Majstor i Margarita roman je Mihaila Bulgakova koji je pisao više od decenije. Iako je roman završen 1940., nakon godina objavljivanja cenzurisanih verzija, u celosti je objavljen tek 1973. godine.
Analiza
Ovo delo je pisano u neobičnoj slojevitoj strukturi, pa je zato klasifikovano i kao roman paradigme. U njemu se oseća tradicija ruske proze 19. veka, ali i elementi i motivi iz svetske književnosti, poput satanističkih motiva i okultizma, legende o Faustu i Margareti, ali najviše biblijskim motivima – pričom o Ponciju Pilatu i Hristu.
U romanu se pojavljaju fikcijski elementi. Njima se priča uzdiže iz realnosti i postavlja u svet čija stvarnost podržava čuda. Svedočimo potpunom preklapanju nadrealnosti i stvarnosti, spajanju čudesnih elemenata sa onim stvarnim, stvarajući tako jednu grotesknu priču koja svojom ironijom i apsurdom govori o tadašnjem realnom stanju u Sovjetskom Savezu, posebno u odnosu umetnika i politike.
Roman je podeljen na dve knjige, od kojih jedna ima osamnaest, a druga četrnaest poglavlja i epilog.
Priča ima dve osnovne fabule koje se odvijaju više-manje paralelno, formisajući tako „roman u romanu“. Prva priča je o Majstoru, piscu u Moskvi, koji krajem tridesetih godina 20. veka piše roman o Ponciju Pilatu i Hristovom suđenju. Još neobjavljen, roman je bio izložen žestokim kritikama, proglašen nemoralnim i beznačajnim. Njegov autor nije mogao da istrpi takvo ismejavanje i udarac na svoj ego, poludi i u besu pokuša da zapali roman. Završi u ludnici i tamo upozna drugu žrtvu. Veza između ludila ova dva lika je Poncije Pilat. Drugi ludak završi u ludnici zbog čoveka-đavla koji je, pre nego je napravio čuda koje su prouzrokovala ludilo mladića, pričao priču o Ponciju Pilatu i postojanju Hrista.
Ta priča o Hristu i Ponciju Pilatu druga je fabula romana. Dešava se tridesetih godina u Judeji. Priča je takođe i fabula Majstorovog romana. Motiv i lik Poncija Pilata veza je između ove dve priče i čini njihov uzrok i posledicu. On povezuje dve vremenske i prostorne dimenzije romana, ispoljavajući jednu kompleksnu ideju o umetnosti, osudi, krivicii, na kraju, oslobođenju od ljudskih muka odlaženjem u večnost.
Elementi dela
Vrsta dela: roman paradigme sastavljen od više delova (slojeva); roman-parabola, ljubavni i satirični roman, fantastični, sociološki, psihološki; delo je strukturisano kao roman u romanu
Vreme radnje: tridesete godine 20. veka i 1930-e.
Mesto radnje: Moskva i Judeja
Tema: sudbina i život čoveka u totalitarnom režimu
Ideja: onaj tko voli treba da deli sudbinu svoje ljubavi
Sadržaj prepričano
Roman započinje razgovorom književnog urednika i predsednika lokalnog književnog udruženja, Berliozom, s mladim pesnikom Bezdomnim, koga pokušava da uveri u nepostojanje Hrista. Razgovoru se pridruži jedan stranac. Predstavi se kao ekspert za crnu magiju i započinje priču o Ponciju Pilatu, vladaru Judeje, koji je osudio i ubio nevinog čoveka pod imenom Ješua Ha-Nocri. U govoru, on nagoveštava Berliozovu tragičnu sudbinu koja će tek da usledi. Nakon što je ispričao priču, sudbina se ostvari kad Berlioza pregazi tramvaj. Bezimeni ludak pokuša da uhvati stranca koji je učinio to čudo, ali u bezuspešnom pokušaju da to napravi, kao i da pojasni ljudima šta se desilo, on izgubi razum i proglase ga šizofrenikom.
Profesor crne magije, Voland, ubrzo se pojavljuje u stanu povređenog Berilza. Stan je delio sa direktorom pozorišta Dihodejevim kojem je Voland pokazao ugovor, a po kojem će se u njegovom pozorištu održavati seanse crne magije. Voland je poslao Berlioza na Jaltu i čineći to, ne samo da je napravio čudo, već je podstakao i niz neobjašnjenih nestanka iz Moskve. Pored nestanka ljudi, Voland i njegovo društvo demona uradili su i razna čuda koja su izazivala paniku u Moskvi.
