može da označava čovekovu bespomoćnost i borbu protiv onih koji su veći od njega. Sud koji se kao nevidljiva, ali postojeća instanaca celo vreme provlači kroz delo osudio je i progoni pojedinca koji ni sam ne zna za šta je točno kriv.

Proces može da se tumači i kao neizbežnost ili neupitnost sudbine, što je vidljivo i u ponašanju Jozefa K. na kraju dela, gde se on miri sa smrtnom presudom bez otpora. Ceo koncept otuđenja, koji kod Kafke možemo da nađemo i u delu Preobrazba, odraz je autorova pokušaja pronalaska samoga sebe.

Kao češki Židov koji govori nemačkim jezikom, Kafka se uvek osećao strancem, bez obzira u kojoj se sredini nalazio. Ta otuđenost se može primetiti u neodređenosti vremena, mesta radnje i broju likova koji se jednom pojave ili naglo nestaju usred radnje, ali i u redefiniciji krivnje koja se nameće glavnom liku. On u danoj situaciji ne može da napravi ništa, osim da prihvati krivnju, što na kraju i čini.

Likove u ovom delu uglavnom čine razni činovnici, bankarski, sudski ili policijski. Mesta na kojima se odvija radnja sudske su prostorije koje su smeštene na tavanima i u zabačenim, siromašnim delovima grada, a pored njih se obavljaju svakodnevni poslovi poput, na primer, pranja odeće. Glavni lik ovog dela može da bude bilo koji čovek na svetu, a njegova običnost odražava se i u imenu – Jozef. On nema izgrađen ceo identitet, već samo ime i inicijal.

Ovo Kafkino delo je zbog svega toga postalo sinonim za apsurdne situacije u kojima se čovjek ponekad nađe bez svoje krivice, a iz njih ne može da se izvuče logikom, nego mu samo preostaje da se pomiri sa situacijom.

Sadržaj prepričano

I.

Jozef K. bio je bankarski službenik. I dok je jednog sasvim uobičajenog jutra čekao svoj doručak koji nije dolazio, odlučio je pozvoniti kuvarici, umesto doručka, na vrata mu dolaze neznanci sa saopštenjem da je uhapšen. Jozef insistira sa pitanjima ne bi li saznao zašto je uhapšen, ali oni odgovaraju da ne znaju ništa o tome i da su oni samo sudski službenici.

Da stvar bude još komplikovanija, Jozefu je dopušteno svaki dan da odlazi na posao i naizgled se ništa u njegovom životu ne menja. Ubrzo, dobija saopštenje telefonom da mora da dođe na saslušanje u nedelju. Obrazloženo mu je da se radi o nedelji kako bi mogao i dalje neometano obavljati bankarski posao.

Jozef odlazi na mesto navodnog saslušanja i pronalazi zgradu. Naizgled, radi se o sasvim standardnoj stambenoj zgradi. Ulazi i hoda stepenicama tražeći komisiju zaduženu za njegovo saslušanje, ali izgovor mu je da traži stolara Lanza. Ne pronalazi ništa što bi odgovaralo njegovom opisu, nailazi samo na mnogo žena i dece, a radi se o siromašnim i zapuštenim stanovima.

Na zadnjem spratu pokuca na vrata i otvori mu žena koja provodi dan perući rublje. Odvodi ga kroz kuću i dolaze do jedne sobe. Jozef je shvatio da se sada nalazi u dvorani koja je nalik na sudnicu. Sudija mu govori da je zakasnio na saslušanje sat vremena iako mu nisu rekli tačan sat kada mora da se pojavi pred sudom.

Sudnica je podeljena u dva dela, a publika u sudnici reaguje malo u njegovu korist sa odobravanjem, a malo sa podsmehom ili ćutnjom i mukom. Jozef se brani, ali uskoro demonstrativno odlazi jer shvati da ga niko ne razume i da ovo nema smisla. Tada saznaju da je sam sebi naškodio jer je dobio povlasticu kojom je mogao da bude saslušan.

II.

Sledeće nedelje Jozef odluči da se nepozvan pojavi na sudu. Dolazi u istu zgradu i tamo ponovo sreće mladu ženu tj. suprugu sudskog poslužitelja. Ona mu se nudi i govori mu da je odvede jer je u potpunosti pod sudskom vlašću. Jozef razmišlja kako bi to bila dobra osveta prema sudskog istražitelju. No, potom dolazi mladi i neugledni advokat pripravnik, te govori ženi da ima nalog sudije i da mora da se pojavi kod njega. Jozef pokušava da je odbrani, no ona odbija njegovu pomoć i zajedno nestaju.

