Ep o Gilgamešu je priča o prijateljstvu i večno prisutnoj želji čoveka da postigne besmrtnost. Ko zapravo ne bi hteo da živi večno? Pomenuta želja obuhvaćena je tužnom i strašnom spoznajom da na kraju svaki čovek ipak mora da umre.
Analiza
Kod Sumerana i Homera bogovi imaju nedostatke baš poput ljudi sa svim vrlinama i manama. Uprkos tome oni su za razliku od čoveka besmrtni. U babilonsko-sumerskoj verziji čovek se nema čemu nadati nakon smrti jer zagrobni život ne pruža previše optimizma. Glavna poruka sumersko-babilonskog epa je sve veća svesnost o smrti i ljudskoj prolaznosti.
Ep o Gilgamešu sastavljen je oko 1700. godine pre nove ere. Uklesan je u glinene ploče i napisan klinastim pismom. Sumerani su koristili klinasto pismo kako bi ispisivali bajke, mitove i legende, a najviše epove koji su predstavljali okvir u kojem se nalaze sumerski mitovi i freska narodnog života.
Ep je napisan na babilonskom (akadskom) jeziku na 11 ploča s fragmentiranom dvanaestom pločom kao dodatak koji zapravo ima napisano ime autora Sin-Leqi-Unninni za kog se pretpostavlja da je završio ploču 612. godine p.n.e. u vreme kada su Persijanci uništili Ninivu i osvojili Asiriju i asirsko carstvo. Odmah po objavi prevoda ploča 1872 godine, delo je izazvalo oduševljenje čitaoca.
Elementi dela
Vrsta dela: epska pesma
Mesto radnje: grad Uruk
Vreme radnje: neodređeno, pretpostavlja se 2100. – 1200. p. n. e.
Tema: Gilgamešova želja za besmrtnošću i slavom
Ideja: svako ko prekrši božja pravila biće kažnjen
Sadržaj prepričano
U prekrasnoj kraljevskoj palati u drevnom gradu Uruku živeo je vladar Gilgameš. Bio je okrutan i tiranin kome su morali da se pokoravaju kako mladi tako i stari. Mladićima je otimao devojke i uzimao ih na silu. Gilgameš je samo jednu trećinu bio čovek, a preostale dve trećine predstavljale su boga.
Uručki narod više nije mogao da trpi Gilgamešovo zlostavljanje, pa je zamolio bogove da stvore junaka koji će snagom moći da se suprostavi tako okrutnoj pojavi. Molbe i jadikovanje čuo je bog neba Anu i pozvao boginju Aruru, poznatu po rađanju životinja i ljudi da se spoji sa Mardukom, kako bi stvorila velikog junaka.
Uz pomoć blata, ovlažen njenom pljuvačkom stvoren je Enkidua kog je krvlju i božanskim dahom oživeo na kraju bog Niniba. Enkidu se rodio u stepi gde je pio vodu i jeo travu zajedno sa stokom. Bio je pravi branitelj poljskih životinja koje je štitio od lovaca.
Kako je svakim danim uništavao sve više klopki koje su postavljali lovci, oni su odlučili da se požale Gilgamešu, a koji im je potom savetovao da u stepu odvedu ženu iz Ištarinog hrama. Ona će svojim bujnim telom namamiti velikog junaka Enkidu i udaljiti ga od krda.
Enkidu se približio ženi i sa njom provede sedam noći. Žena je koristila svaku priliku da mu priča o čuvenoj snazi Gilgameša, nakon čega je Enkidu odlučio da se sukobi sa Gilgamešom. Na kraju su došli u Uruk gde su dočekani sa najvećim počastima.
Nakon borbe Gilgameš je ipak pobedio, ali uz posredovanje Gilgamešove majke njih dvojica su na kraju postali poput braće i otišli u Kedrovu šumu kako bi ubili Humbabu, čuvara šume koji je uvredio Šamaša, boga sunca i tiranina koji je uznemiravao stanovnike na bregu.
Uprkos raskošnom životu u Gilgamešovoj palati Enkidu nije bio srećan jer ga je svo vreme vuklo prema stepi, ipak je on bio pola konj. Kada se vratio u stepu, Gilgameš se rastužio i odlučio je da potraži svog prijatelja.
Enkidu je prvo proklinjao ženu i lovca zbog kojih je napustio život u stepi, ali tada ga Šamaš opomene kako da nije bilo njih ne bi upoznao rakošan kraljevski život. Gilgameš je uspeo da ga uvjeri da se vrati sa njim u grad.
Enkidu potom ispriča Gilgamešu san koji je sanjao, a u kom je bio oteran u Podzemni svet. Boginja Podzemlja Ereškigal dozvolila je Enkidu da upiše svoje ime u glinu, što je Gilgamešu bio znak da će se Enkidu dogoditi nešto loše. Savetovao je Enkidu da prinese žrtvu sudiji Utukiju. Gilgameš je odlučio da prinese žrtvu maslaca i meda bogu Sunca, Šamašu.
Bog sunca ih je potom poslao da ubiju čuvara Kedrove šume, Humbabu. Gilgameš je o tome obavestio knezove grada Uruku. Majka Gilgameša zamolila je boga sunca da pomogne njenom sinu i Enkidu u borbi. Uz pomoć Niniba i Šamaša uspeli su da ubiju čuvara šume i nakon toga odlučili da se odmore.