U isto vreme, mladi pesnik Bezdomni u ludnici susreće Majstora. Majstor je istoričar koji Bezumnom pripoveda o napuštanju svog prethodnog posla da bi napisao roman o Ponciju Pilatu. Roman je još pre objavljivanja doživeo negativne kritike koje Majstor nije mogao da podnese. Uništio je roman i završio u ludnici, uprkos svojoj moralnoj podršci i ljubavi, Margariti.
Margarita je bila žena jednog važnog čoveka iz Moskve. Videla je Majstora na ulici i odmah se zaljubila. Od tada mu je najveća podrška u pisanju. Očajna zbog razvoda s Majstorom, ona prihvata ulogu kraljice na godišnjem balu demona koji je organnizovao Voland Azazelo je dao ponudu da ako izvrši zadatak, ponovo će se sresti s Majstorom.
Voland joj, nakon mnogih čuda koje je Margarita videla i pretrpela na balu, ispuni njenu želju i dvoje se ljubavnika našlo u podrumu gde je Majstor nekad pisao svoj roman. Margarita iskorištava situaciju dok je Majstor spavao i pročita deo njegove priče u kojoj Poncije Pilat žali zbog ubistva Jošue i želi da se iskupi tražeći osvetu i ubistvo Jude.
Voland odluči da pošalje Majstora i Margaritu u smrt. Oni popiju magični napitak od kojeg postanu mrtvi za ceo svet, a zapravo otputuju s Volandom u večnost. Na putu do večnosti sretnu čoveka koji je sedeo u fotelji. Bio je to Poncije Pilat. Majstor oslobodi duh Pilata i on nestane. Voland takođe nestane, a Majstor i Margarita otputuju u večnost.
Stanovnici Moskve se smire nakon Volandovog odlaska i nestanka njegovih čuda, a Bezdomni odluči da napiše roman o stvarnosti, umesto svojih loših stihova.
Analiza likova
Likovi: Berlioz, Bezdomni, Volard, Majstor, Margarita, Ješua Ha-Nocri, Poncije Pilat, Stjopa Lihodejevi, Azazel
Majstor je glavni lik ovoga romana. Njegovo pravo ime ne znamo, nadimak mu potvrđuje slovo „M“ na kapi koju je izvezla njegova ljubav Margarita. On je ambiciozan. ali i egocentričan čovek kojeg propali roman potpuno uništi. Majstor je odustao od svog posla u muzeju da bi mogao da se posveti pisanju romana o Ponciju Pilatu i njegovoj žrtvi Ješui Ha-Nocriju. Negativna kritika koju je zaradio još neobjavljeni roman od njega učini ludaka koji je zapalio svoj roman, završio u ludnici i tako izgubio svoju ljubav. Majstor je osetio da ne zaslužuje ljubav koju je dobivao od Margarite, iako je on sam bio izuzetno talentovan pisac. Pisao je ono o čemu je želeo i onako kako je želeo, umesto onoga šta se od njega traži. Upravo to je bio ključ neuspeha njegova romana, a ne njegova netalentovanost.
Margarita je bila žena uglednog čoveka iz Moskve. Toliko je volela Majstora da je odlučila da ode s njim u večnost. Pre nego što je upoznala Majstora, vodila je nezanimljiv i bezvredan život, iako je bila bogata i finansijski dobrostojeća. U Majstoru nije videla samo ljubav, već i talentovanog pisaca kojem je uvek bila najveća podrška. Ona je spasela deo rukopisa kad je Majstor zapalio svoj roman. Pristala je da učestvuje u demonskom balu i tako potvrdila da je spremna da učini sve za svoju ljubav.
Biografija: Mihail Bulgakov
Mihail Bulgakov je ruski književnik rođen 1891. u Kijevu. Nakon osnovne škole i gimnazije, dipomirao je medicinu. Počinje medicinsku praksu u svom rodnom gradu nakon odsluženja vojne službe.
U to vreme su se u Kijevu izmenjivale vojne trupe, pa je i sam mobilisan na sever Kavkaza gde je počeo da izdaje svoja prva dela. Takođe se borio i s zavisnošću od morfijuma.
Ubrzo se preselio u Moskvu gde je nastavio sa pisanjem svojih književnih dela, a postao je i profesionalni književnik.
Njegov prvi značajniji roman bio je Bela garda koji je napisan i za pozorište, pa tako dramsko delo nosi i naziv Dani Turbinovih. Ostala poznata dela su mu: pripovetke Đavolijada i Beleške mladog lekara, novele Kobna jaja i Pasje srce.
Poslednje delo objavljeno za njegova života je priča Morfijum.
Delo na kojem je Bulgakov najduže radio je Majstor i Margarita. Pisao ga je više od decenije, a objavljeno je trideset godina nakon njegove smrti, kada je stekao svetsku slavu.
Bugalkov je umro 1940. godine u Moskvi.
Autor: V.B.