Čarli i fabrika čokolade predstavlja zabavan i bajkovit dečiji roman u kome se nalazi mnogo obeležja moderne bajke. U knjizi postoji puno toga nestvarnog i baš kao u svakoj drugoj bajci, tako i ovde dobrota svaki put bude nagrađena.
Analiza
U središtu priče se nalazi dečak Čarli i četvoro dece koji predstavljaju najgore mane. Veruka Solt je razmažena devojčica bogatih roditelja kojoj roditelji ispunjavaju sve želje. Avgust Glup je debeo i proždrljiv dečak, koji se stalno prežderava, što ga je na kraju skoro koštalo života jer se zamalo utopio u čokoladi. Majk Telkač je dečak koji stalno gleda televiziju.
Nasuprot opisanoj deci koja žive u izobilju, prikazan je siromašni dečak čija porodica jedva preživljava, ali uprkos tome uvek uspe da uštedi za njegov rođendan kako bi mu priuštili najveće zadovoljstvo.
Roman u sebi ima glavnu poruku, a to je da se dobrota na kraju uvek isplati. Čitalac ima priliku da stekne uvid u moderne društvene probleme kao što je nepravilna ishrana, prekomerno gledanje televizije. Poput svake druge bajke tako i ova ima srećan kraj, prenoseći poruku svakom čitaocu da treba da postoji čvrsta vera kao i osnovne ljudske vrednosti.
Roman je ispričan u trećem licu, a podeljen je na trideset poglavlja od kojih svako poglavlje ima naslov.
Elementi dela
Vrsta dela: dečiji roman
Mesto radnje: neodređeno kao i vreme radnje, opisuju se realistični i fantastični elementi.
Vreme radnje: neodređeno
Tema: siromašan dečak Čarli osvaja zlatnu ulaznicu i odlazi u razgledavanje fabrike čokolade
Ideja: skromnost i dobrota se nagrađuju
Sadržaj prepričano
Čarli Baket je dečak koji je živeo u maloj kući od drveta na periferiji velegrada. Imao je veliku porodicu, pa je tako živeo sa šestoro odraslih: dvojicom deda, dve bake, ocem i majkom. Porodica je nažalost bila siromašna jer je radio samo otac, a uskoro je ostao i bez tog posla nakon čega je našao još gori i manje plaćen, čišćenje snega.
U kući je bio samo jedan krevet, a njega su koristile bake i dede koji nisu dvadeset godina izašli iz njega. U blizini ove siromašne kućice nalazila se čudesna i najveća fabrika čokolade na svetu. Kako je obožavao čokoladu Čarli je uvek usporio korak dok je prolazio pored fabrike, da bi mogao što duže da uživa u neodoljivom mirisu.
Vlasnik fabrike bio je Vili Vonka koga su svi smatrali najboljim poslastičarem na svetu. Jednog dana je zatvorio vrata fabrike i otpustio sve radnike jer je bio uvređen što je konkurencija krala tajne proizvodnje svih njegovih poslastica uz pomoć špijuna koji su radili kod Vonke.
Ipak nakon nekog vremena iz dimnjaka fabrike je opet počeo da izlazi dim, a fabrika je svakim danom počela da proizvodi sve finije poslastice, bombone i čokolade. Bilo je čudno kako je proizvodnja opet pokrenuta jer su vrata fabrike ostala zatvorena, Vonku nije niko video niti je zaposlio nekog od radnika.
Takva situacija je trajala deset godina sve dok u novinama nije objavljeno kako je Vili u pet čokoladica stavio zlatne ulaznice, a pet srećnika koji ih nađu moći će da posete fabriku i dobiju doživotne zalihe čokolade ne samo za sebe nego i za celu porodicu. Čarli je silno želeo da poseti fabriku, ali kako je dobijao samo jednu čokoladu godišnje znao je da su šanse za to skoro pa nepostojeće.
