Roman Koreni Dobrice Ćosića predstavlja savremeni klasik srpske književnosti. To je društveno-istorijski roman napisan 1954. godine, inače, drugi roman ovog autora.
Analiza
Radnja romana je smeštena na kraj 19. veka u izmišljeno selo Prerovo u vreme političkih promena i građanskih previranja i prati živote Aćima Katića, uglednog čoveka starog kova i radikalnih uverenja, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa.
Fabula je zasnovana na porodičnoj drami trojice Katića.
Vukašin, mladi intelektualac, školovan na Sorboni, budući političar i Aćimov miljenik na početku romana se vraća iz Pariza u rodno selo i saopštava Aćimu, svom moćnom i autoritativnom ocu, radikalu po ubeđenju, da se ženi ćerkom njegovog političkog neprijatelja Tošića i da će živeti u Beogradu i preći u suparničku partiju svog budućeg tasta, liberalnu partiju. Aćim, besan i ogorčen, odriče se svog sina uzdanice, preti isključenjem iz testamenta i diže bunu protiv suparnika.
Sa druge strane, Đorđe, ugledni i bogati seljak, mlađi sin predodređen da ostane na selu, prolazi kroz porodičnu dramu sa svojom dugogodišnjom ženom Simkom sa kojom nema dece. To ga izjeda zbog čega se odaje alkoholu, i u tim epizodama Simku maltretira i izbacuje iz kuće. Ona, u strahu od gašenja loze i zabrinuta nad sopstvenom sudbinom odlučuje se na očajnički potez, da zatrudni sa Katićevim slugom Tolom Dačićem.
Koreni su kompleksno i slojevito delo, podeljeno na četiri glave bez naslova a započeto je prologom sluge porodice Katić, Nikolinim hroničarskim uvodom. Veliki je broj motiva koji se prepliću.
Tematski slojevi oslikavaju srpsko selo s kraja 19. veka u njegovom sporom preobražaju izraženo u otvorenoj borbi protiv domaće despotije i apsolutizma, te radikalizma nasuprot liberalizmu. Jer, 19. vek u istoriji kneževine Srbije omedjen je ustaničkom pobunom nad Osmanlijama na početku i tiranijom sopstvene državne vlasti nad seljaštvom na kraju.
Pisac Korena Dobrica Ćosić je prikazao tri generacije koje, gradeći svoj život, svaka na svoj način plaćaju velike dugove onome što nasleđuju od predaka. Prvu generaciju čine Karađorđevi ustanici koji se ostvaruju kroz borbu protiv Turaka i vraćanje svojih poseda, a prikazani su kroz likove Luke Došljaka, njegove otresite žene Kate, njenog prvog muža Vasilija i roditelje Steve Čadjevića.
Druga generacija se socijalno raslojava na bogatije posednike i njihove sluge, oslikane likom Aćima Katića, profesora Andre, Steve Čadjevića.
Treću generaciju čine oni koji bi da pokrenu srpsko društvo na početku 20. veka iz apatije u koju je dospela zahvaljujući političkoj despotiji i vladavini apsolutizma na kraju 19. veka. Predstavnici ove generacije su Aćimovi sinovi, Vukašin i Đorđe, Đorđeva supruga Simka, sluga Tola Dačić.
Bitno je napomenuti da ovi, vešto oslikani, Ćosićevi ljudski karakteri u romanu Koreni kao i sama porodica Katić, prikazuju srpsko društvo krajem 19. veka i veliki se broj porodica i te kako može poistovetiti sa porodicom Aćima Katića koje su postojale u ovom razdoblju.
Motiv porodice i porodičnog sukoba, položaja žene u društvu krajem 19. i početkom 20. veka, porodično poreklo, ali i problem identiteta su motivi koji se prepliću, obuhvataju i udišu život čitavom delu.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: Srbija, izmišljeno selo Prerovo, Beograd
Vreme radnje: kraj 19. veka
Tema: istorija, porodična drama i propadanje jedne porodice u Srbiji krajem 19. veka prikazano kroz društveni okvir i prilike tog doba.
Ideja: problemi porodice su ustvari problemi naroda u malom. Preti im opasnost od raspada i nestajanja, a uzroci su u njima samima i njihovim korenima i nasleđu koje nas u izvesnoj meri odredjuje.
