Koštana je jednostavan pozorišni komad, koji opčinjava čitaoca iskrenim emocijama koje se prožimaju od početka do kraja dela. To je njegovo najstaknutije delu uz pripovetku Nečista krv.
Analiza
Lepotu ovog dela je verovatno najbolje opisao poznati srpski književni kritičar i književnik, Jovan Skelić:
„Nijedno delo ne iznosi bolje no Koštana tu osobitu, zanosnu, fatalnu ljubav. I malo je dela koja su u stanju da ostave tako trajan i dubok utisak. Ja bih dao sve regularne drame Jovana Subotića i Milorada Šapčanina za jedan ovako snađan i emotivan „komad života“ kao što je četvrti čein Koštane, koja je jedan od najlepših, najpoetičnijih i najdubljih pesama cela naše književnosti“.
Da bi uspešno mogli da analiziramo ovo delo, potrebno je da znamo i istoriju Srbije u to vreme. Ovo je vreme u kojoj je Srbija bila oslobađana od Turaka i bile su dve različite kulture na teritoriji. Iako su Hadžije imali veća prava, morali su da se žene unutar sopstvene nacije – devojke iz neke hadžijske porodice. U takvim prilikama su se dešavali sukobi pogotovo kod mladića koji nisu mogli da ostvare „ljubav“. Isto se dešavalo i devojskama.
U to vreme, Romi su na teritoriji juže Srbije bili grupa koja nije imala velika prava, pa su se Romi i Hadžije u to vreme mogli posmatrati kao dva sloja. Hadžijama je čak bilo dozvoljeno da ubijaju Rome bez da budu kažnjeni za to. Radnja dela se dešava upravo u to vreme.
Elementi dela
Vrsta dela: pripovetka
Mesto radnje: Vranje
Vreme radnje: Vaskrs, posle turske okupacije
Tema: sukoba pojedinca u kom se javljaju osećanja nezadovoljstva, nelagodnosti i sputanosti
Ideja: sreća nije u materijalnom
Sadržaj prepričano
Prvi čin
Hadži toma na Uskrs dolazi kući, ali tu ne zatiče sina koji se provodi s ciganima, omađijan najlepšom Cigankom tih krajeva-Koštanom. Hadžija je prepun besa koji usmerava na svoju ženu, Katu, koju krivi za takvo sinovljevo ponašanje i nepoštovanje. Malo zatim dolazi Hadži Tomin bliski prijatelj, Arsa, koji je predsednik opštine.
Hadži Toma se ljuti i na njega zato što nije učinio ništa po pitanju cigana, a Arsa se pravda da je nemoguće otarasiti ih se, zato što povod za Koštanino hapšenje nema, a i zato što u njenom društvu uživaju mnogi ugledni varošani. I Arsa je ogorčen na svog brata koliko i hadži Toma na svog sina, zbog takvog rasipničkog i sevdahliskog života. Već ovde im se javila ideja da Koštanu na silu udaju i tako se spasu sramote i smire varošane.
Tada dolaze policajci s vešću da je Stojan odveo Cigane u Sobinu (predgradje Vranja), na porodično imanje. Hadži Toma je, obuzet besom, krenuo da ga nadje i ubije. Kata uplakana i unezverena prvo proklinje sina, pa se pokaje i ostaje kod kuće da se moli.
Drugi čin
Na porodičnom imanju Marko i Magda s radošču goste Stojana kao i sve ostale prisutne koji su došli da uživaju opijeni mladom Koštanom. Dolazi hadži Toma i traži od Marka pušku da ih sve pobije, Marko se trudi da ga smiri i umilostivi da ostane bar da nešto pojede i popije zbog praznika. Hadži Toma je Stojana oterao kući, a iz pobožnosti i poštovanja prema Marku ostaje da prezalogaji nešto, međutim ubrzo i sam postaje omađijan Koštanom i njenom pesmom. Salčetu govori kako ju je svemu dobro naučila i Marku daje veliki novac da časti muzičare.
Treći čin
Stojan je skrhan i sluđen lepotom i pesmom Cigankinom, sestra ga teši. U tom dolazi Marko i najavljuje hadžijin dolazak. Toma dolazi kući u pratnji cigana. Stojan je užasno ljubomoran što njegov otac uživa u društvu zbog kojeg ga je prekorevao. Toma dirnut time što je Koštana znala staru pesmu koja ga je podsećala na sreću iz mladosti daje joj nisku dukata, koju ona krišom vraća. Dolazi Arsa, tera Mitku kući, a Toma ne da Koštani da ide.