Stigla je zima i cela porodica Baket se smrzavala jer je trošna kućica propuštala. Otac je ostao bez posla u fabrici i nakon toga se zaposlio na čišćenju snega. Plata je bila manja od prošle, pa je porodica veći deo vremena bila gladna. Videlo se to i na Čarliju koji je izgledao kao kostur.
Za rođendan je po običaju dobio jednu čokoladicu, a iako se nadao ulaznici znao je da su male šanse za to. Uskoro su izvučena četiri srećna dobitnika. Bio je to proždrljivi dečak Avgust Glup, Veruka Solt je bila razmažena devojčica i drugi dobitnik, Violeta, devojčica sa žvakaćom treći dobitnik i Majk Telkač, dečak koji je samo gledao televiziju.
Deda Džo je Čarliju kupio čokoladu da mu pomogne da poveća šanse, ali na kraju nisu uspeli. Uprkos tome bili su srećni što su mogli da jedu finu čokoladicu. Sreća se napokon okrenula Čarliju kada je naišao na novčić od pedeset penija. Odlučio je da kupi jednu čokoladicu, a ostalo da da mami kako bi ostatak porodice imao šta da jede. Dogodilo se čudo jer je upravo u toj čokoladi bila zlatna ulaznica.
Na karti je pisalo da treba doći 1. februara zajedno sa jednim članom porodice. Morali su u deset sati biti ispred fabrike čokolade. Odlučeno je da će Čarlija pratiti deda Džo. Ne zna se ko je od njih dvojice bio srećniji. Napokon je stigao i taj dan, a ispred fabrike ih je dočekao Vili Vonka da ih povede u razgledanje velikom, lepom i toplom fabrikom.
Čokolada se prerađivala u vodopadima i tekla je u potocima. Unutar fabrike su se nalazile posebne prostorije za svaku poslasticu koja je tamo bila proizvedena. Posetioci su saznali ko su radnici, pa su tako otkrili Umpa Lumpase, patuljke iz udaljene zemlje koji su se hranili samo gusenicama. Bilo je to čitavo pleme koje je doveo Vonka, a koje je bilo srećno jer je do mile volje moglo da jede zrna kakaovca. Stalno su smišljali pesmice i onda ih pevali.
Kada su stigli do čokoladne reke Avgust je počeo proždrljivo da uzima čokoladu zbog čega je upao u reku i skoro se utopio. Nakon toga ga je povukla cev za obradu čokolade i dečak je završio u prostoriji gde se prerađivala čokolada. Vonka im je pokazao žvakaću gumu koju je tek izumeo i još nije pustio u prodaju. Pohlepna Violeta je uprkos upozorenjima odlučila da sažvaće žvakaću gumu nakon čega se naduvala kao balon i postala ljubičasta.
Sledeća na redu je bila prostorija u kojoj su veverice ljuštile orahe za poslastice sa orasima. Veruka je odmah rekla kako i ona želi vevericu, a kada joj je Vonka objasnio da veverice nisu na prodaju, naljutila se i otvorila staklena vrata. Veverice su odmah krenule prema njoj i počele proveravati da li je šuplja nakon čega su je odbacile u cev za otpatke.
Čokoladna televizijska dvorana bila je sledeća, a tamo je Vonka hteo da im pokaže najnoviji izum, a to je čokoladna televizija. Bila je baš privlačna. Radilo se o televiziji preko koje bi se mogle slati male čokolade poput slike. Kako je Majk bio lud za televizijom želeo je biti poslat uz pomoć televizije. Iako mu je Vonka objasnio da izum još nije dovršen, Majk nije hteo da ga sluša i postao je malen poput ljudi na televiziji. Bio je toliko malen da je mogao stati na dlan.
Na kraju su ostali samo deda Džo i Čarli. Vili im je objasnio kako je sa decom sve u redu, a da je sve ovo organizovao kako vi pronašao svog naslednika. Ipak je Vonka imao godina i trebao mu je neko ko će ga naslediti. Želeo je da to bude dete koje će naučiti svemu što zna. Izabrao je Čarlija, pa je cela porodica dobila pravo da se preseli u fabriku. Više se nikada neće smrzavati i neće biti gladni. Bilo je teško opisati koliko je Čarli u tom trenutku bio srećan.
