Pinokio

Priča Karla Kolodija govori o drvenom lutku Pinokiju koji traži način da postane dečak i na putu do svoje čovečnosti upada u svakojake nedaće, kao i svako drugo dete.

Analiza

Roman Pinokio je nešto kompleksniji o priče koju svi znamo, priče o lutku koji je silno želio da postane pravi dečak, a kada bi lagao – narastao bi mu nos. Taj je motiv postao sinonim za laganje te se i danas upotrebljava u svakodnevnom govoru. Međutim, glavna tema Pinokija je sazrevanje i razvoj ličnosti, ali isto tako i put koji neka osoba mora da prođe kako bi se otrgnula od zla i usmerila ka dobrom.

Čitaoci ovog dela mogu jasno da dožive psihološku transformaciju glavnog lika Pinokija. On je u početku zločesti drveni lutak, a na kraju postane dobar dečak. Ta metafora prelaska iz nečeg drvenog, umetnog i lošeg u ljudsko i dobro može da se analizira na više razina.

Do Pinokijeve transformacije najviše dolazi zaslugom njegovih „oca“ i „majke“. Ovde se njegovim ocem smatra muškarac koji ga je iz panja izrezbario u lutka, a majkom naziva Plavu vilu koja ga je odgojila. Iz Pinokijevog primera možemo da vidimo kako je najbolje učiti na sopstvenoj koži, pogotovo ako smo tvrdoglavi, poput njega.

No, nije samo Pinokio kriv za sve nevolje koje su ga snašle. U mnoge u njih se uvalio zbog okoline ili spletom nesretnih okolnosti. Autor je u ovom delu na interesantan način upozorio čitaoce na mane sveta kojim su okruženi te istaknuo da nevinost i naivnost dece može da bude opasna za njih, pa je zato važno da slušaju roditelje.

Delo Pinokio je mešavina romana, bajke, basne i pripovesti. Neki delovi priče čine se posve nestvarnima, a s druge strane, roman se roman se doima stvarnim. Priča je zbog bajkovitih motiva podobna i još zanimljivija deci koja upravo na nestvarnim delovima mogu da nauče priču o stvarnosti.

Elementi dela

Vrsta dela: Priča

Vreme radnje: neodređeno, kroz nekoliko dana

Mesto radnje: kod kuće, na putu do škole, u kitovoj utrobi

Tema dela: pustolovine nestašnog lutka Pinokija

Ideja dela: nestašni i zločesti dečaci pretvoriće se u magarce kada odrastu

Sadržaj prepričano

Priča počinje sa starim majstorom Čiljeđom koji je došao do lepog parčeta drveta. Kada je počeo da ga trese, drvo je zacvililo kao dete, majstor je bio zapanjen, a kada mu se iz drveta javio dečiji glas zastao je kao munjom pogođen. U tom trenutku se pojavio još jedan starac Đepeto, koji je zbog perike žute kao palenta dobio naziv Polendina, što ga je uvek ljutilo.

Nije bilo potrebno dugo vremena da se dva starca posvađaju zbog glasa iz drveta, a nakon međusobnog vređanja Čiljeđo i Đepeto se pomire i on odluči da mu pokloni čudno drvo. Siromašni starac Đepeto dolazi u svoj skromni dom i od zanimljivog drveta izrađuje lutku. Nazvao ga je Pinokio, ali se lutka nije baš najbolje ponašala. Skidao je periku, plazio jezik i bežao od kuće. Starac mu je napolju zapretio zbog ponašanja i uhvati za nos koji je rastao sam od sebe. Zbog toga je Đepeto završio u zatvoru, jer je navodno zlostavljao dete, a lutka se vratila kući.

Kod kuće Pinokija dočeka pametni stogodišnji Cvrčak koji je pokušao da ga uputi da se mora bolje ponašati i da će mu biti teško bez Đepeta. Pinokio nije hteo da ga sluša, udario ga je čekićem i zgnječio ga na zid. Oslabio od gladi Pinokio shvata da je Cvrčak imao pravo i da ako nešto ne pojede umreće. Pronašao je neko jaje i pokušao da pripremi kajganu, ali kada je razbio jaje iz njega je izašlo pile i otišlo iz kuće. Sav očajan izađe napolje i dođe do prve kuće i zamoli za malo hleba, ali dobije samo pljusak vode.

