Delo Razbojnici je poznata drama njemačkog književnika Fridriha Šilera. Ona se može podeliti na pet činova, no rađena je na novijim temeljima iz književnosti. Biblijska priča je u pozadini radnje, ali u kasnijoj radnji patetično se bori protiv nepravde veličanjem strasti pobune. Prikazana je premijerno 1782. godine u Manhajmu, a gledaoci su njom bili oduševljeni.
Analiza
Stari Mur ima dva sina – Karla i Franca. U uvodnoj replici doznajemo da je Stari Mur više naklonjen starijem sinu Karlu kojeg smatra svojim miljenikom. Nakon što Karl odluči da ostavi svoju porodicu i ode u svet, mlađi brat Franc smišlja način kako da otac odbaci svog najdražeg sina da bi njemu pripao posed i svo očevo bogatstvo. On počinje da izmišlja laži o bratu do te mere da mu govori i da je mrtav.
U to vreme Karl se pridružuje sileđijama koji ubijaju, pale i plljačkaju, ali ipak uspeva da zadri i malo dobrote u sebi pa sav plen deli siromasima. Veliki fokus u radnji autor stavlja i na ljubav, tj. vernost Amalije, Karlove devojke u periodu kada Franc želi na sve načine da zadobije njenu ljubav. Drama se raspliće saznanjem da stari Mur ipak nije umro kao što se pretpostavilo već je zatvoren u nekoj staroj kuli. Čim dozna za očevu bedu, Karl krene da ga spase i šalje na brata svoju četu sileđija.
Franc doznaje za njegov plan i sam si prikrati život, a kad otac dozna da mu je najdraži sin ubica i razmetnik, on padne na tlo i umre. Amalija takođe ustanovi da on neće ostati s njom, pa traži od čete da ju ubiju. Karl joj ispunjava želju, a onda krene da ubije i sebe, ali ga četa u tome sprečava.
U drami se pojavljuju razna pominjanja istoričara i mitoloških motiva, pogotovo podseća na radnje iz Biblije i Ilijade. Čak možemo da prepoznamo i samokritiku autora u Karlovim dijalozima i monolozima.
Elementi dela
Vrsta dela: drama
Mesto radnje: Nemačka
Vreme radnje: 18. vek
Tema: propast jedne porodice zbog želje jednog brata
Ideja: uništavanjem drugih uništavamo i samog sebe
Sadržaj prepričano
Grof Maksimilijan Mur ima dvojicu sinova, Franca Mura i Karla. Franc Mur je stariji i jako je zavidan i ljubomoran prema prvorođenom bratu Karlu. Kako bi ga lišio nasledstva Franc napravi plan. Pred teško bolesnim i starim ocem okleveće Karla uz pomoć izmišljenog pisma. Uspeo je da ga uveri da je Karl kriv u zločinu koji je počinio i da je time okaljao porodično ime.
Bolesni otac je bio ogorčen, pa se odriče starijeg sina i mlađeg imenuje za naslednika imanja i dvorca. No, iako je Karl bio mlađahan i pomalo nezreo i jako voleo avanture, bio je jako ljut zbog te očeve odluke. Iz tog razloga on odluči u stanju revolta da postane vođa razbojnika. Vodili su ga ogorčenje i želja za osvetom zbog nepravde, i borba za sve koji su potlačeni i neshvaćeni.
Franc nije uspevao da dočeka smrt svog oca kako bi postao pravi naslednik. Pokušavao je dokrajčiti oca lažima i govori mu da mu je sin Karl mrtav. No, njegova spletka ne uspeva i Franc odluči da na nasilan način zatvori svog oca. To mu nije dovoljno pa na sve načine pokušava da pridobije i Amaliju, Karlovu verenicu, ali ona mu ne veruje i ostaje uz Karla.
U međuvremenu Karl u sklopu svoje razbojničke družine čini mnoga zlodela. Spasio je svog prijatelja Rolera sa vešala, ali je ljut zapalio ceo grad pa su stradali i mnogi nevini ljudi. Kada je shvatio da njegovi prijatelji ne dele iste idealističke ciljeve poput njega i zanima ih isključivo pljačka, on odluči da napusti svoju družinu.