Tada stiže i sudski poslužitelj i poverava se Jozefu kako ga otpremaju iz kuće i kako mora da radi sve ove beznačajne poslove, a i odvode mu ženu. Sudski poslužitelj provede Jozefa zgradom suda, a od mučne atmosfere koju je tada video, smuči mu se pa se oporavlja tek kada je napustio zgradu.

III.

Jozef je nakon ovog mučnog dana ponovo naišao na čudan događaj. Kada se vraćao jednog dana sa posla iza jednih vrata začuje čudne zvukove, kao da je neko uzdisao. Otvori vrata i ugleda tri čoveka od kojih su dvojica gradski stražari. Oni mu se požale kako je sudski istražitelj naredio da ih ovaj treći išiba jer se on žalio na njih. K. pokušava uveriti dotičnog batinaša da ih poštedi, ali on ga ne sluša. Jozefu se smučio prizor, a i bojao se da ga neko tamo ne zatekne pa se udaljio sa mesta.

Sledećeg jutra pomalo bojažljivo odškrine ta ista vrata i na svoje zaprepaštenje ugleda isti prizor.

IV.

Jozef sve češće nailazi na čudne situacije. Jednog dana posećuje ga stric i opominje ga da bi položaj u kojem se trenutno nalazi mogao negativno uticati na njegovu porodicu. Stric ga uverava da mora uzeti advokata pa oni odlaze do njegovog poznanika, advokata Hulda.

Advokat je na Jozefovo zaprepašćenje upoznat sa celom njegovom situacijom, odnosno procesom. O bolešljivom i starom advokatu brine devojka po imenu Leni. Jozef se upušta odmah sa njom u čudnu ljubavnu vezu, dok ga stric kori jer veruje da je ona u vezi sa advokatom.

V.

Jozef sve više razmišlja o svojoj situaciji. Posećuje advokata koji mu govori da njegov slučaj dobro napreduje, no K. ne vidi nikakve promene. Sumnjajući da advokat namerno oteže celu situaciju i ne radi u njegovu korist, K. odlučuje sam da napiše svoj prigovor. No, prigovor bi trebao da obuhvati i najsitnije detalje o njegovom životu. To Jozefa izbacuje iz takta jer on i dalje ne zna zašto je uopšte optužen.

Sve teže obavlja svakodnevne poslove, a čak mu i kolege govore da znaju sve o njegovom procesu. Industrijalac mu govori da javi sudskom slikaru Titoreliju koji mu može pomoći jer zna pojedinosti oko njegovog slučaja. Titoreli mu malo pomaže objašnjavajući mu kako stoje stvari u sudu. Govori mu da je sud uveren u njegovu krivicu i da će mu biti teško da se odbrani.

Ipak, daje mu nadu govoreći mu da se može na sud uticati vezama. Nudi mu svoju pomoć, ali istovremeno ga zbunjuje pitanjem želi li oslobađanje stvarno, samo prividno ili kao proces odugovlačenja. Odmah mu govori da je celokupno oslobođenje u njegovom slučaju nemoguće. Jozef uskoro saznaje da je nemoguće dobiti i preostale dve tačke i da je moguće samo proces malo odgoditi. Jozef kupuje par njegovih slika i odlazi zbunjen bez ikakvog rešenja.

VI.

Jedne večeri Jozef odluči da ode kod advokata kako bi mu otkazao saradnju. Vrata mu otvara mali čovečuljak pod imenom Blok koji mu govori da je i on klijent advokata, i to već punih 5 godina. I on je u procesu, a govori mu kako je već ponešto naučio i o njegovoj situaciji. Govori mu da će verovatno biti osuđen zbog oblika usana. Zgrožen, Jozef odluči advokatu odmah otkazati saradnju. Advokat mu govori da je nestrpljiv i da se sa njim postupa predobro. Poziva Bloka i predočava mu njegov primer te ga ponižava.

VII.

Nakon što je dao otkaz advokatu, Jozefu je stanje i dalje nepromenjeno. Čak uviđa da je slučaj sve komplikovaniji. Jednog dana, dobija naređenje sa posla da bi trebao da jednom Italijanu pokaže katedralu. Pošto se Italijan ne pojavljuje, K. ulazi u crkvu sam.