Tako mokar vrati se kući i nastojeći da se osuši zaspe uz peć, drvene noge se zapale i pretvorile u pepeo. Ujutro dolazi Đepeto i pokuca, a Pinokio mu pokuša otvoriti samo što je to teško jer nema noge. Đepeto ulazi kroz prozor i daje izgladnelom Pinokiju kruške. Lutka ih pojede i ne ostavi ništa Đepetu. Obećao je starcu da će popraviti svoje ponašanje. Đepeto mu napravi nove noge i proda ogrtač kako bi Pinokiju kupio bukvar. Dečak je tada shvatio da mu je Đepeto kao roditelj i da je dobar.

Iako se loše ponašao Pinokio je imao dobro srce i u njemu se napokon probudila plemenitost. Na putu prema školi razmišljao je kako da zaradi novac i pomogne tati, ali nepromišljenost je opet prevladala i dečak proda bukvar, a od novca koji je dobio kupi kartu i ode u lutkarsko pozorište. Lutke su oduševljeno dočekale svog brata lutka, ali ih se njihov zločesti gospodar Manđafoko dočepao i odlučio baciti Pinokija u vatru kako bi ispekao ovna za večeru.

Dečak je počeo cviliti i dozivati tatu, ali njega nije bilo. Zločesti lutkar mu se smilovao, ali je umesto njega u vatru odlučio da baci prijatelja Harlekina. Da bi ga spasio Pinokio predloži da baci njega. To je smekšalo lutkara i na kraju odluči večerati polupečenog ovna. Lutke su na kraju bile spašene. Pokazalo se da Manđafoko ipak nije bio tako okrutan i na kraju je dao dečaku pet dukata da ih odnese Đepetu. Kako je bio naivan dečak opet padne u probleme kada je naleteo na lažno slepog Mačka i lažno šepavu Lisicu. Oni ga uvere kako postoji čarobna zemlja gde kada posadiš dukate, sutradan ih izraste mnogo na stablima. Kos je hteo da upozori Pinokija da im ne veruje, ali ga je Mačak pre toga progutao.

Dečak je zajedno sa Lisicom i Mačkom navratio u gostionicu „Kod crvenog raka“ gde se ovo dvoje najelo, a Pinokio ode na spavanje gladan uzbuđen mišlju o čarobnoj zemlji. U ponoć ga gostioničar probudi da plati ono što su njegovi prijatelji pojeli jer su njih dvojica pobegli. Pinokio plati i ostanu mu četiri dukata. Opet se sretne sa Cvrčkom koji ga upozori da ne veruje onima koji obećavaju da će se obogatiti preko noći. Pinokio je odbacio njegove savete.

Pinokio je mislio da je jači i u takvim mislima ga napadnu dva razbojnika. On jednog ugrize za ruku za koju se na kraju ispostavi da je mačija šapa i počne bežati. Kada je hteo da odustane naleteo je na belu kućicu i počne kucati. Tek kasnije mu se javi devojčica modre kose i bledog lica. Kaže mu kako su svi mrtvi pa i ona. Razbojnici ga zatim ščepaju, svežu konopac oko vrata i obese na stablo „Veliki hrast“.

Lepa devojčica je zapravo Vila koja pljesne dlanom i pozove sokola da skine dečaka sa drveta, dozove Gavrana, Sovu i Cvrčka, tri najbolja lekara da pomognu dečaku. Prvi doktor kaže glupost, drugi protuvreči drugom glupošću, dok Cvrćak kaže da im je bolje ništa da ne govore, ako nemaju ništa pametno reći. Cvrčak kaže da poznaje dečaka i da je on derište, skitnica i lenština zbog koje će jadnom starcu pući srce. Čuvši to Pinokiju se probudi savest i on zaplače.

