Bambi je svevremena priča austrijskog pisca Feliksa Saltena. Govori o malom lanetu kojeg pratimo od njegovih prvih koraka, kroz dramatično odrastanje, sve dok ne postane odrastao srndać. To odrastanje prikazano je kao velika pustolovina jednog malog bića. Pustolovinu, baš kao i svaku drugu, naizmence prate velika sreća i duboka tuga, velike pobede i dramatični porazi, upoznaju se prijatelji, ali stiču i neprijatelji. Kroz sve to, lane mora da nauči da prepozna opasnosti koje vrebaju nad njim i njegovim najmilijim, ali istovremeno ne sme da im dozvoli da mu oduzmu svu zabavu i radost koju život donosi.
Analiza
Priča ima neke izuzetno dirljive delove, ali iz njih čitaoc može izvući veliku lekciju. Koliko god život u nekom trenutku postao težak, uvek nam pošalje prijatelja koji će nam pomoći da prevaziđemo poteškoće. Naša zadaća je da ni u najtežim trenucima ne odustajemo, da se ni u najbolnijim ne predamo, te da pritom nipošto ne izgubimo ono dobro u sebi. Tako će sve stvari rešiti, i baš poput laneta, koji je iz svega izašao kao veliki, jaki i ponosni srndać, i mi iz poteškoća možemo izaći jači i ponosniji.
Osim te glavne poruke, priča obiluje mnogim drugim poukama. Ističe važnost pravog prijateljstva i dobrote koju delimo drugima.
Izuzetno je važna i poruka ljudskom rodu koju pisac šalje. On upozorava svakog čoveka na ulogu koju nosi kao dominantna vrsta u prirodi. Pisac želi da probudi saosećanje u svima nama da bis se milosrdno ponašali prema životinjama. Ljudi ne smeju da budu njihovi krvnici, već zaštitnici.
U knjizi se čovek naziva “On” i u potpunosti zaslužuje takvo ime jer je čovek u ovoj priči hladan, distanciran i smrtonosan za životinju. Pisac nam poručuje da bismo trebali da budemo upravo suprotni. Trebali bi se starati za životinje, poštovati njihove živote i ne ubijati ih radi hrane ili, još gore, zbog sporta. Trebamo da budemo prijatelji svakoj životinji, jer one imaju poverenje u čoveka koje ne sme da bude iznevereno.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: šuma
Vreme radnje: neodređeno
Tema: odrastanje i život mladog srndaća
Ideja: niko nije svemoćan i iznad prirode i svako vrlo lako može da bude ubijen.
Sadržaj prepričano
Kada je malo lane Bambi došlo na svet, cela šuma je došla da ga vidi i pozdravi. Bambi je potomak kralja šume, velikog i ponosnog srndaća. Kada Bambi naraste i on će da bude srndać, kralj šume, sa velikim i impresivnim rogovima.
Umornu majku srnu, posećivale su razne životinje i čestitale joj na lanetu, dok je lane Bambi pokušavalo da napravi prve korake. Posle nekoliko pokušaja, uspeo je da stane na klimave noga, a onda i da konačno prohoda.
Nakon što je naučio da hoda, Bambi je mogao da sledi majku i uči sve što treba da zna o životu u šumi. Majka ga je učila ko sve živi u šumi, kako se životinje ponašaju i zašto se tako ponašaju. Bambi je žedno upijao svo znanje i stalno ispitivao majku o raznim stvarima. Ona ga je učila kako da savladava prepreke i čega u šumi treba da se čuva. Upozoravala ga je na opasnosti i kako da ih izbegne. Učila ga je kako da po šuštanju nasluti da neko dolazi i kako da vešto izbegne pretnju. Bambi je sve to slušao i pamtio.
Upoznao je svoju tetku Emu i njeno dvoje dece: Falinu i Goba. Falina i Gobo bili su mali kao Bambi, pa su voleli da se svi zajedno igraju.
Jednog dana, Bambi i njegova majka šetali su šumom, kad su se na čistini pojavili veliki i moćni srndaći. Majka je Bambiju rekla da je jedan od njih njegov otac. On je silno želeo da upozna svog oca, a majka mu je rekla da će se to dogoditi kad za to dođe vreme.
Učeći o životu, Bambi je prvi puta upoznao i strah. To se dogodilo kad mu je majka tokom jedne šetnje, nestala u šumi. Uzalud ju je tražio, a umesto nje, pronašao je Falinu i Goba, koji su mu rekli da su majke verovatno otišle u posetu njihovim očevima.
Bambi je nakon tog događaja sve češće ostajao sam. Jednom takvom prilikom naletio je na nekakvu visoku spodobu. Čudno je mirisala, pa se Bambi nije usudio da joj priđe. Ta spodoba počela je da mu se približava i on je od straha pobegao. Dok je bežao, sreo je majku koja je trčala pred njim jer je bolje poznavala šumu, a on ju je sledio. Posle mu je objasnila da je to biće bilo On i da je jako opasno. Upozorila ga je da uvek treba bežati da ga On ne bi ulovio.