Sadržaj prepričano
U uvodu upoznajemo Nikolu, koji je zapravo i narator ovog dela romana.
Jedne zime, Aćim Katić, bogati i cenjeni radikal iz sela Prerovo, na obali reke Morave nalazi smrznutog Nikolu i reši da ga uzme, odvede svojoj kući i štiti, a Nikola, za uzvrat, postaje Aćimov verni sluga i pratilac. O Nikoli se nije znalo mnogo, izlazio je samo noću i vodio veoma poučen život, a neretko je i odlazio na nekoliko dana, bez javljanja i objašnjenja gde je bio. Zbog toga su se često vodile polemike i izmišljale priče o njegovom poreklu.
Prva glava
Aćimov sin, Đorđe, koji je bio trgovac, vraća se sa slugom Tolom Dačićem u rodno Prerovo, nakon tronedeljne uspešne trgovine po Srbiji. Đorđe sa puta donosi ženi Simki crvene minđuše, a Tola šećer, kako bi slatkom rakijom proslavio rođenje svog četvrtog deteta. Iako se Đorđe blago podsmeva Toletu što evo već četvrtog sina, a budućeg slugu rađa, ustvari je ljubomoran jer iz svog petnaestogodišnjeg braka sa svojom Simkom nema poroda. Đorđe celog života radi, postao je kapitalista i cenjen trgovac, umoran je i što je stariji oseća sve veću odbojnost prema svojoj porodici, ocu, bratu i ženi.
Na Badnji dan kući se vraća mlađi sin, miljenik, Vukašin. Završio je studije u Parizu i prvi put za tri godine dolazi u rodno selo.
Otac i snajka se raduju njegovom povratku. Aćim je naklonjeniji Vukašinu i gleda ga kao svog političkog naslednika.
Đorđe je stariji sin, planiran da osnuje porodicu, produži lozu i osnaži imanje. Ženu , Simku, mu je izabrao on, Aćim, jaku, sposobnu i lepu ženu, da rađa zdravu decu i bude zahvalna jer je izabrana iz seoske, skromne kuće.
Vukašin svojim povratkom saopštava da se ženi ćerkom Aćimovog političkog protivnika Tošića. To je vest kakvu Aćim nikada nije ni slutio. Preti sinu izbacivanjem iz testamenta i odricanjem. Vukašin iako iznenađen ovakvim postupkom, nespreman na raskol sa porodicom jer je u svojoj nameri vođen srcem, naposletku odlučuje da uzme svoj deo nasledstva i nestane iz njihovih života.
Simki i Đorđu se nije dopala ova Aćimova odluka, naročito bratu koji nije želeo svoj teško zarađeni novac da podeli, ali je narednog jutra brata ipak isplatio sa 300 dukata. Treba napomenuti da je prethodne večeri svoj bes izazvan ovom očevom odlukom iskalio na ženi, istukavši je.
Druga glava
Đorđe odlazi od kuće, utučen je i prazan. Stiže u lokalnu krčmu u Palanci u kojoj se do besvesti napija nošen mislima koje su ga tu i dovele.
Tog dana je doneo letak Aćimu, koji su štampali njegovi politički suparnici, Tošići. To je zapravo obaveštenje o Vukašinovoj ženidbi sa Tošićevom ćerkom. Istovremeno, stiže i pismo iz Beograda od Vukašina koji traži još 100 dukata. Aćimu predaje pismo i odlazi na njivu koja mu se sada čini prazna, na njoj nema naslednika koji bi radili jer Simka i on nisu nastavili lozu. Onda ga misli vraćaju u ranu mladost, noć kada je izgubio nevinost u štali sa svojom strinom Višnjom. Seća se i da mu je majka saznavši za to rekla da ili će umreti ili poroda neće imati.
Đorđe se ne vraća kući, nalazi smeštaj u Palanci a Simki i njenoj majci šalje pismo da ga kod kuće ne čekaju. Dok je on u Palanci, u Prerovu se dešava svojevrstan prevrat. Na čelu bune protiv samovoljne vlasti koja je odlučila da smeni predsednika bespravno nalazio se Aćim Katić. Dok se vojska sve više približava selu, a seljaci sa Aćimom staju u odbranu, on se vraća u prošlost, priseća se bune protiv Turaka, ali i svoga oca, Luke Došljaka.