Enkidu je opet sanjao čudan san, a Gilgameš ga je objasnio kao znak da će poraziti svog neprijatelja. Sledeću noć je opet sanjao isti san i Gilgameš ga je opet doživeo kao pozitivan znak. Kada su se popeli na Breg bogova ubili su Humbabu, nakon čega im je boginja Irina poručila da se moraju vratiti u grad jer svatko ko pogleda u lice bogova mora da umre.
Gilgameš i Enkidu su se vratili kao pobednici sa kopljem na kome se nalazila odsečena glava Humbabe. Sledi ritualno pranje i odevanje Gilgameša u novo odelo, zbog čega ga je primetila Ištar i ponudila se da mu bude ljubavnica. Odbio ju je i povređenog ponosa Ištar je zamolila oca Anua da pošalje bika sa neba koji bi ubio Gilgameša. Ali na kraju uz pomoć Enkidua, Gilgameš je porazio bika.
Ištar je ljuta, a celi narod slavi pobedu sa dva velika ratnika. Enkidu je potom ispričao svoj poslednji san u kom ga je orao oteo i odveo u visine. Pustio ga je i Enkidu se razbio o tlo. Obojica su bila svesna da Enkidu više nije bio u milosti bogova.
Enkidua je pogodila groznica zbog koje je bolovao 12 dana i presudio da ga uskoro čeka smrt. Na kraju zaista umire i ostavlja Gilgameša koji je šest dana i šest noći oplakivao najboljeg prijatelja i sedmog dana ga sahranio. Otišao je potom u stepu i požalio se lovcu zbog smrti najboljeg prijatelja, ali pritom izrazio strah od vlastite smrti.
Gilgameš je zbog straha od smrti bio odlučan da pronađe način da živi večno i krenuo je da poseti praoca Utnapištima. Prošao je kroz vrata Sunca koja su čuvala škorpioni i nakon tamnog klanca dospeo pred Šamaša, a koji ga je potom uputio prema Vratima bogova iza kojih su se nalazila Vode smrti i Svetsko more. U spomenutim vodama živeo je Utnapištim.
Gilgameš je došao do Vrta bogova koje je čuvala boginja Siduri Sabitu i kojoj se Gilgameš poverio. Zamolio je da ga pusti kod Utnapištima, ali ga je ona pokušala odvratiti rekavši mu da su bogovi stvorili ljude i odmah ih predoredili da jednog dana umru.
Gilgameš je bio uporan i zajedno sa lađarem Utnapištima došao do Ostrva života. Zamolio je Utnapištima da mu podari večan život, ali i on ga je upozorio kako to nije moguće i da je svaki čovek stvoren sa namerom da jednog dana završi svoj život. Utnapištim mu je potom ispričao kako je jednom sa rodbinom preživeo velik potop nakon čega mu je bog Ea dao mogućnost večnog života. To se dogodilo daleko na ušću reka.
Uprkos tome Utnapištim je Gilgamešu podario tajnu o travi koja se nalazi u slatkovodnom moru na dnu. Njena moć je u tome što čoveku daje besmrtnost. Gilgameš je pronašavši travu odbio mogućnost da je pojede, nego je umesto toga odneo u grad Uruk kako bi i drugi postali besmrtni. Ali dok se kupao travu mu je ukrala zmija i očajan se vratio u Uruk bez čudnovate trave.
Želio je da poseti duh svog prijatelja Enkidua u Podzemnom svetu, ali nije uspeo da ga pronađe. Bog Ea se ipak smilovao pa je omogućio Gilgamešu da priča sa senkom svog prijatelja. On mu na kraju nije odao tajnu večnog života, nego samo odgovorio da kada bi mu otkrio pravu tajnu, Gilgameš bi bio neutešan.
Gilgameš je hteo još nešto da ga upita, ali senka je nestala, pa se vratio u grad. Kada je došao u grad Gilgameš je legao u hramu koji se nalazio na svetom brdu i na kraju ga je otela smrt.
Analiza likova
Likovi: Gilgameš
Gilgameš – spoj čoveka i Boga, pati od imoderacije. Najveći je od svih i najbolji u svemu (ratovanju, gradnji), sve dok se ne pojavi Enkidu koji mu predstavlja protivtežu. Lep i moćan, Gilgameš spava sa svakom ženom koju želi bez obzira želi li ona to isto. On uzima mladenku za vreme bračne noći, plećmićke ćerke, žene ratnika. Kad mu saputnik Enkidu umre, on se slomi i počinje sa straženjem večnog života, ali na kraju pronađe mudrost i pomiri se sa svojom smrtnošću.
Enkidu – Gilgamešev verni prijatelj i pomagač. Nerafiniran i grub, izgrađen je od gline i odgojile su ga životinje. Ne snalazi se u civilizovanom svetu, uvek ostaje divljak. Gilgameševa je suprostnost i ponaša se viteški. Pokušava da zaštiti nevine čak i od Gilgameša. On je zaslužan za to što je Gilgameš na kraju postao pravi vođa svog naroda.