Jedne noći Bambi je opet bio ostavljen. Najpre je tražio majku, lutajući mračnom šumom, a onda se tolio preplašio da ju je počeo zvati. Umesto majke, pred njim se pojavio veliki srndać. Bio je to Starina, Bambijev otac. Prekorio je Bambija što tako doziva majku jer je već dovoljno velik da ostane sam. Bambi je hteo da mu objasni da je on često sam, ali nije uspeo da ispusti ni glasa. Istovremeno se plašio i divio tom velikom srndaću, koji ga je još samo jednom pogledao pre nego se vratio u šumu.
Jednog lepog, sunčanog dana Bambi začuje glasan zvuk, kao da je negde udario grom. Približi se izvoru buke i ugledao srndaća otvorenih prsa. Prestraši se i tada dođe njegova majka, kaže mu da beži, jer je za smrt tog srndaća odgovoran On.
Nakon leta i mnogo lepe jeseni, u šumu je stigla zima. Bila je hladna i teška, jer je bilo manje hrane i svi su morali da se bore za preživljavanje. Da bi im bilo lakše, sve srne su se zajedno okupljale, a nekada bi im se pridružile i druge životinje. Često su pričali o Njemu i tako je Bambi saznao koliko je zapravo On opasan.
Ubijao je i odnosio životinje, a niko nije znao kuda ih vodi, samo da se niko od tamo ne vraća.
Zbog jake zime i nedostatka hrane, Bambijev rođak Gobo postajao je sve slabiji. Više nije mogao da trči, a od hrane koju je pojeo bilo mu je zlo.
Odjednom su životinje shvatile da se nešto čudno događa. Kao da im preti neka opasnost. Srne su sa svojom decom htele da pobegnu, ali Gobo nije mogao da trči.
Tada su shvatili da to dolazi On. Odjednom je počelo da se puca na sve strane i sve životinje su počele da beže. Započelo je opšte komešanje i Bambi je počeo bezglavo da trči. Pokušavao je da pronađe svoju majku, ali je samo naišao na ranjene životinje na ivici smrti. Susreo je i Goba. Bio je preslab da beži, pa su ga ranili. Njegova majka i sestra Fanlina morale su da otrče dalje. Bambi je hteo da pomogne Gobu, ali mu je on rekao da beži jer će jedino tako da sačuva živu glavu.
Kada se sve smirilo, Bambi je susretao mnoge poznanike, ali nije uspeo da pronađe svoju majku. Nikada je više neće videti, jer ju je ubio lovac.
Nakon zime došlo je proleće i Bambi je do tada dobrano porastao. Narasli su mu rogovi kojima je počeo da udara u grane. Bambi je rastao i jačao, a jačala je i njegova kruna. Silno mu je nedostajala majka, ali i njegov prijatelj Gobo. Ponekad bi video Falinu sa drugaricama i tada bi počeo da se čudno oseća.
Ta osećanja jačala su s dolaskom leta. Kad je posle dužeg vremena sreo Falinu, među njima je buknula ljubav. Međutim, Falini su njeni prijatelji Rono i Karus branili da se viđa s Bambijem, pa ih je on izazvao na borbu u kojoj je pokazao svoju veliku moć nad njima.
Bambi i Falina bili su zaljubljeni i provodili su cele noći zajedno. Jednog jutra Bambi je začuo zov i pomislio da ga to zove Falina. Krenuo je prema zvuku, ali ga je njegov otac zaustavio i rekao da je to On. Postavio mu je zamku u koju bi mogao upasti ako bude sledio zvuk. Bambi je zahvalio ocu što mu je spaseo život.
Tokom jedne zajedničke šetnje, Bambi i Falina susretnu Goba. Iznenade se što je živ i on im ispriča kako ga je On spasio i lečio celu zimu. Gobo je bio ponosan što ga je On spasio i stavio mu crvenu vrpcu oko vrata. Svima je pričao kako je On dobar i plemenit. Svi su slušali s divljenjem, samo ga je Starina nazvao nesrećnikom zbog takvog mišljenja.
Što je bio stariji, Bambi se sve više odvajao od svog društva. Osamljivao se i tražio Staroga da bi mu postavio mnoga pitanja.
Jedno jutro bio je toliko neoprezan da ga je jedan lovac upucao. Kada je pao, Starina je došao do njega i naredio mu da se ustane. Bambi ga je teškom mukom sledio do njegovog skrovišta, gde se srušio u bolovima. Starina je lečio Bambija i pritom ga učio o travama i svemu što je Bambi želeo da zna uopšte.
Posle mnogo vremena, nakon što su svi već ostareli, Bambi ponovo sretne Falinu. Primeti da je i ona prošarana sedim dlakama, ali svejedno oseti staru ljubav među njima.
Starina je Bambija odveo prema mestu gde se čuo strašan prasak. Videli su da u grmu leži On, krvav i teško ranjen. Otac je Bambiju rekao da sada može da vidi kako ni On nije svemoćan i besmrtan, jer isti zakoni Prirode vrede za sva živa bića, niko nije iznad nje.