Luka Došljak je bio siroče. Nađen je pored Morave, napušten na dan svetog Luke te je tako dobio ime. A ovo Došljak je dobio kasnije kao dođoš, nepoznatog porekla. Luka se oženio Katom, bio joj je drugi muž i po njoj, Kati je porodica dobila prezime Katić.
Vojska stiže, dolazi do krvave borbe u kojoj Aćim predvodi seljacima i hrabro se bori. Vojska bunu gasi i Aćima sa njegovim seljacima i sledbenicima odvodi u zatvor. Vukašin saznaje za to i donevši pismo predsednika Vlade zahteva da njegovog oca puste. No, Aćim odbija ukoliko ne puste i njegove seljake.
Treća glava
Simka, osetivši nemaštinu i nepoželjnost u svojoj rodnoj kući nakon što je Đorđe izbacio, odlučuje da se vrati. Svesna da je jedini način da ostane u kući Katića ako rodi naslednika, zajedno sa svojom majkom počinje da se bavi tim ozbiljnim pitanjem od životnog značaja za njih dve. Nakon pokušaja lečenja u raznim banjama i manastirima ubrzo shvata da nije jalova, da je problem do Đorđa. Majka je nagovara da pronađe drugog čoveka i reši problem. Isprva, Simka to kategorički odbija. Ipak, postepeno, postavivši tu ideju sebi kao plan zarad višeg cilja, svog opstanka i osiguravanja nastavka loze Katića, premda, moralna i časna, Simka se odlučuje na taj korak. Bira Toleta, slugu krupnog, zdravog i snažnog, oca četvorice dečaka.
Istovremeno, i Đorđe je kovao planove o nasledniku. Dok je Simka bila kod kuće u Prerovu, a Aćim bolovao od kada je izašao iz zatvora, Đorđe je bio u Beogradu, trošio, pio i menjao žene u nadi da će neka začeti i roditi mu naslednika.
Kako se to nije dešavalo Đorđe shvata da je impotentan i dolazi do iste zamisli kao i Simka, da joj Tole napravi dete. Nedugo potom, Simka saznaje da je noseća. Iako je isprva bio srećan, Đorđa je ubrzo počela da izjeda sumnja, i insistirao je da mu Simka prizna ko je otac tog deteta. Istu dilemu delio je i Aćim.
Kada se Simka porodila i na svet donela zdravog sina, dali su mu ime Adam. Tola je bio srećan i često se prisećao noći kada je začet Adam.
Četvrta glava
Četvrta glava počinje Đorđevim i Aćimovim boravkom u zatvoru. Kako su se radikali pobunili i izvršili atentat na kralja Milutina, Aćim je pod sumnjom zatvoren. On nikada nije priznao krivicu i negirao je optužbu. Dane je provodio zamišljen, misli su mu lutale ka unucima, Đorđevom Adamu i Vukašinovima Mileni i Ivanu koje nikada nije viđao jer su živeli u Beogradu sa svojim drugim dedom a njegovim večnim neprijateljem Tošićem.
Dok su otac i sin u zatvoru, počinje da vlada epidemija zbog koje se većina zatvorenika odriče svojih političkih uverenja u želji da bude sa svojom porodicom. Tako se Đorđe odriče i partije i oca kako bi bio sa Simkom i Adamom. U zatvoru ostaje jedino Aćim, ostrašćen i tvrdoglav, veran radikal.
Kod kuće Simka je na samrti. Đorđe je u tim njenim poslednjim trenucima moli da mu prizna ko je Adamov otac, ali ona do poslednjeg daha tvrdi da je Adam njegov sin.
Paralelno sa tim dešavanjima, Nikola Pašić, osnivač Radikalne stranke izdaje saopštenje u kojem osuđuje atentat na kralja. Ta vest potpuno slama Aćimov duh te će on odbaciti svoja načela i vratiti se kući da bi bio sa svojim unukom Adamom, jedinoj iskri radosti u njegovom životu. Ujedno, tada i prvi put vidimo njegovu brižnu stranu ličnosti.
Roman „Koreni“ završava se Nikolinom odlukom da napusti Prerovo gde oseća da ga više ništa ne zadržava. U amanet Adamu Katiću ostavlja svoje zapise da bi ovaj saznao istinu o svom poreklu.