Analiza likova
Likovi: Čarli Baket, deda Džo, gospođa i gospodin Baket, Avgust Glup, Veruka Solt, Violeta Boregard, Majk Telkač, Vili Vonka, Umpa Lumpasi.
Čarli Baket je glavni lik knjige, opisan kao pošten, srdačan, ljubazan, pažljiv, pun razumevanja i plemenit. Čarli voli sve svoje ukućane i poštuje red u porodici. On je dete koje u životu nema velikih prohteva, a prikazan kao pomalo neuhranjen. Jedino je želeo supu od zelja, a najviše od svega čokoladu. Nažalost novca za kupovinu skupe čokolade u siromašnoj porodici nije bilo.
Roditelji su za svog sina štedeli cele godine kako bi za rođendan mogli da mu kupe jednu štanglicu čokolade. Nažalost želja koju je imao predstavljala je pravo mučenje iz dva razloga: Kada je išao u školu Čarli je mogao da vidi čokoladu naslaganu u izlogu. Najveću muku za jadnog Čarlija predstavljala je fabrika čokolade koja se nalazila u neposrednoj blizini.
Svaki dan Čarli je morao da prođe pored fabrike i uvek bi usporio korak, kako bi barem udahnuo miris čokolade. Napokon je bio rođendan i Čarli je dobio manji komad čokolade, a majka mu je rekla da ne sme da bude razočaran ako ispod omota ne pronađe ono što je tražio. Bilo bi stvarno naivno verovati da će se ispod omota koji je dobio naći zlatna ulaznica. Tako je nažalost na kraju bilo. Uprkos tome što je toliko voleo čokoladni ukus, ponudio je i mami da proba.
Čarli je svoje poštenje pokazivao svaki dan, pa tako i kada je na putu pronašao pedeset penija. Prvo je dobro pogledao ne bi li ugledao nekoga kome je novčić ispao, a kada se uverio da ga neće nikome uzeti, bio je srećan jer je znao da taj novčič za njega znači hranu.
Koliko je bio pošten tako nije bio nezasitan, ali ni proždrljiv. Nakon što je pronašao kovanicu, nije je odjednom potrošio, nego je sebi priuštio najveću želju, a to su dve manje čokolade, ostatak je odlučio da odnese svojima kako bi mogli da kupe hranu. Kada je u drugoj čokoladici pronašao zlatnu ulaznicu, sreću nije zadržao samo za sebe, nego je i drugima omogućio da budu srećni zajedno sa njim.
Gospodin Baket i gđa Baket su tata i mama dečaka Čarlija, a od svih sedmoro stanovnika male drvenjare jedino je gdin Baket bio zaposlen. Radio je u fabrici paste za zube i po ceo dan zavrtao kapice na pune tube od paste. Posao je bio loše plaćen, pa tako nije zarađivao dovoljno da pokrije sve potrebe svoje porodice. Nakon što je ostao bez posla jer su zatvorili fabriku, gdin Baket je počeo zgrtati sneg za još manju platu, pa se i jelo manje u toj siromašnoj porodici.
Deda Džo je bio najstariji od četvoro baka i deka. Imao je 96 godina, bio je slab i krhak, a preko dana nije puno pričao sve do jednog trenutka. Nakon što je Čarli pronašao zlatnu ulaznicu i došao kući sav van sebe, nestaje dedina slabost i opet se pretvara u mladića kome podticaj daje sreća njegovog unuka i zadatak da ga prati tokom posete fabrici čokolade.
Avgust Glup je prvi našao zlatnu ulaznicu koja je značila ulaz u fabriku čokolade. Bio je proždrljivi dečak.
