Evgenija Grande roman je jednog od najznačajnijih francuskih pisaca Onorea de Balzaka. Objavljen je 1883. godine kao prvi svezak Prizora iz pokrajinskog života dela Društevnih studija, Balzakove Ljudske komedije. Za vreme pisanja ovog dela, Blazak je došao na ideju o pisanju velike Ljudske komedije, pa je kasnije ukomponirao i novo delo u komediju, prepravivši imena nekih likova. Delo je posvetio majci svoje kćerke, za koju se kasnije uspostavilo da je bila inspiracija za lik same Evgenije Grande.
Analiza
Radnja romana dešava se u gradu Somiru u Francuskoj, gde se Evgenijin otac Feliks, bivši bačvar, obogatio nasledstvom. Ipak, s porodicom još uvek živi siromašno, u staroj, oronuloj kući. Budući da je njegova kćerka Evgenija postala prilika, s obzirom na novostečeno bogatstvo, Feliksov bankar i advokat žele da je prižene u svoju porodicu.
Na Evgenijin rođendan, u posetu im dođe Feliksov nećak Šarl. Poslao ga je Feliksov brat Gijom, koji se, zbog vlastitog bankrota, namerava da ubije. Šarl je razmažen i nije ni znao za očevu nameru dok novine nisu prenjele vest o samoubojstvu. Feliks nema nameru da se stara o Šarlu pa namerava da ga pošalje u inostranstvo da si sam stekne bogatstvo. Ali planove mu poremeti iznenadna Šarlova i Evgenijina ljubav. Oni nameravaju da se venčaju, pa Evgenija da Šarlu svoj novac da uloži u svoje poslovne planove.
Feliks za to vreme želi isplatiti bratove poslovne propasti, kako se bankrotom ne bi okaljalo porodično ime. Ali, iako delomično uloži novac za obnovu bratovih poslova, nije spreman da plati sve dugove. Nakon što Šarl otputuje, Feliks sazna da mu je Evgenija dala novac, ali nakon što im se zbog svađa razboli majka, Feliks dopusti kćerki da se uda za Šarla.
Šarl se iz inostranstva vratio tek nakon 8 godina, nakon što su Evgeniji već umrli roditelji. Ali on više nije zainteresovan za nju. Postao je bogat, ali i korumpisan. Odlučio je da se ženi za aristrokratkinju kako bi su uzdigao ime. Vratio je Evgeniji novac koji mu je bila dala, a ona je, slomljena srca, odlučila da se uda za nećaka advokata svog oca. Pristala je na udaju ako joj dopusti da otplati Gijeve dugove i ako ostane devica i nakon venčanja.
Točno tada su se roditelji Šarlove odabranice usprotivili da se njihova kćerka uda za sina čoveka koji je bankrotirao. Tada Šarl sazna da je Evgenija mnogo bogatija od njega, iako je mislio da je siromašna po uslovima u kojima je živela. Evgenija se udala za nećaka advokata i postala bogata, a budući da joj je muž ubrzo umro, ostala je mlada i bogata udovica.
Ovakav kraj, iako se kosio s klasičnim sretnim završetkom (s obzirom da je glavni lik ostala udovica, a time i sama), zapravo je jedan od prvih netipičnih sretnih završetaka u romanima. Evgenija je iz priče izašla kao pobednica, jer je, iako sama, ostala bogata i srećna sama sa sobom. Živela je po vlastitim uslovima i time dokazala da se može biti srećan i van okvira koje postavlja društvo.
Ovaj roman je u isto vreme društvena studija o životu u provinciji, ali i karakterizaciji likova. Njegova tema je priča o nesretnom životu mlade devojke, a glavna ideja je o tome kako pohlepa može uticati na ljudsku dušu. Osnovni motiv romana je novac koji je prikazan kao pokretač društva, a centralni sukob je sukob između ljubav i škrtosti. Ipak, na kraju romana vidimo da ljudi odista završe po zasluzi, te da nemaju svi jednaki pojam sreće. Netko može biti srećan i pod uslovima koje netko drugi ne smatra takvima, ali bitno je da svatko ostane svoj u bilo kakvim vremenima – poput Evgenije koja je prošla mnogo teških trenutaka, ali ostala svoja, a na kraju i srećna.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: Samur
Vreme radnje: tokom prve polovine 19. veka
Tema: tragična sudbina i život Evgenije Grande
Ideja: bogatstvo i ugled nisu najvažniji
Sadržaj prepričano
Radnja se prikazuje tokom prve polovine 19. veka. Tada najbogatiji čovek u francuskom provincijskom gradiću Samuru bio je Feliks Grande, bivši gradonačelnik, vinogradar i bačvar. Imao je ćerku jedinicu, Evgeniju. Evgenija je bila najtraženija udavača.
Evgenijini prosci bili su sudija Krušo koji je bio sin advokata njezina oca te Adolf de Grasins, sin također Grandeova bankara.
Grande u Parizu ima brata koji je uspešan u trgovini vinom. Njegov sin Šarl jednog dana odluči iznenada da ode u Samur i da kod strica ostane u gostima nekoliko nedelja. Pojavio se elegantno odeven, a imao je i fine pariske manire pa je u kratkom periodu postao centar pažnje u Samuru. Isto tako, Evgenija se ubrzo zaljubila u njega.