Vila želi da mu pomogne da ozdravi i daje mu lek, ali Pinokio želi popiti slatki lek, a gorki odbija. Po njega dolaze grobari sa kovčegom, četiri kunića i kada se prestraši popije ipak lek i počne vili da govori o razbojnicima. Nizao je laži za lažima i kako je pričao tako mu je nos rastao. On se postidi zbog toga, a vila ga ostavi da se neko vreme muči. Na kraju popusti i dozove detlića koji mu odmah iskljuca nos na pravu veličinu.

Vila mu kaže kako je pozvala Đepeta, a on se razveseli i krene da ga dočeka. Međutim, u šumi opet naleti na Mačka i Lisicu i opet im poveruje. Završi sa njima u gradu „Loviglupane“ u kojem se nalaze prevareni naivci i bednici, očerupana živina. Pinokio ništa ne shvata nego zahvali varalicama i obeća im dar, na šta se oni zahvale rekavši kako im je dosta to što su ga naučili. Pinokio naleti na papagaja koji mu kaže kako novac ne raste na drveću i kako su i njega prevarili. Objasni mu da su Lisica i Mačak iskopali njegove dukate i pobegli. Pinokio se požali policiji, ali završi u tamnici jer je celi grad postavljen naopačke. Kada su ga napokon pustili on pokuša da se vrati u kuću od Vile.

Pinokio je shvatio kako dečaci koji ne mare za savete onih koji znaju više od njih nikada ne prođu dobro i on postane najbolji učenik, ali kasnije opet padne u nevolje. Tako ga lenji dečaci nagovore da ode sa njima u Zemlju igračaka gde ne treba ništa raditi, nego se samo zabavljati. Ali nakon nekog vremena svim dečacima narastu uši magarca, ruke se pretvore u prednje noge, a tela prekriju dlakom. Pinokija kao magarca prodaju u cirkus. Tokom jedne predstave slomi nogu, a kako šepavi magarci nisu korisni, svežu mu kamen oko vrata i bace ga u more.

Pinokio je uspeo da se spase zahvaljujući Vili koja na njega pazi poput majke. Plivajući, naleti na velikog morskog psa koji ga proguta, a tu zatekne tatu Đepeta i prijatelja Tunja. Kako je morski pas spavao otvorenih usta, Pinokio ponese starca na leđima i uz pomoć Tunja pobegnu. Došavši na obalu nosio je iznemoglog starca i naleteo opet na Lisca i Mačka, ali kao skitnice. Ovog puta ga nisu mogli prevariti jer su ga podsetili da ukradeni novac ne donosi ništa dobro.

U selu je naučio da treba raditi kako bi puno toga postigao i pomogao svom ocu, a kada je čuo da ni Vila nema za hleb odlučio je da radi duže i više kako bi izdržavao i Vilu. Ona ga nagradi i pretvori u pravog dečaka od krvi i mesa te izleči Đepeta. Pinokiju tata objašnjava kako je sve to njegova zasluga, a kada nevaljali dečaci postanu dobri, oni imaju sposobnost da daju novi izgled i svojoj porodici.

Analiza likova

Likovi: Pinokio, Đepeto, plava vila, Cvrčak, kit, Zloćko

Pinokio – drveni lutak kojeg je Đepeto izradio od neobičnog komada drveta. Od samog početka bio je jako zločest pa je radio razne nepodopštine i pobegao od kuće. Međutim, ubrzo je ostao sam i gladan pa se pokajao zbog svog zločestog ponašanja. Međutim, Pinokio nije učio iz svojih pogrešaka pa je mnogo puta ponavljao razne nepodopštine, obećavajući svaki put da se da se promeni te da bude poslušan i dobar.