Veruka Solt je druga našla zlatnu ulaznicu i devojčica koju su razmazili njeni roditelji tako što su je naviknuli da dobije sve što poželi. Najbolji primer je kada je njen otac proizvođač kikirikija pokupio preko stotinu hiljada čokolada i prekinuo proizvodnju u fabrici i sve radnike zaposlio da traže ulaznicu, samo kako bi udovoljio želji razmažene kćerke. Mama Veruke je bila profesorica geografije, ali uprkos tome nije znala gde se nalazi Lumposlandija.
Gospođica Violeta Boregard je treća koja je našla zlatnu ulaznicu. Opisana je kao zlobna i bezobzirna osoba kojoj je glavni beskorisni cilj da sruši svetski rekord u žvakanju jedne žvakaće gume.
Majk Telkač je četvrti koji je našao zlatnu ulaznicu. On je dečak od devet godina koji po ceo dan samo gleda televiziju. Kada su novinari došli u njegov stan dečak je bio ljut što ga prekidaju u njegovoj omiljenoj aktivnosti.
Svako od dece tokom razgledavanja fabrike upada u nevolju i ulaze u postupak koji se zove čistilištem. Kada prođu kroz taj put, likovi se menjaju. Violeta izgleda bolje nego pre, Avgust Glup je pre bio debeo, a sada je mršav. Veruka i njeni roditelji su pokriveni smećem, a Majk je visok tri metra i tanak poput obijača.
Vili Vonka je vlasnik čudesne fabrike čokolade i najveći pronalazač čokolade koji je ikada živeo. Imao je sjajne oči i crnu koziju bradicu. Osim što je bio vlasnik, Vili je prikazan kao ceremonijal majstor predstave koja se odnosila na razgledavanje fabrike. Bio je zaista čudesan i zanimljiv, a svaki obilazak je pretvarao u pravi doživljaj. Voditelji na televiziji su se naspram njega činili kao jadni i neiskusni.
Vili je opisan kao frckav lik, a kada ne bi postojao dečak Čarli, Vili bi bio glavni lik iako se pojavljuje tek na 60. stranici u knjizi. Od tog trenutka pa sve do kraja, Vili upravlja svim zbivanjima u knjizi.
Umpa Lumpasi su patuljci koje je Vili uspeo da prokrijumčari iz mesta Lumposlandija u fabriku čokolade kako bi u njoj radili i radili. Uspeo ih je dovući tako što ih je primamio neprekidnim podmićivanjem malim zrnima kakaovca, koje su obožavali. Jedni su od najvrednijih radnika koji rade sve što im kaže Vonka i to rade sa osmehom na licu, pa se čini da im uopšte nije loše.
Biografija: Roald Dal
Roald Dal je poznati britanski književnik koji je svoju veliku popularnost stekao svojim brojnim delima, koja su ostavila veliki uticaj na mnoge. Rođen je 1916. godine u Velsu u porodici norveških korena.
Roald je imao uzbudljiv i zanimljiv život, pa je tako veći deo mladosti proveo u Africi kao radnik naftne kompanije. U Drugom svetskom ratu prijavio se kao dobrovoljac za britansko ratno vazduhoplovstvo. Jednom se bio srušio usred Libijske pustinje. Uspeo je da preživi zahvaljujući osam operacija.
Dal je jedan od najpoznatijih autora za decu, napisao je velik broj knjiga koje su nekoliko puta ekranizovane i prodate u milionima primeraka. „Čarli i fabrika čokolade“ je knjiga prodata u 13 miliona primeraka i dva je puta ekranizovana.
Prva knjiga koju je Dal napisao svidela se jednom od čudotvoraca za decu Voltu Dizniju, koji je želeo da snimi crtani film o zlim duhovima ili gremlinima, koji kvare motore u avionima.
Roald Dal se smatra jednim od najpopularnijih pisaca za decu, koji je tokom svoje karijere često bio osporavan, zbog ciničnog i grubog humora. Od značajnijih dela tu su: Čarli i fabrika čokolade, Veštice i Matilda. Umro je 23. novembra 1990. godine.