Karl jako pati za domom pa jednoga dana odlučuje da se preruši i odlazi u posetu ocu. Tada otkriva i brojne Francove spletke. No, bes kod Karla kulminira kada zatekne oca zarobljenog u šumi, u jednoj kuli. Naredi svojoj družini iz koje je otišao da mu pronađu i dovedu brata.
Iz straha kako će se pravda njime poigrati, Franc odluči da počini samoubistvo. Razbojnici pronalaze maliju koja misli da njen život bez Karla nema smisla. Pristaće i da umre ako će biti potrebno. Karl je na kraju izvršio ovu, za njega jako tešku odluku te se time oprostio zauvek od razbojničke družine. Predao se vlastima.
Karl Mur je junak ove tragedije. Živeo je raspuštenim i raskalašnim životom, a onda je poželeo da se vrati porodici. Napisao je ocu pismo i u njemu je tražio oproštaj. No, njegov mlađi brat Franc ne želi za to ni da čuje te bojkotuje pomirenje Karla i porodice kako bi on mogao uživati u celom nasledstvu.
Karl je ogorčen na sve i odluči organizovati razbojničku družinu. Ta družina će se boriti protiv laži i nepostojećeg morala jer je on idealista i njegovi ciljevi su iskreni. No, kada uviđa da ostatak družine nema iste ciljeve kao i on, odustaje od svega i predaje se vlastima. Time takođe čini dobro delo jer pomaže siromahu koji je dobio nagradu, jer ga je predao vlastima.
Analiza likova
Likovi: Stari Mur, Karl, Franc
Stari Mur – otac Karla i Franca koji je uvek izdvajao starijeg sina kao dražeg. Nije jednako delio svoju ljubav i s tim je napravio sukob između njih. Ljubav koju je osećao prema starijem sinu ga je koštala života.
Karl – stariji sin koji je bio očev miljenik. Odlučio je da ode iz porodične kuće da bi se pridružio četi sileđija. Često se podseća na detinjstvo i dane kad je bio srećan. Iako čini loša dela, duboko u sebi zna da radi zlo pa pokušava da se iskupi deleći sa siromasima.
Franc – najmlađi sin koji nije dobio ljubav oca što je uzrokovalo da oseća mržnju prema bratu. Zbog toga postaje okrutan prema svima, a kad dozna da mu brat dolazi presuditi, odlučuje sam uzeti stvar u svoje ruke i ubije se.
Amalija – verna Karlu čak i u momentima kad je njegov mlađi brat hteo da osvoji njenu ljubav. Duboko razočarana i tužna kad dozna da Karl više neće živeti s njom, Moli četu sileđija da ju ubije, ali to uradi upravo njen Karl.
Biografija: Fridrih Šiler
Fridrih Šiler (1759. – 1805.) nemački pesnik i dramski pisac. Bio je prevodilac, urednik i izdavač časopisa. Iako je prvobitno u mladosti hteo da bude sveštenik, studirao je pravo, da bi na kraju postao vojni lekar.
Njegovo prvo, ali i najpoznatije delo bili su „Razbojnici“. U ovoj drami Šiler pokušava da nam da do znanja da uvek postoji dobro i zlo i uvek se na sve načine mora pokušavati suprostaviti nepravdi.
Nakon što je objavio ovu knjigu, kao vojnom lekaru bio mu je zabranjen dalji rad u književnosti pa on beži iz Štutgarta gde u slobodi može da nastavi sa pisanjem.
Sledeća izdata dela bila su mu „Fiskova zavera u Đenovi“, „Don Karlos“, „Spletka i ljubav“.
Već pred kraj života odlazi u Vajmar i tada piše istorijske drame: „Valenštajn“, „Marija Stjuart“, „Devica Orleanska“, „Viljem Tel, „Mesinska nevesta“. Nakon duge bolesti, umro je u Vajmaru, 9. maja 1805. godine.