Ubistvo u ulici Morg kratka je priča svetski značajnog pisca priča strave Edgara Alana Poa. Baš poput njegovih ostalih dela i ova priča u sebi ima elemente horora. Zbog svoje strukture i tematike, smatra se začetkom kriminalističkih, tačnije detektivskih priča, iako u vremenu kada je nastala, pojam detektiv još nije ni postojao. Priča je napisana 1841. godine za Grams magazin, koji je imao nameru da u svojim izdanjima izdaje kratke priče, ali nakon ove priče, više nije imao toliko uspeha u tome.
Analiza
Glavni lik priče Ubistvo u ulici Morg je istražitelj August Dupin, koji mora da reši niz slučajeva bizarniih umorstava. Sva se događaju upravu u ulici Morg. Svojim širokim znanjem, bistrim umom i zavidnim intelektom, on dolazi do zaključaka koji ga dovedu ravno do ubice.
Istražitelj Dupin, svojim netipičnim karakterom asocijalnog istražitelja-genijalca postao je prototip detektiva, koji će kasnije da posluži slavnim piscima koji su se proslavili upravo svojim detektivskim romanima. Među njima je i Artur Konan Dojl sa svojim Šerlokom Holmsom i Agata Kristi s Herkulesom Pojroom.
Još jedna značajka koju će ovi pisci da preuzmu iz Poove priče je pripovedna tehnika. Ona jest iz prvg lica, ali ne iz perspektive glavnog lika tj. istražitelja, već njegova pomoćnika. Pomoćnik ima uvid u rad detektiva, čak i u njegovu subjektivnost, ali također o istrazi i detektivu može da priča i objektivno, poput sveznajućeg pripovedača.
Sama priča imala je još jedan odmak od dotadašnjih priča slične tematike. Naime, njezin rasplet otkriva ubicu koji upoće nije čovek. To ne samo da je očiti element horora u priči, veće potpuno nepredvidiv obrat koji čitatelja ostavlja u čudu i iznenađenju. Po u svojoj priči čitatelju uopće nije ni ponudio mogućnost da sam, tokom čitanja, otkrije ubicu, tj. da pretpostavi rasplet, što je bilo gotovo pa pravilo tadašnjih priča.
Priča „Ubistvo u ulici Morg“ ima svoj nastavak „Tajna Mari Rože“, što je još jedan slučaj kojeg Dupin rešava, a njegov lik još se pojavljuje i u Poovom delu „Ukradeno pismo“.
Elementi dela
Vrsta dela: kratka priča
Mesto radnje: ulica Morg
Vreme radnje: 19. vek
Tema: rešavanje niza slučajeva bizarniih ubistava u ulici Morg
Ideja: nijedno ubistvo ne prolazi nekažnjeno
Sadržaj prepričano
Delo počinje raspravom o analizi i analitičarima na koju se nadovezuje pisanje o šahu i kartanju. Sama radnja počinje kad pisac priča o gospodinu C. Avgustu Dupinu koga je upoznao u Parizu. On je nizom okolnosti izgubio svoje bogatstvo i jedini luksuz koji je imao u životu su bile knjige. On i pisac delili su ljubav prema knjigama.
Upoznali su se u biblioteci te su nakon toga odlučili da žive zajedno u Parizu. Bili su odsečeni od sveta. Nisu primali posetioce i najviše su voleli da se druže jedan sa drugim i sa knjigama.
Dupin je najviše voleo noć i pisac mu se u tome priklonio. Preko dana bi zatvorili prozore i zamračili sve kako bi imali viziju noći, a kad bi mrak pao izašli bi na ulicu, šetali i pričali.
Dupin je mogao savršeno da opazi i prati piščev tok misli. Tako su se jedne noći šetali i ćutali 15 minuta, a nakon toga samo jednom rečenicom počeo je razgovor o Šantiliju, obućaru koji se okušao u pozorištu i doživeo neuspeh, i taj razgovor doveo je do ubistva u ulici Morg.
Majka i kćerka nađene su mrtve. Leš kćerke koja je bila zadavljena izvučen je iz dimnjaka, a majci je bio grkljan prerezan, pa joj se glava odvojila od tela kad je leš pomeren. Ta priča nalazila se u novinama koje su njih dvojica čitali. Nije bilo naznaka ko je ubica, a dan kasnije objavljeni su iskazi svedoka.
