Poštarska bajka delo je češkog pisca Karela Čapeka. Čapek je napisao nekoliko knjiga za decu od koji se posebno izdvajaju sledeće: „Pripovetke o psiću i mačkici“, „Poštarska bajka“, „Život šteneta“ itd. Bajke je počeo da piše za vreme Prvog svetskog rata, a inspiraciju je crpio iz narodnih predaja. Svojim pričama se svrstao među osnivače moderne bajke.
Analiza
Poštarska bajka je hvalospev o ljubavi između muškarca i žene, ljubavi između prijatelja i ljubavi čoveka prema svim živim bićima. Poštarska bajka, kao što sam naziv kaže, upravo je bajka o poštaru Kolbabi koji jednog dana pronalazi neadresirano pismo u kojem vozač Francek prosi gospođicu Maricu.
Budući da na pismu nije bilo adrese, Kolbaba je odlučio da sam pronađe gospođicu Maricu, a njegova potraga trajala je celu godinu i jedan dan. Tokom potrage je video gotovo svaki deo Češke, od vinograda u Melniku, preko hmelja u Žatecu pa sve do šarana u Trebonju. Kada je već počeo da ga hvata očaj jer nikako nije uspevao da pronađe Maricu, naišao je šofer za kog se ispostavilo da je pošiljaoc pisma.
Svi se događaji odvijaju kada Kolbaba zaspi, nakon čega se probudi pored tople peći. Način kako je bajka ispričana tera čitaoca da se zapita da li su te dogodovštine samo snovi u kojima je i buđenje deo sna ili je buđenje stvarno, pa poštar uistinu sreće poštanske patuljke. Poštanska bajka je pomalo neuobičajena u odnosu na druga dela ove vrste jer se u njima inače spominju veštice, vilenjaci, čudovišta, vile i veštice, a ovde je reč o poštanskim patuljcima.
Elemetni dela
Vrsta dela: Bajka
Mesto radnje: Češka
Vreme radnje: Godina i jedan dan
Tema dela: ljubav između žene i muškarca, ali i čoveka prema svim živim bićima
Ideja dela: ljubav dolazi u mnogim oblicima
Sadržaj prepričano
Šta se događa u pošti noću dok ne radi? Gospodin Kolbaba koji radi u poštanskoj kancelariji kao listonoša odluči da malo odmori, a kako i ne bi kada mu je dosadio njegov posao. Tako jednog dana zaspi pored peći u kancelariji. Ostali zaposleni su otišli kući ne primetivši kako je Kolbaba ostao u uglu da drema.
Na satu je otkucala ponoć i poštara odjednom probudi buka. Kada je pokušao da sazna odakle čudni zvukovi otkrio je da ih uzrokuju patuljci, bradati čovečuljci veliki kao šumski kunić ili veverica. Ogrnuti su pelerinama, a na glavi imaju poštarske kape. Kolbaba je bio iznenađen kada ih je video, ostao je bez reči i počeo da psuje.
Ali to nisu bile prostačke psovke kao kod ostalih i koje se mogu čuti na ulici, nego simpatične pa čak i smešne. Osim toga Kolbaba je bio dovoljno pristojan pa ih nije izvikivao naglas nego ih je samo prevrtao u svojim mislima. Zanimljivo je koliko su sposobni ti mali poštari i kako su sposobniji od onih koji rade tu već dugo i čije greške upravo ispravljaju. Za razliku od ljudi patuljci imaju zanimljive sposobnosti, a to je da mogu čitati list u omotnici bez da je pre toga otvaraju.
Ipak imaju i oni jednu slabost, a to je kartanje čime se često zabavljaju. Ali to nisu bile uobičajene karte nego su umesto njih koristili pisma, a kartašku vrednost su određivali prema toplini koju su mogli osetiti na dodir.
Najhladnije sedmice su pisma u kojima ljudi lažu, a sledeće po slabosti su osmice, pisma koja ljudi pišu zato što moraju. Devetke predstavljaju pisma koja ljudi pišu iz pristojnosti, desetke su zanimljiva pisma, pubovi su pisma koja ljudi šalju kada žele nekoga da usreće, dame su dobri prijatelji koji pišu drugima, a kralj predstavlja pisma pisana iz ljubavi.
Najjača karta je as, radi se o pismu gde čovek drugome daruje celo srce. As predstavlja kartu koja je iznad svih, a najbolji primer je pismo majke koja šalje pismo svom detetu ili partneru kog voli svim srcem i to više od sebe.
Patuljci su se potrudili da objasne Kolbabi svoje moći i kako one funkcionišu. Objasnili su mu da su ravnodušna pisma hladna na dodir, a ako je u njima puno ljubavi ona su sve toplija. Nije bilo potrebno puno vremena da i gospodin Kolbaba usvoji ovu sposobnost. Dok je radio svoj posao i razvrstavao pošiljke naleteo je na pismo bez marke, adrese i bilo kakvog drugog podatka. Ali uprkos tome radilo se o toplom pismu za koje se isplati potruditi i dostaviti na pravu adresu.