Analiza likova
Likovi: Aćim Katić. Đorđe Katić, Vukašin Katić, Simka Katić
Aćim – glavni lik u delu, gazda, domaćin i predstavnik radikala, zadojen mitovima i legendama i ustaničkim buntom. Fizički i duhovno snažan, ume da istupi kao vođa naroda, zna kako da ostvari svoje političke ciljeve zasnovane na tradicionalnom osećaju. Ipak, sa druge strane ne može da se uhvati u koštac sa problemima koje donosi novo vreme, ali ni sa porodičnim problemima (izdaja sinova, razočaranje u rukovodstvo partije) doživljava niz poraza i utehu i spas pronalazi u svom unuku Adamu kojem će posvetiti ostatak života.
Vukašin – on je predstavnik nove generacije, mladi gospodin školovan u Parizu, perspektivan i prodoran sa jedne strane, sledbenik evropskog duha. Ali , on je i Aćimov sin, zadojen tradicijom i nacionalnim mitom što dovodi do unutrašnje borbe, preispitivanja i nezadovoljstva.
Đorđe – svojim poslovnim uspesima, bogatstvom i ugledom on je moćnik, ali kao jalov čovek koji ne može da obezbedi potomstvo on je nesrećnik, ne može da nastavi lozu ali ni da pridobije očevu ljubav koja je rezervisana za Vukašina. On je raspolućena ličnost, posednik i jalov muškarac, gazda i impotentni muž željan očeve ljubavi, svestan svojih nedostataka unižava se u sopstvenim očima.
Simka – izuzetan ženski lik u srpskoj književnosti. Lepa i snažna, tim više akcentuje Đorđevu jalovost. Potpuno svesna svog porekla, položaja i uloge u domu porodice Katić. Ona zdravo rezonuje, trpi Đorđeve uvrede jer je vodi instikt preživljavanja. I kada se odluči da legne sa slugom i postane preljubnica, iako je vrlo moralna i užasava se preljube, ona ubeđuje sebe da to čini zarad višeg cilja, zbog održavanja loze Katića što je iznad svega, što prevazilazi i nju i preljubu kao čin, jer sam čin doživljava kao obavezu a ne kao uzavrelu emociju ili neobuzdanu strast. Od te odluke zavisi njena sudbina ali i ključno, sudbina loze Aćima Katića.
Biografija: Dobrica Ćosić
Dobrica Ćosić je jedan od najplodonosnijih srpskih pisaca rodjen 29.12.1921. godine u selu Velika Drenova kod Trstenika. Iako je završio samo poljoprivrednu školu, zahvaljujući svom književnom talentu, ratnom iskustvu i poznavanju psihologije, kako pojedinca tako i kolektivne psihologije naroda, uspeva da se probije i obezbedi svoje mesto u istoriji čitave književnosti sa ovih prostora. Njegovo prvo delo je “ Daleko je sunce“ iz 1951. godine sa temom iz ratne revolucije u kojoj je učestvovao kao politički komesar. Jedno vreme se aktivno bavio politikom da bi se potpuno posvetio književnosti.
„Koreni“ su njegov drugi roman napisan 1954. godine sa kojim su stigla i velika priznanja. Opisuje prilike i raskol u srpskom društvu krajem 19. veka, pojavu građanskog društva a sve uz istoriju jedne tipične patrijarhalne porodice tog perioda.
Ćosić piše roman „Deobe“ 1961. godine. Bavi se tematikom Drugog svetskog rata, piše o četničkom ravnogorskom pokretu u Srbiji na prvi pogled istorijsko delo, ali i psihološki, ratni i socijalni roman.
Nakon antiromana „Bajka“ napisanom 1966. godine vraća se likovima iz romana „Koreni“, porodici Katić kroz roman „Vreme smrti“, koji je opširan i podeljen u četiri knjige nastale između 1972. i 1975. godine. Romani „Vreme zla“ i „Vreme vlasti“ takođe se oslanjaju na neke likove porodice Katić, ali i na istorijske događaje opisane u romanu „Koreni“.
Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (1992-1993), pisac, romansijer, esejista, redovni član SANU, nazivan i „ocem nacije“.
Umro je u Beogradu, 18.5.2014. godine.