Ružno pače je priča o nevoljama i patnjama malog labuda koji se greškom izlegao u pačijem gnezdu. Odmah na početku je obeležen kao drugačiji i tu počinju svi njegovi problemi.
Analiza
Bajka „Ružno pače“ delo je danskog autora Hansa Kristijana Andersena koji se tokom svoje spisateljske karijere proslavio uglavnom bajkama. Napisao je preko 150 bajki koje su pročitala deca širom sveta jer su prevedene na 40 jezika. Neka od njegovih najpoznatijih dela za decu su „Princeza na zrnu graška“, „Palčica“, „Mala sirena“, „Snežna kraljica“, „Carevo novo odelo“ i druge.
Veliki broj Andersenovih dela poslužio je kao nadahnuće za brojne animirane filmove, pozorišne predstave i balete. Međutim, njegov rad nije bio oduvek priznat jer su kritičari i publika smatrali da te priče nemaju preveliku vrednost i nije im se davalo previše pažnje. Andersen je isprva prepričavao priče koje su njemu pričali tokom detinjstva, a kasnije je sam počeo da ih smišlja i stvara. U njegovim pričama za decu su na najbolji mogući način legende, mitovi i fantastika spojeni sa stvarnim svetom.
„Ružno pače“ je priča o nevoljama i patnjama malog labuda koji se greškom izlegao u pačijem gnezdu. Odmah na početku je obeležen kao drugačiji i tu počinju svi njegovi problemi. Pače biva omalovažavano na razne načine i zlostavljano i zbog toga što nije verovao u sebe, misleći da je bezvredan, napušta pačije pleme.
Očigledno je da postoji veza između sveta ljudi i ove priče gde su životinje u prvom planu. Ljudi retko pitaju za unutrašnje vrednosti i najviše sude drugima prema njihovoj sposobnosti da se prilagode većini, ali i spoljašnjem izgledu. Sve što je drugačije budi neprijateljstvo, a teško je funkcionisati u svetu gde niko nema razumevanja za one koji su posebniji.
Neprihvatanje od strane većine, Andersen je prikazao na dva načina. Prvi je pačije pleme u kojem se mali labud nikako ne uklapa svojim izgledom. Drugi je pleme u babinoj kući gde se mali palčić ne uklapa zbog svoje beskorisnosti.
Radnja je smeštena pored stare vlastelinske kuće, opasane dubokim rovovima, livadama, jezerima. Ovde se nalazi seoska kuća sa bakom, živinom, mačkom gde se prikazuje pačije detinjstvo i početak mladosti. Sve zajedno traje oko godinu dana. Ružno pače je uglavnom autobiografsko delo jer je i sam Andersen bio ružno i siromašno dete.
Elementi dela
Vrsta dela: Bajka
Vreme radnje: jednom davno
Mesto radnje: bakina kuća, jezero…
Tema dela: Priča o patnjama mladog labuda koji se igrom slučaja izlegao u pačjem gnezdu
Ideja dela: Važno je poštivati i prihvatati različitosti. Ako je neko drugačiji, ne znači nužno da je loša osoba. Nikada ne treba da se vodimo spoljašnjim izgledom nego onim što je unutra.
Sadržaj prepričano
Napokon je došlo predivno leto kada se pšenica zlati, roda štuca na svojim dugim, crvenim nogama i klepeće egipatski. Čitalac može sebi dočarati polje oko kog se nalaze šume, a u šumama jezera. Na jedinom osunčanom delu nalazi se vlastelinsko imanje, okruženo rovovima vode, što pomalo podseća na tvrđavu. Između vode i bedema nalazi se repuh, a usred tog šipražja repuha je sklonila gnezdo patke.
Patka se nalazi uz svoje gnezdo, sakrivena od znatiželjnih pogleda. Tako je ona sedela i sedela na jajima, malo bi se promeškoljila da ne utrne i nastavila da sedi. Bio je to zamoran, dug, ali vredan posao. Odjednom kada je patka pomislila da je već prošla cela vječnost, nešto je počelo da se događa i razveseli se jer iz jaja čuje kljucanje nakon čega su se pojavili pačići. U početku im se zaista učinilo da je veliki svet u koji su došli, ali mama im je objasnila da to što oni sada gledaju nije celi svet.
Pojavili su se preslatki kljunovi sve jedan lepši od drugog, ali samo je jedno jaje ostalo netaknuto, a upravo je ono bilo najveće. U tom trenutku prolazi stara patka i govori mami da je najveće jaje ćureće i da bi bilo najbolje da ga ostavi, zato što sa ćurićima ima samo muke. Ali kako su majke poznate po tome što su požrtvovane, i ova odluči ostati i pričekati da se izlegne i to najveće jaje. Napokon je došao i taj trenutak i poslednje jaje se izleglo.