Ugleda tamo sveštenika u propovedaonici i čini mu se kao da će baš njemu održati propoved. Iako je već krenuo prema izlazu, zastane jer začuje kako ga sveštenik zove imenom. Govori mu kako previše očekuje od tuđe pomoći, posebno od žena i kako to nije dobro za njegov proces. Govori mu u paraboli o čuvaru i čoveku sa sela. Priča mu o tome kako je čovek sa sela ceo život ostao pred vratima zakona u iščekivanju da ga uvedu. Tek kada je umirao rečeno mu je da se ta vrata sada mogu zatvoriti. Parabola je na kraju ostala nerazašnjena.

VIII.

Jozefov je 31. rođendan. Na taj dan u njegov stan dolaze dva čoveka u crnim kaputima. Iako se nisu najavili K. sedi pored vrata jednako odeven i čeka goste. Rekao je da zna da ih očekuje, kao da se pomirio sa sudbinom. Nije se odupirao, dopustio im je da ga odvedu van grada do kamenoloma.

Zarili su mu nož u srce, a zadnje Jozefove reči bile su „Kao pseto!“

Analiza likova

Likovi: Jozef K.

Jozef K. – bankarski činovnik koji je uhapšen na svoj trideseti rođendan zbog nečega što ni sam ne zna. Živi kao podstanar i ni s kim se ne druži previše. Imao je nekoliko bezuspešnih pokušaja flertovanja te beznačajnu afer s Leni, ali u svemu se čini kao dosta introvertirana i asocijalna osoba. Inteligentan je i ambiciozan te se ne uklapa u okolinu.

Iako se Jozef K. može okarakterisati kao čovek koji ne mari za sustav i zakon, paradoks je da radi za sustav i da se uprkos nevinosti pojavljuje na suđenju, a na kraju i osobe koje su ga došle ubiti dočekuje spremno i bez odupiranja. Njegova stanja variraju od ravnodušnosti preko mentalne paralize do besne arogancije. Potpuno je okupiran sudskim procesom koji je pokrenut protiv njega i više ne uspeva da živi normalno. Počinje da sam sebe analizuje i kritikuje, verujući da je zaista kriv. Možda baš zbog toga i prihvati ubojstvo na kraju.

Jozef K. ne veruje u ništa, pa tako ni u sustav. Njegov svet zbog toga postaje nestvaran, a stvari koje mu se dešavaju kao da nemaju mnogo veze sa realnošću. Jedino u šta veruje Jozef K. jest on sam. Čini samo ono šta je korisno za njega, bez svesti o onome što ga okružuje. Odriče se svoje okoline isto kao što se ona odriče njega pa situacija u kojoj se nalazi donekle deluje poput kazne za život kakav je živeo.

Biografija: Franc Kafka

Franc Kafka (1883.-1924.) bio je književnik jezičnog izražaja na nemačkom. Rođen je u Pragu iz jevrejske porodice. Detinjstvo je proveo u seni oca koji je bio velik autoritet, što će kasnije da ostavi traga na njegovoj psihi.

Nakon što je završio klasičnu gimnaziju odlazi na Fakultet da studira hemiju. Nakon toga prebacuje se na nemačku književnost i istoriju, da bi ipak upisao pravo. Radi kao činovnik i njegov život prolazi u pisanju i poslu. Živio je povučeno, a celi život se odvija između posla i pisanja.

Za njegovog života objavljene su pripovetke „Posmatranje“ i „Seoski lekar“, „Ložač“, „Preobražaj“ te „Osuda“. Nakon njegove smrti štampana su tri romana koja je testamentom hteo da spali, ali ih je književnik Maks Brod ipak odlučio da ih objavi. Radi se o „Procesu“, „Zamku“ i „Americi“. Godine 1931. objavljene su pripovetke „Pri gradnji kineskog zida“.

Posle Drugog svetskog rata objavljena su pisma, dnevnici i pripovetke: „Sabrane pripovetke“, „Pisma Mileni i Pisma Fileciji“, „Svadbene pripreme na selu“…

1922. godine odlazi u penziju zbog napredovale tuberkuloze, da bi umro dve godine kasnije. Sahranjen je u Pragu na jevrejskom groblju.