Većina njih se podudarala u svemu osim u par stvari. Neki su tvrdili da se majka bavila proricanjem sudbine, a drugi su to poricali. Oni koji su prvi ušli u kuću u potrazi za majkom i kćerkom čuli su dva glasa. Jedan je bio osoran, a drugi prodoran. Svako je o tome dao drugačiju izjavu. Jedni su tvrdili kako su glasovi pripadali Francuzima, Englezima, a drugi Italijanima.
Niko ne zna kako su počinioci izašli iz kuće. Policija je tapkala u mraku jer nisu bili ni sigurni da se radi o ubistvu. Leš kćerke koja je bila u dimnjaku bio je modar i izguljen, a majka je imala smrskane kosti i njen grkljan je verovatno bio prerezan britvom.
Uhapšen je bio Adolf Le Bon iako se činilo kako ga ništa ne tereti. Pisac je primetio kako je Dupina ovaj slučaj počeo da zanima tek kad je u novinama objavljeno da je potencijalni ubica uhapšen jer ga je onda pitao za njegovo mišljenje o ubistvu. Pisac je, kao i ostatak Pariza, mislio da je ova zagonetka nerešiva.
Dupin je kritikovao francusku policiju koja se naveliko hvalila svojim metodama, a po njegovom mišljenju jedina njihova metoda je bila dobar trenutak. Poziva pisca da sami istraže ubistvo jer mu je Le Bon jednom učinio uslugu na kojoj mu je jako zahvalan. On je poznavao prefekta policije i brzo je dobio potrebna dopuštenja da započnu sami svoju istragu.
Otišli su na mesto ubistva i sve pregledali. Piscu nije bila jasna pažnja sa kojom je Dupin proučavao kuću. Pisac u kući nije uočio ništa drugačije od onoga što je bilo opisano u novinama.
Dupin je postao ćutljiv u vezi ubistva sve do podneva sledećeg dana. Njega je zanimalo da li je pisac primetio nešto neobično. Dupin je smatrao kako su novine krive za mišljenje policije da je ovaj slučaj nerešiv. Novine su navele nedostatak motiva za ubistvo, različite iskaze o tome kome pripadaju glasovi, pa zbog toga policija smatra kako ova misterija nema rešenja.
Dupin izjavljuje kako će doći ili je već došao do rešenja ovog ubistva. Pisac je ostao zaprepašćen, a Dupin je onda izjavio kako očekuje tog počinioca ili barem saučesnika. Sa obzirom da je bilo potrebno njega zadržati kad dođe obojica su uzeli pištolje.
Dupin je nastavio svoj monolog o ubistvu. Ukazao je piscu na činjenicu kako su se svi složili da je jedan od glasova koji su čuli pripadao Francuzu dok su za drugi imali razna nagađanja, ali ni jedan od svedoka nije hteo da kaže da taj glas pripada pripadniku njihove zemlje. Svi su uvek ukazivali na jezik koji nije njihov iako ga možda nikad nisu čuli.
Takođe on je sam shvatio da su počinioci pobegli kroz prozor nakon što ih je pomno proučio. Već je sam razradio i način ulaska i način izlaska iz kuće, ali oboje je zahtevalo veliku spretnost počinioca.
Takođe je proučio i velike svote novca koji su ostavljeni u kući i snaga koja je trebala da bi se leš ugurao u dimnjak. Sva njegova zapažanja navode pisca na pomisao da je počinilac neki ludak iz obližnje bolnice za duševne bolesnike.
Dupin je dokazao njegovo mišljenje netačnim jer bi svedoci mogli razaznati koje je nacionalnosti luđak i još ka tome Dupin je uzeo kosu koja se nalazila u ruci majke. Ta kosa nije nalikovala na ljudsku kosu isto kao što ni otisci na kćerkinom vratu nisu bili otisci ljudske ruke.
Dupin je svratio piščevu pažnju na članak o orangutanu sa Istočnoindijskih ostrva čiji otisak ruke odgovara onom na vratu, a dlaka odgovara kosi uzetoj iz majčine ruke.
Piscu nije bila jasna misterija o dva čoveka koja su svedoci čuli. Dupin je smatrao kako je postojao Francuz koji je znao za ubistvo, ali je pobegao iz kuće takođe veruje kako je orangutan još uvek na slobodi. On je dao oglas u novine da u svome stanu ima orangutana koji pripada malteškom mornaru. Do toga zaključka je došao kad je našao vrpcu zavezanu u specifičan čvor koji mornari znaju da zavežu, posebno Maltežani.
