„Galeb Džonatan Livingston“ Ričarda Baha savremena je bajka kroz koju su prožeti svi elementi modernog života. Ovde nije reč o klasičnoj bajci u kojoj su glavni likovi princeze ili vile i u kojima je završetak srećan. Ovde glavnog lika čini, na prvi pogled, jedan sasvim običan galeb i njegovo jato.
Analiza
Ova basna u kojoj životinje međusobno komuniciraju, specifična je i po tome što one mogu da komuniciraju i telepatski. Pojedini galebovi u priči su predstavljani kao savršena bića koja dolaze iz, za ljude, nekog nepoznatog sveta gde je sve savršeno i idealno. U prvi plan priče stavlja se sloboda za koju se smatra da može da usreći svako biće.
Osim što je ispričana karakteristikama iz kojih može da se zaključi da je reč o modernoj bajci, kroz celo pripovedanje pisac nas upoznaje s mnoštvom alegorija.
Džonatan Livingston je galeb koji nije zadovoljan svojim uobičajenim životom u kojem mu njegovo jato diktira kako on mora da živi. On smatra da mora živeti slobodno, onako kako on to želi. U prvi plan stavlja svoju ogromnu upornost. On ne poznaje reč „ne“ i smatra da uz dovoljno vežbe može da nauči sve što poželi. Veliki je perfekcionist, teži za nekim višim ciljevima i ne može da se zadovolji sa prosjekom. Nebo, zrak i nedostižne visine imaju simbolično značenje. One su sve ono što pojedinac može da postigne svojim radom i svojom upornošću, a sve to može da bude nešto što će ga izdvojiti u zajednici u kojoj živi.
Bajka je napisana jednostavno, a pisac duž celog romana koristi kratke rečenice kako bi bile razumljive većini čitatelja. Pisac u radnji isprepliće monolog, dijalog te opisivanje i pripovedenje, a svim tim tehnikama pokušava da nam dočara život galeba Džonatana.
Glavna pouka ovog dela jest da se u nama nalazi sva moć koja je potrebna da promenimo svoj život i učinimo ga vrednim življenja. Knjiga takođe govori da nikada ne treba da se zadovoljavamo malim stvarima te da učenjem i radom možemo da postignemo velike stvari.
Elementi dela
Vrsta dela: pripovetka
Mesto radnje: nebo i zemlja
Vreme radnje: neodređeno vreme, sadašnjost
Tema: život galeba Džonatana Livingstona
Ideja: čak i želje koje izgledaju nemoguće mogu da se ostvare uz dovoljno truda, rada i ustrajnosti
Sadržaj prepričano
Galeb Džonatan Livingston nije mogao nikada da se prilagodi ostalim galebovima. Primarni cilj mu nije bio svaki dan da leti kako bi pronašao hranu bačenu od strane ribara. On je bio buntovni galeb kog nisu zanimala pravila. Hteo je da postigne najveće brzine i naučiti što brže da leti. Svakodnevno je istraživao granice svojih mogućnosti vežbajući u osami najkomplikovanije okrete i letove. Izdvojio se iz jata i postao je usamljenik
Roditelji su ga molili da se prilagodi ostalim galebovima i pokuša da živi u jatu. On je hteo da im udovolji u tome no takvim životom nikada nije bio srećan. Nije ga zanimalo jato ni kričanje sa ostalim galebovima i uvek se ponovo vraćao sam sebi.
Nikada nije bio zadovoljan sam sobom, hteo je da postane savršen u letenju i svakodnevno je sve više vežbao. Ubrzo je postigao i svetski rekord i postao najbrži galeb leteći brzinom od 165 kilometara na sat. Tada se i srušio u more i onesvestio.
Plutajući tužno, začuje u sebi glas da je on jedan ograničeni galeb i da mora to prihvatiti. Odluči tada da se vrati u jato. No, pošto je već bila noć, galeb ponovo začuje glas koji mu je govorio da galebovi ne mogu leteti noću i da nemaju kratka sokolova krila niti oči za noćni let. Nije se obazirao na glas, nastavljajući sa letom.
Najednom mu je sinulo. Treba samo da presavije duga krila i leti vrhovima. Ne razmišljajući ni u jednom trenutku o opasnosti, vinuo se na visinu od 600 metara i postigao tako brzinu od 260 kilometara na sat. Zaboravio je na dato obećanje da će se vratiti prethodnom životu i ponovo je svakodnevno vežbao brzinu. Postigao je ubrzo i brzinu od 396 kilometara na sat. Ni jedan galeb pre nije postigao ovu brzinu.
Bio je ponosan na sebe i svoj uspeh i jedva je čekao da ga podeli sa ostalim galebovima. No, na njegovo iznenađenje, niko nije bio presrećan njegovim rekordom. I ne samo to, starešina ga je prozvao da je osramotio svoje jato. Izopštio ga je iz jata i naredio mu da ode da živi na Daleke Stene. Iako im je on objašnjavao novi smisao života, niko nije imao sluha za to.
Živeo je od tada nadalje samačkim, ali lepim životom. Njegov život imao je smisla, a uz to, živeo je dobro i mogao se prehraniti. Dugo je poživeo.