Nakon što je Đepetu obećao da će da bude marljiv i da ide u školu, na putu do tamo je prodao Početnicu koju je Đepeto jedva kupio, pa s tim novcem otišao u pozorište. Opet je upao u nevolje pa se pokajao zbog svog ponašanja i odlučio biti bolji. Pinokio je nakon brojnih nevolja ipak naučio nešto iz svojih grešaka. Morao je da radi nešto što mu je prije bilo mrsko i što je izbegavao da radi, ali je naučio vrednost zarađenog novca kojeg se kasnije odrekao kako bi pomogao dobroj Vili. Zbog toga ga je Vila nagradila i pretvorila u pravog dečaka.

Pinokio je na početku romana prikazan kao sebičan, neposlušan i željan zabave. Izbegavao je rad i smatrao kako sve treba da mu se bezuvetno da. Tek je nakon brojnih nevolja shvatio svoje greške i naučio da ceni ono što ima i što je stekao teškim radom. Na kraju se ipak zaista promenio te postao marljiv i poslušan dečak.

Đepeto – Pinokijev otac koji ga je izrezbario iz drveta. Hteo je da ima dobrog sina, ali dobio je neposlušnog Pinokija. Đepeto je dobra srca, jako strpljiv i tolerantan, pa je Pinokiju opraštao sve njegove nepodopštine i davao mu svoj jedini obrok. Nakon što je Pinokio nestao, Đepeto je krenuo u potragu za njim pa je na kraju završio u utrobi morskog psa. Tamo je proveo dve godine, dok nije došao Pinokio i spasio ih obojicu. Na kraju priče se ostvarila Đepetova želja, dobio je sina kakvog je želio – poslušnog i marljivog.

Vila – dobra Vila plave kose nekoliko je puta pomagala Pinokiju i izvlačila ga iz nevolja. Iskreno je volela Pinokija, prvo kao brata, a kad su se kasnije sreli ona je već bila odrasla pa je Pinokio počeo da je smatra majkom koju nikada nije imao. Iako nije bio dobar i poslušan dečak kako je obećavao, Vila je opraštala sve njegove nepodopštine i neposluh. Pinokio na kraju romana spoznaje vrednost porodice, kao i novca zarađenog sopstvenim trudom, ali ga se ipak odriče kako bi pomogao vili.

Mačak i Lisica – dva prevaranta i lažljivca koji lažu i tako Pinokija navode na krivi put. Pretvaraju se da su ozleđeni i slepi te pričaju lažnu priču o polju na kojem raste novac, sve kako bi pokrali Pinokija. Budući da je Pinokio bio naivan i lakomislen, Mačak i Lisica su uspeli u svojim namerama. Na kraju romana se opet susreću, ali Pinokio, poučen iskustvom, odbija da im pomogne. Njih je zbog svega učinjenog na kraju sustigla kazna pa se tako Lisica potpuno olinjala, a Mačak je zaista postao slep.

Biografija: Karlo Kolodi

Karlo Kolodi je umetničko ime italijanskog autora čije je pravo imen Karlo Lorencini. Rođen je 1826. godine u Firenci u porodici oca kuvara i majke domaćice, koji su se doselili iz malog mesta Kolodija. Radio je mnogo toga, pa je tako bio prodavač u knjižari, prevodilac sa francuskog i pisac komedija. Bio je veliki patriota i borac pokreta za oslobođenje Italije. Neko vreme se bavio novinarstvom i politikom.

Tek je sa navršenih 49 godina, 1875. počeo pisati za decu i od tog trenutka se u potpunosti posvećuje dečijoj književnosti. Napisao je nekoliko knjiga; „Đanetino“, „Manucolo“, a „Pinokio“ ga je proslavio po celom svetu. Priča je prevedena na mnoge jezike i proglašena „najvećom knjigom na svetu“. Umro je 26. oktobra 1890. godine.

Dečija književnost 19. veka bila je poznata po podučavanju preko lepih primera i držanja moralnih bukvica. Nakon što je napisan Pinokio, Kolodi je prekinuo tu sumornu tradiciju i stvorio zanimljiv lik, koji je od početka bio povodljiv i neposlušan, ali koji je kroz priču i brojna životna iskustva prošao moralnu pretvorbu i transformaciju od nevljalog do dobrog dečaka.