Njegove sumnje su postale stvarne kada su začuli korake. U njihov stan je ušao mornar u potrazi za svojim orangutanom. Ponudio im je novac kao nagradu za pronalazak životinje. Umesto novca Dupin je tražio da mu ispriča sve o ubistvu u Ulici Morg.
Otišao je do vrata i zaključao ih, a svoj pištolj je odložio na sto. Mornar im je prepričao kako je ulovio životinju sa svojim prijateljem koji je umro. Nakon njegove smrti on je sakrio orangutana u svoj stan te ga jednog dana ulovio kad je provalio u njegovu sobu te se tamo pokušao brijati verovatno zato što je njega video kako to radi.
Kad je on posegnuo za bičem, životinja je pobegla kroz prozor. Mornar ju je sledeo, a orangutanova pažnja pala je na osvijetljen prozor kuće u Ulici Morg. Tamo se odvilo ubistvo tačno kako ga je Dupin predvidio. Kasnije je vlasnik sam ulovio orangutana, a Le Bon je pušten na slobodu.
Analiza likova
Dupin
Taj mladi gospodin je bio iz odlične – štaviše, iz vrlo slavne porodice, ali je zbog niza nepovoljnih zbivanja spao na takvo siromaštvo da mu je energija njegovog značaja potpuno podlegla, te je prestao da se kreće u svetu, ili nastojati da ponovo potvrdi imetak… sa pomoću najstrože štednje, pokrivao najnužnije životne potrebe. Knjige su mu, zaista, bile jedina raskoš.
Imao je ekstravagantne navike i najbolje je razmišljao u zamračenoj odaji u kojoj su i usred bela dana gorele sveće. Bio je zaljubljen u noć zbog nje same.
Izuzetna analitička sposobnost… Činilo se takođe da on gorljivo uživa da se njom koristi.
Dupinov imućni prijatelj svojim naivnim pitanjima još nam više pokazuje dosetljivost Dupina kao glavnog junaka.
Majmun
…velikog crvenkastožutog orangutana…divovski stas, golema snaga i okretnost, divlja okrutnost i sposobnost oponašanja kojima se ti sisari odlikuju.
Sa britvom u ruci potpuno nasapunana, sedela je pred ogledalom pokušavajući da izvede akciju brijanja. Gospodar je hteo orangutana umiriti bičem, no čim je ugledao bič, orangutan je smesta jurnuo kroz vrata sobe.
Otrgnuta iz svog životnog prostora, bičem terana na poslušnost, jadna je životinja bila izbezumljena.
Biografija: Edgar Alan Po
Edgar Alan Po (Boston, 1809. – Baltimor, 1849.) bio je američki pisac, pesnik, urednik i književni kritičar američkog realizma. Izgubio je roditelje dve godine nakon rođenja i bio je usvojen od strane trgovca duvanom koji ga šalje u Englesku gde je pohađao školu.
Sa univerziteta je bio izbačen zbog kockarskih dugova zbog čega ga se trgovac duvana odriče. Pod lažnim imenom je ušao u vojsku, ali je bio izbačen zbog neizvršavanja dužnosti. U književnost ulazi kratkom pričom „Poruka u boci“.
Oženio se trinaestogodišnjom Virdžinijom koja umire od tuberkuloze i to se smatra razlogom njegovog alkoholizma i zavisnosti od opijuma. Virginiji je posvetio pesmu „Annabel Lee“.
Njegova prva zbirka zvala se „Priče iz Groteske i Arabeske“, a najprodavanije djelo „Školjkareva prva knjiga“ izašla je u ranim 1840-ima. Svetsku slavu donela mu je poema „Gavran“, a „Ubistvo u ulici Morg i „Ukradeno pismo“ smatraju se njegovim najpoznatijim kriminalističkim romanima.
Pokušao je da se ubije, a nakon toga nestaje na tri dana i kad se pojavio u vrlo čudnome stanju je preminuo 1849. godine. Poove priče nastale su pod uticajem engleskog romana jeze. Pisao je mistična dela, između ostalog i kraće delo Crni mačak. Pisao je i pesme mistično-romantične atmosfere i bizarnih motiva.