Prvo je zamolio svoje prijatelje patuljke da mu daju par nagoveštaja bez da otvara pismo i da tako pokuša da sazna o kome se radi. Pismo je napisao jedan Francek svojoj Marici kojoj je predlagao venčanje. Bilo je to pismo sa puno pravopisnih grešaka. Nažalost znali su samo imena jer se u pismu nije spominjalo prezime, grad, ulica i kućni broj. Bez obzira što nije imao puno informacija, Kolbaba je odlučio da krene u potragu za Maricom makar morao da obiđe ceo svet.
Prošlo je već godinu dana, a Kolbaba još uvek nije pronašao Maricu i tada je polako počeo da ga hvata očaj da neće nikada pronaći određenu osobu. Seo je pored puta da malo odmori kada se odjednom pojavi automobil. Auto je vozio tužan gospodin odeven u crno, a pozadi je isto sedeo tužan putnik odeven u crno. Vozeći se saznaje kako je gospodin tužan što mu auto ide tako sporo, a ne može da ide brže jer je vozač tužan što mu njegova ljubljena nije odgovorila na pismo koje joj je poslao.
Vozač je na kraju bio Francek koji je zbog smušenosti zaboravio na pismo da stavi adresu voljene žene, zbog čega mu ona nije odgovorila već godinu dana. Kada je saznao pravu istinu Francek ubaci u veću brzinu kako bi što pre Marica dobila pismo koje joj je on poslao. Napokon su stigli do kuće gde je živela Marica, tužna jer već godinu dana čeka pismo koje nikako da stigne.
Odjednom se svima popravilo raspoloženje, a kada su stigli do kuće u kojoj živi Marica, Kolbaba joj je uručio pismo i naplatio kaznu jer se na njemu nije nalazila markica. Usput joj dovede i Franceka. Na kraju je auto opet išao brzo jer ga je vozio veseli vozač.
Analiza likova
Likovi: poštar Kolbaba, vozač Francek, gospođica Marica, gospodin
Gospodin Kolbaba – poštar ili listonoša koji nije zadovoljan svojim poslom koji obavlja već duži niz godina. Osim što puno hoda i trči okolo, ljudima u većini slučajeva ne donosi lepe vesti nego račune koji ih ne čine srećnima. Posao mu postane interesantan nakon što mu poštanski patuljci otkriju kako može da prepozna pisma po toplini. Da je gospodin Kolbaba požrtvovan, možemo da zaključimo po tome što je jednom prigodom trčao po celoj Češkoj kako bi uručio jedno pismo.
Poštanski patuljci – mali čovečuljci koji rade sve poslove koje inače obavljaju poštari. Dobri su, požrtvovni, vole pomagati drugima i veruju u ljudsku dobrotu i ljubav. Također vole da kartaju i da jedu ostatke koji ostanu ljudima, a nekada znaju od telegrafskih žica raditi rezance.
Francek i Marica – iako su njih dvoje sporedni likovi, radnja cele knjige vrti se oko njihove ljubavne priče. Francek je smešan i smušen, što možemo da vidimo po tome što je poslao pismo bez adrese, a Marica je bila jako tužna jer nije dobila pismo od Franceka. Na kraju su ipak bili srećni jer im je pomogao poštar Kolbaba.
Biografija: Karel Čapek
Karel Čapek je novinar, filozof i pisac i najpoznatiji pisac iz češke u razdoblju između dva svetska rata. Rođen je 1890. godine u mestu Svatonjovice u Češkoj. Školovao se u nekoliko gradova u Brnu, Pragu, Berlinu i Parizu.
Početak književnog stvaralaštva nadovezuje se na radove koje je objavljivao zajedno sa svojim bratom Jozefom. Prvi trenuci koje je posvetio pisanju bili su tokom Prvog svetskog rata.
Najpoznatije delo koje je napisao bila je drama „R.U.R.“ ili Rossums Universal Robots. Radi se o naučno-utopijskoj drami u kojoj je rečnik obogatio tada novom rečju, koja se danas često koristi i deo je komunikacije između mnogih, a to je robot.
Karel Čapek se upravo zbog navedenog dela smatra osnivačem naučno-fantastične književnosti. On je jedan od prvih koji se pozabavio zanimljivom i intrigantnom temom, a to je opasnost koju pruža nagli razvoj tehničke civilizacije ili veštačke inteligencije.
Napisao je i nekoliko knjiga za decu kao što su: „Pripovetke o psiću i mačkici“, „Poštarska bajka“, „Život šteneta“… Bio je aktivan i na političkom polju pa je tako još pre početka Drugog svetskog rata upozoravao na opasnost koja dolazi od fašizma, struje koja je sve više jačala. Umro je 1938. godine u Pragu pre početka Drugog svetskog rata.