Šarl je donio starom Grandeu pismo iz kojeg je on saznao da mu je brat propao na poslovnom planu te da je izvršio samoubistvo. Svoga sina Šarla je poslao u Samur da bi u stric Grande pomogao i da bi mu platio put u Indiju. Tamo bi Šarl započeo svoju poslovnu karijeru.
Evgenija i Šarl priznali su jedno drugome da su zaljubljeni te se dogovore da će se venčati kada dođe vremena za to, kada im prilike to dopuste.
Evgenija želi da pomogne rođaku Šarlu i čoveku u koga je zaljubljena. Otac joj je dao zbirku zlatnika kao miraz, a on ih odluči ponuditi Šarlu kao pozajmicu koja će mu pomoći da započne poslovnu karijeru u Indiji.
Stari Grande ostao je zaprepašten Evgenijim postupkom da Šarlu pozajmi svoje zlatnika pa je odlučio da primeni kaznu. Zatvorio ju je u kuću te ju je odlučio držati samo na vodi i hlebu.
Evgeniji je u teškim trenucima pomogla verna služavka Nanon. Pojavljuje se i gospođa Grande, također se suprotstavljajući starom Grandeu, i to po prvi puta. Ona podržava ćerku.
No, uskoro se zdravstveno stanje gospođe Grande naglo pogoršava i ona umire. Grande je uveren da će sada Evgenija tražiti i njezin deo zaostavštine pa je odlučio da promeni njezin odnos prema njoj. Grande je izrazito ljubazan prema svojoj ćerki i nagovara je da prepiše na njega svu imovinu. Evgenija to na kraju i učini.
Međutim, uskoro umire i stari Grande i Evgenija postane bogata vlasnica imetka. Sada su se javili svi njezini stari udvarači, no ona je odlučila da čeka Šarla.
Šarl se vratio ubrzo iz Indije i od tada je drugi čovek. Jako se obogatio kroz trgovinu robljem te je postao ciničan i bezosećajan. Poslao je Evgeniji pismo u kojem je obaveštava da je odlučio da se venča sa ćerkom nekog grofa. No, grof ne odobrava da se njegova ćerka venča za čoveka čiji je otac bio doživeo bankrot i koji još ima dugova.
Nakon što je Evgenija isplatila sve Šarlove dugove, udala se za jednog od svojih starih udvarača, odnosno za sudiju Krušoa de Bonfosa. Ali, muž joj ubrzo umire i Evgenija je ostala sama.
Od tada, živela je pobožno i povučeno u kući svoga oca. Velike svote novca redovito je davala u humanitarne svrhe.
Analiza likova
Likovi: Evgenija Grande, Feliks Grande, Šarl, Evgenijina majka, služavka Nanon, grof, Krušo de Bonfos…
Evgenija Grande – devojka dobra srca i iskrenih osećanja. Izrazito je marljiva, pobožna i skromna. Veruje u osnovne vrednosti čoveka, no u tadšnjem društvu malo tko ih je imao i znao ceniti. Nikada nije proturečila ocu jer ga se na neki način bojala i nije izražavala svoje stavove. Kada je upoznala Šarla i kada se u njega iskreno zaljubila i njezin karakter se promenio. Iz stidljive devojke prerasla je u zaljubljenu ženu te je od tada bila svesna svoje ženstvenosti i spremna na sve. Tada se prvi puta suprotstavila svome ocu. Njezin karakter je ojačao i postala je zrela žena. Isto tako, iz tih razloga, mogla je da prihvati svoju tragediju.
Feliks Grande – otac Evgenije. Uspešan poslovni čovek, ali izrazito škrt. Njegova škrtost nije imala kraja i celo vremen je težio tome da ima sve više i više novca. Toliko je voleo novac da ga je ta strast pretvorila u maniju za novcem. Na kraju umire i Evgenija nasleđuje celi imetak.
Biografija: Onore de Balzak
Onore de Balzak bio je francuski pripovedač, romanopisac i dramski pisac. Osnivač je realističnog romana.
Rodio se 1799. godine u gradiću Turu, u građanskoj porodici. Htio je postati pravnik, ali je 1820. godine odlučio promeniti život. Raskinuo je veze s porodicom koja mu nikada nije davala dovoljno ljubavi te je odlučio da se preseli u Pariz i posveti književnosti.
Nije brzo ostvario karijeru književnika i nije ostvario materijalni profit kojemu se nadao. To ga je razočaralo pa je odlučio da se posveti poslovnim špekulacijama koje su mu donele mnogo dugovanja. Dugove će otplaćivati tokom celog svog života neumornim radom na području književnosti.
1829. godine pod svojim je imenom objavio roman „Šuanu“. To je bilo prvo delo u nizu koje je činilo poznatu „Ljudsku komediju“. U dvedeset godina, stvorio je veliki književni opus objaveći preko stotinu dela u kojima je obradio preko 2 hiljade likova.
Njegovi najpoznatiji romani su: „Luj Lamber“, „Čiča Gorio“, „Evgenija Grande“, „Izgubljene iluzije“, „Seljaci“, „Rođak Pons“ i „Rođaka Beta“.
Od dramskih dela, komedija „Merkadet“ prikazana je 1851. godine.
Umro je 1850. godine, u pedeset i prvoj godini u Parizu. Otišao je zadužen, ali i iscrpljen književnim radom.
Autor: M.L.