Mitka je pozvao Cigane da idu kod njega kući da mu pevaju tužne pesme o njogovoj protekloj mladosti. Proklinje brata što ga je oženio i čak pomišlja na samoubistvo, ali tada upada Arsa s pandurima. Preti da će ubiti Mitka ukoliko ne prestane da se opija s Ciganima. Naredio je da se Koštana prve sledeće nedelje uda, milom ili silom, za Asana, mladog ciganina. Salče je uhapsio i rekao da će je pustiti tek kad bude svadba.
Četvrti čin
Čuju se svatovi kako dolaze u mahalu. Ciganski kmet čuva Koštanu. Ona od tuge čupa kosu i grebe se po telu. Kmet je moli da to ne čini i kasnije odlazi iako su mu pretili. Dolazi Stojan da je odvede, ali ona neće da ide, nije hadžiska kuća za nju, za nju bi to bio zatvor. Stojan je pita da li ga je volela, na šta ona odgovara da nikada nikoga nije volela niti će, ne bi li ga oterala o sebe. Stojana su te reči mnogo pogodile i on odlazi.
Dolazi Mitke, Koštana se nadala da će je on spasiti, međutim on je došao samo da je daruje, Koštana je skrhana. Ubrzo dolazi Salče, sva izbezumljena, a malo za njom i svatovi. Panduri hoće da je ubace u kola. Ali ona to ne dopušta i sama, dostojanstveno, ulazi u kola. Salče ostaje onesvešćena.
Analiza likova
Likovi: Hadži Toma, Stojan (hadži Tomin sin), Stana (hadži Tpmina ćerka), Kata (hadži Tomina žena), Arsa (predsednik opštine), Mitka (Arsin brat), Vaska (Arsina ćerka), Koštana (zanosna ciganka), Salče (Koštanina majka), Marko (vodeničar i sluga Tomin), Magda (Markova žena)
Hadži Toma – On je slika i prilika morala i vodje u varoši. I za varoš i za ukućane bio je autoritet, kršan, strašan i moćan, ali on je duboko nesrećan, ranjiv, željan prave ljubavi i žali za svojom mladošću. On i Mitke boluju iste boljke, prisilne ženidbe i nametnute društvene norme, koje ih guše, sputavaju i duboko unesrećuju.
Mitka – „Lud se i rodio“. Nije mu bilo ravnog od Skoplja do Soluna. Imao je sve što je hteo, dobre konje, puške i žene, živeo je kao pravi bekrija. Brat ga je silom oženio i time mu oduzeo život i započeo patnju. Želi da mu se to vreme vrati makar još jednom, da ga oseti, omiriše… On je u isto vreme čovek pića, veselja, ljubavi i strasti, ali on je i čovek nostalgije, ogorčenosti i tuge. „Ništa mi nije, zdrav sam, a bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ“.
Koštana – Ima nemirnu, osetljivu, čistu dušu pravog umetnika. Celo Vranje za njom luduje, i stari i mladi, a ona ostaje poštena u čaršiskom smislu reči („Još su njene kose neizmršene, grlo negriženo i još niko nije pio njene crne oči od kojih se gubi pamet!“), ali i duhovnom. Peva i pleše iz ljubavi, ne samo zbog zarade. Svesna je svog mesta u društvu i ne očekuje išta više od toga. Njena iskrena i najvća ljubav je umetnost, a kada su joj to uzeli ona se predala, jer za nju život u kući s mužem i decom nije život već zatvor.
Biografija: Borisav Stanković
Borisav „Bora“ Stanković bio je cenjeni srpski književnik i romanopisac s prelaza iz 19. u 20. vek.
Rodio se 31. marta 1876. godine u Vranju gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. 1902. godine završio je Pravne nauke u Beogradu i oženio se.
Nakon toga, godinu dana proveo je u Parizu, a od 1904. godine radi kao carinik. Radio je još kao poreznik, kao kontrolor trošarine u Bajlonijevoj pivovari te kao činovnik Crkvenog odjela Ministarstva prosvete.
1915. godine, ta vreme rata, odlazi iz Beograda, odlazi prvo u Niš pa u Crnu Goru gde je zarobljen u Podgorici. Austrijanci su ga poslali u Derventu odakle je vraćen kući u Beograd.
Umro je 22. okrobra 1927. godine u Beogradu.
Stanković je kao književnik najzraženiji upravo u moderni jer je pisao složene pripovedne strukture. Njegova najstaknutija dela svakako su pripovetke „Nečista krv“ te „Koštana“.
Autor: I.S.