Jedne noći ukazala su mu se dva galeba. Uvideo je da oni lete kao i on te da postižu još i bolje brzine. Poveli su ga sa zemlje u nebo. On je tamo u grupi svojih istomišljenika vežbao letove. No, primetio je da ih je jako malo. Njegov instruktor Saliven, rekao mu je da je razlog tome što je ovo samo jedan deo života i svaki ih galeb menja sa obzirom na to šta nauči u prethodnom. A Džonatan je naučio o životu sve.
Starešina Čjang ga je podučio letu i on je ubrzo postigao neverovatne brzine. Snagom misli Džonatan se prebacio nazad na zemlju. Sve je više razmišljao o svom jatu koje ga je izopštilo i želeo je da im pomogne da nauče sve što i on, da budu slobodni. Vratio se na Daleke Stene gde je upoznao još jednog galeba kojeg je jato izopštilo iz istog razloga. Bio je to galeb Flečer Lind. Ubrzo im se pridružilo još izopštenih galebova i svi zajedno su vežbali letenje.
Nakon meseci vežbanja odlučili su da se vrate u svoje staro jato i da im pokažu šta znaju. Iako su im svi u početku okretali leđa, ubrzo se skup oko njih povećavao. Sve je više galebova želelo da nauči tako da leti.
Ubrzo, Flečer im je postao glavni instruktor dok je Džonatan otišao da podučava neko novo jato. Flečer je ostao u nadi da će jednoga dana ponovo sresti Džonatana Livingstona.
Analiza likova
Likovi: galebovi Džonatan Livingston, Flećer Lind i Saliven
Džonatan Livingston – znatiželjna ptica koja preispituje svoje mogućnosti. Džonatan je često osamljen i ponekad zaboravlja na svet oko sebe pa se prepušta svojoj opsesiji, a to je letenje. Često se izlaže opasnosti eksperimentirajući i izvodeći razne akrobatske letove. Pokušava da udovolji ocu i da bude običan galeb kojemu je važna samo hrana, ali to mu ne uspeva pa se opet vraća na početak priče.
Džonatan ne mari za zakone jata i ne želi da se pokori, zato ga ostali izbacuju. On svoja razmišljanja želi da prenese na mlade naraštaje kako bi mogli da spoznaju slobodu i postanu savršena bića. U tim svojim nastojanjima Džonatan ne žali uloženog truda jer on ne živi samo za sadašnjost. Svojom upornošću i marljivim radom prešao je granice svojih mogućnosti i mnogima postao uzor. Cena koju je platio bila je ogromna, ali on se nije pokajao. Osamljenost mu je pomogla da postane stabilna i čvrsta ptica koja zna šta želi.
Kada je došao do savršenstva: …telo kao da je ostalo galeblje, ali je sada moglo da leti mnogo bolje nego ikada pre.
Perje mu je blistalo poput brilijanata, krila su mu bila poput savršeno glatkih pločica uglačanog srebra…
Flečer Lind – zbog svoje strasti prema letenju bio je neshvaćen i izbačen kao i Džonatan. Flečer je mlad i uporan u svojim nastojanjima da savlada najkompliciranije pokrete, ne boji se ni najviših visina, nego hrabro leti s iskusnijim Džonatanom. Neustrašiv je i spreman na sve izazove.
…Bio je snažan, lagan i brz u zraku, što je najvažnije, posedovao je vruću želju da nauči da leti…
Džonatan je bio njegov uzor i sve ono što on sam želi da postane. Predan je ostvarenju ciljeva koje mu je usadio instruktor letenja. Nakon uloženog napora usledila je nagrada pa je Flečer postao vođa novog jata.
Saliven – instruktor letenja koji je svoje znanje rado delio sa drugima. On je mudra i uporna ptica, a u Džonatanu je video dobrog prijatelja vrednog svakog truda koji je uložio.
Biografija: Ričard Bah
Ričard Bah David je američki pisac rođen 23. juna 1936. Školovanje je završio na Fakultetu Long Bič 1955. godine. Uskoro nakon što je završio fakultet pridružio se mornarici SAD-a kao rezerva, a uskoro nakon toga uključio se u program Nacionalne garde. Nakon toga se pridružio borbenoj jedinici 141 te eskadrili poznatijoj kao Fighter Squadron USAF kao pilot.
Nakon aktivnog bavljenja vojskom počeo se baviti pisanjem, a prve tri knjige koje je napisao govorile su o letenju avionima i odražavale njegovu ljubav prema letenju. Bile su to Otuđen od tla (Stranger to the ground, 1963), Dvokrilac (Biplane, 1966) i Ništa nije slučajno (Nothing by Chance, 1969).
Tek njegova četvrta knjiga Galeb Džonatan Livingston, objavljena 1970. godine, učinila ga je popularnim i poznatim piscem. Knjiga je obuhvatala neverovatne opise galeba i njegovog leta.
Sa vremenom izdavači su otkrili kako se radi o pravom potencijalu koji je ubrzo porušio sve moguće rekorde te koji se prodao u više od 1.000.000 primeraka.
Kod Baha je letenje metafora života, a život je traganje, proces stalnog učenja i ponovnog otkrivanja onoga što čovek oduvek zna, ali je na to zaboravio.