Mama patka se začudi jer se iz jaja izleglo mlado, ali veliko i ružno pače. Uprkos tome ono ulazi veselo u vodu i pliva, što je otklonilo strah patke da se možda ipak radi o ćuriću jer ćurke ipak ne plivaju. Mama patka povede mlade na pačije dvorište, koji po pravilu treba da se prvo poklone staroj patki koja ima najveće odličje, a to je crvena krpica zavezana oko noge. Crvena krpica je znak da ne žele da je izgube i da treba da bude upadljiva ne samo životinjama nego i biljkama.
Dok su joj mali pačići prilazili već su ostali počeli da prigovaraju zbog toga koliko ih ima, a najviše protiv velikog ružnog pačeta. Jedna patka ga je zbog toga odmah ugrizla za potiljak, ali ga je majka odbranila. Uskoro su ga počeli i ostali napadati, kljucati, vređati i zafrkavati, ne samo patke nego i ćurke i živina. Pačiću nije bilo nimalo jednostavno kako su dani prolazili jer su svi bili zli, a posebno njegova braća koja su ga nazvala nakazom.
Ružno pače se napokon ohrabrilo i odlučilo da pobegne od bilo kog oblika poniženja, ali i patnji kojima je bio izložen. Međutim, nakon nekog vremena je primetio da ni usamljenost nije jednostavna. Uskoro su krenuli problemi sa glađu, žeđu, a preživeće i susrete sa lovcima i psima. Neko vreme će provesti u kući jedne bake, ali kako su i tamo očekivali pačija jaja, nazvali su ga beskorisnim, zbog čega je opet pobegao.
Kada je prošla godina i vreme detinjstva, a pače napokon odraslo, izrastao je u prekrasnog labuda i to najlepšeg u celom jatu labudova. Napokon je dočekao sreću nakon svih problema i znao je ceniti lepe trenutke koje mu je sudbina napokon podarila.
Analiza likova
Likovi: ružno pače, mama Patka, bakica, mačka, pas, labudovi
Ružno pače – glavni lik priče. Kada se tek izlegao, bio je jako ružan i svi su ga se bojali. Majka ga je mnogo volela, ali ostali su mu jasno davali do znanja da je drugačiji. Pače je bilo jako tužno jer se osećalo osamljeno i nitko nije hteo da se druži s njim. Osim toga, bio je preplašen i uz to se još osećao i odbačeno, neshvaćeno i nevoljeno. Zatekla ga je sudbina kao i sve druge koji odskaču od standarda i ustaljenih normi. Kada je prvi put video labudove, bio je zadivljen njihovom lepotom, ali nije bio zavidan. Hteo je samo da se uklopi i da dobije malo više razumevanja od drugih. Kada se kasnije pretvorio u lepog labuda bio je srećan, ali nije postao umišljen. Napokon se ostvario njegov san – pronašao je sebi slične i postao prihvaćen.
Majka – volela je pače bez obzira na sve. Branila ga je kada su ga druge patke napadale i vređale. Pokušavala je da ga zaštiti od dana kada se rodio i njen problem nije bio taj što je imala drugačije dete, ona je patila zbog pomisli na to šta će sve dete morati da prolazi tokom života samo zato jer ne izgleda poput ostalih. Nastojala je da mu pomogne koliko može, ali ipak nije uspela posve da ga zaštiti.
Okolina – okolina u kojoj je pače odrastalo može da se definiše kao lik jer uglavnom deluje kolektivno i ima neke posebne karakteristike. Sklona je maltretiranju i osuđivanju svega što je drugačije. Svi iz okoline su odvojili pače od majke i osudili na život u samoći.
Biografija: Hans Kristijan Andersen
Hans Kristijan Andersen rođen je 2. aprila 1805. u Odenseu. Bio je sin siromašnog obućara i majke koja ga je odgajala sama nakon muževe smrti. Pre očeve smrti Hans je mogao uživati i u pozorištu lutaka koje mu je napravio njegov otac, a osim toga puno je vremena proveo čitajući Andersenu priče iz „Hiljadu i jedne noći“ i komedije. U kući Andersenovih se mnogo čitalo, pa nije ni čudno što je i najmlađi član odlučio da krene stopama najvećih književnika.
Teško se probijao do književne afirmacije. U četrnaestoj godini Andersen se, bez školovanja, novaca i bilo kakvih planova, uputio u Kopenhangen kako bi pohađao pozorišnu školu. No, uskoro ga otpuštaju. Iako je majka htela da izuči zanat, Hans je uspeo da je nagovori da ga pusti samog u grad kako bi sam izgradio svoj život i budućnost.
Njegovo prvo uspešno delo je bio putopis Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera iz 1829. godine. No, postao je poznat tek po romanu Improvizator iz 1835., oslikavajući u njemu borbu mladog pisca za afirmaciju. Roman je bio preveden na nekoliko stranih jezika. Umro je u Kopenhagenu, 4. avgustu 1875. godine.