To je bila poslednja lekcija koju mu je Starina dao. Posle toga, otišao je tamo gde svi odlaze sami, poručivši sinu da ga jako voli i da je na njega ponosan.
Bambi čuje kako neko lane doziva majku, pa ode do njega i baš kao i svoj otac, koji je ukorio njega, on ukori malo lane što ne može da bude samo.
Analiza likova
Likovi: Bambi, Bambijeva mama, Starina, Falina, Gobo, teta Ena, On, šumske životinje
Bambi je glavni lik ove priče, čiji život pratimo od njegova rođenja. Odmalena je Bambi bio jako radoznao i rado je učio o svetu oko sebe. Voleo je svoju majku i uz nju se osećao bezbedno, pa mu je smetalo kada bi ga ostavljala i odlazila u nepoznato.
Kada je malo porastao, Bambi je postajao sve nesigurniji u sebe. Možda je to bilo zbog gubitka majke i prijatelja ili jednostavno zbog odrastanja. U tim trenucima mu je trebao zaštitnik i uzor kojeg je pronašao u svom ocu Starom. On je bio uz njega i kada mu je trebala zaštita i kada je trebalo da ga poduči životu. Majka je Bambija učila preživljavanju, ali ga je otac učio životu.
Bambi je bio hrabar i bez straha se borio za srnu koju je volio. Falina je bila njegova ljubav koja je potrajala sve do njihove starosti. Na kraju života Bambi je postao poput svog oca. Postao je hrabar i ponosan kralj šume koji je nastavio da uči svoje potomke tajnama života.
Starina je bio ponosan srndać, kralj šume i Bambijev otac. Voleo je svoga sina iako to nije izravno pokazivao. Dok je Bambi bio mali, samo ga je promatrao iz daljine i prekorio ako bi to bilo potrebno, ali kada je Bambi odrastao, kada je došlo vreme da ga nečemu pouči, Starina je dao sve od sebe da učini dobar posao.
Starina je Bambiju spaseo život, lečio ga i starao se o njemu dok nije ozdravio. Pritom ga je naučio svakavim korisnim savetima. Poslednja lekcija koju je Starina naučio svog sina bila je da priroda iznad svega, pa tako i čoveka. Priroda pronađe svoj način da pobedi, unatoč čovekovom nastojanju da bude vladar svega.
Posle te poslednje lekcije, Starina je mogao da u miru umre i svom sinu ostavi mesto vladara šume.
On je naziv koji su životinje dale čoveku. To ime ga odvaja od prirodnog sveta i stavlja ga na poziciju nekoga ko je nad svima. To nije izraz strahopoštovanja, već čistog straha i prezira kojeg životinje imaju prema ljudima. Za njih je čovek netko tko oduzima živote i odovodi mrtva tela njihovih prijatelja. Nastoje što dalje da pobegnu, ali se čovek ipak čini nekako nadmoćnijim.
Gobo je imao priliku da upozna i drugu stranu čoveka, onu samilosnu, koja pomaže i štiti. Pokušao je da prenese svoje saznanje na druge životinje, ali im je bilo teško za verovati da neko ko čini toliko zla, može da uradi išta dobro.
Poslednju lekciju o čoveku dao je Stari, dokazavši i sinu i nama čitaocima da čovek ipak nije svemoćan, da nije iznad prirode jer i on vrlo lako može da bude ubijen.
Biografija: Feliks Salten
Feliks Salten bio je austrijski pisac, rođen u Mađarskoj 1869. godine. Pravo ime mu je Sigmund Salzman, a ime Feliks Salten koristio je kao umetničko.
Osim pisanjem, bavio se i književnom kritikom, a njegovo najpoznatije delo je roman za decu “Bambi”.
Feliks Salten je već sa 16 godina morao da napusti školovanje, jer mu je otac bio bankrotisao pa je morao da se zaposli.
Radio je za osiguravajuću agenciju, ali je istovremeno počeo da objavljuje pesme i književne kritike. Uskoro je dobio stalan posao književnog kritičara. Počeo je da objavljuje svoje prve zbirke pesama.
Objavljivao je i kratke priče, romane, drame, eseje i kritike. Uz to je pisao i filmske scenarije i libreta za operete, a radio je i za sve važnije novine u Beču.
Za vreme Drugog svetskog rata preselio se u Švajcarsku, nakon što je Hitler zabranio njegove knjige i kada je život u Austriji postao preopasan za Židove,
Njegovo najpoznatije delo ostala je basna za decu “Bambi”, za koju je filmska prava prodao za samo 1.000 dolara. Kasnije su ta prava prodana Valtu Dizniju i nakon što je po priči napravljen dugometražni crtani film, priča je postala popularna diljem sveta.
Osim romana “Bambi”, poznata su mu i druga dela dečje književnosti, poput romana “Bambijeva deca” i “Perri i pas u Firenzi”.
Feliks Salten umro je 1947. godine u Švajcarskoj.