„Dnevnik Ane Frank“ roman je napravljem prema dnevničkim zapisima trinaestogodišnje jevrejke Ane Frank, koja se s roditeljima i prijateljima, u skrovištu svoje kuće, skrivala od nacista nakon njihove okupacije Amsterdama. Dnevnik je pisala kroz dvije godine – od kada je dobila mali dnevnik za svoj 13. rođendan, pa sve do uhićenja nje i njene porodice 1944. godine. Tada je departovana u logore, da bi u poslednjem, Aušvicu i umrla.
Analiza
U svom dnevniku Ana je opisivala sve strahote rata, proživljene iz malog skrovišta u kojem se skrivala. To je uključivalo njene subjektivne poglede na stanje u kojem su se nalazili, ali i odnose u obitelji te među članovima zajednice s kojom je živjela. Ana je zapisivala svoja razmišljanja, sećanja, ali i brige i strahove. Pisala je o raznim stvarima koje su je mučile – od sasvim detinjih razmišljanja, tipičnih problema odrastanja tinejđerice, netrpeljivosti prema roditeljima, pa i otkrivanju vlastite seksualnosti (što je izbačeno iz dnevnika pre objavljivanja), pa do strahota rata koji su činili glad, strahovanje za život, strepnja od uhićenja, deportacije i tako dalje. Ono što ovaj roman čini posebnim upravo je dečja perspektiva rata i zatočeništva, ni u čemu patvorena niti okaljana uticajem odraslosti. Upravo zato je ovaj roman dotakao mnoga srca, pogotovo znajući kako je Ana završila.
Od cijele Anine porodice, jedino je njen otac uspio da preživi uhićenje, deportacije i sam logor. Nakon što je potvrđeno da su svi ostali članovi njegove porodice mrtvi, pa tako i Ana, njen otac Oto došao je u posed Anina dnevnika. Videvši da dnevnik započinje kao obično dečje zapisivanje misli, a završava opisima ratnih strahota, Oto je predao dnevnik jednoj historičarki, kao dokaz ratnih strahota koje su se odvijale nad jevrejima u Amsterdamu. Njen muž je napisao članak o dnevniku i tako zainteresovao javnost za njegov sadržaj.
Dnevnik je kao roman prvi put izdat 1947. godine, a onda i 1950. U raznim delovima sveta bio je različito prihvaćen – primjerice, u Japanu je dosegao rekordan broj izdanja, jer su čitaoci tamo prosto poludeli za romanom, dok je u Velikoj Britaniji izbačen iz štampe nekoliko godina nakon izdavanja, jer nije bilo interesa za njega.
S vremenom su krenule kontroverze da je roman plagijat i da ga nije napisala nikakva devojčica, već jevreji koji žele da prikažu holokaust strašnijim nego što je bio. Time su optužbe negirale postojanje i dnevnika i same Ane Frank. Ipak, raznim veštačenjima i istragama, dokazano je da je dnevnik autentičan, pisan za vreme 2. svetskog rata rata i da ga je napisala Ana Frank te je nadalje bilo zabranjeno bilo kakvo osporavanje te istine.
„Dnevnik Ane Frank“ tako je ostao jedan od najuticajnijih i najpoznatijih svedočanstava holokausta. Njegov sadržaj i danas duboko potresa ljude i opominje ih da se takve strahote više nikada ne ponove. Roman je jedan od najpoznatijih dela kojima je autor dete, što ga upravo naspram sadržaja čini jedinstvenim i vrednim, a kasnije je adaptiran u mnoge filmove.
Elementi dela
Vrsta dela: dnevnik
Vreme radnje: 12. juna 1942. – 1. avgusta 1944.
Mesto radnje: Holandija
Tema dela: život židovske devojčice Ane za vreme Drugog svetskog rata.
Ideja dela: svako dete ima pravo na srećno detinjstvo
Sadržaj prepričano
Ana Frank bila je jedna vesela i brbljiva devojčica koja je 12. juna 1942. proslavila 13. rođendan. Kao poklon je dobila dnevnik koji je tek trebalo da ispuni i ovde počinje priča koja je potresla svet. Odlučila je da će zapisati svoje misli i osećanja u ovaj dnevnik jer nije imala iskrenog prijatelja sa kojim bi ih mogla podeliti.
Iako ima i tri godine stariju sestru i roditelje i rođake ipak se ponekad oseća usamljeno i kao crna ovca jer je niko ne razume i majka se prema njoj i sestri Margot ponaša poput prijateljice. Iako okružena ljudima nikako nije sa nekim uspevala ostvariti dublji kontakt. 1933. iz Frankfurta su se preselili u Holandiju gde je otac dobio posao.
Svi rođaci koje su iza sebe ostavili u Nemačkoj, osetili su bes antisemitizma. Nakon 1940. rat dolazi do porodice Frank i svih ostalih Jevreja koji su se našli na Hitlerovom putu. Doneseno je mnoštvo zakona i proglasa kojima se ograničavalo njihovo kretanje i postali su građani drugog reda.
Smeli su da kupuju namirnice samo u određenim radnjama u određeno vreme, morali su biti kod kuće u 8, nisu smeli da posećuju javna mesta poput bioskopa ili pozorišta i morali su na odeću našiti izdajničku žutu zvezdu.
9. jula 1942. bio je dan kada se Anina porodica morala sakriti kako ih ne bi odveli u logore u koje su Jevreji bacani tokom Drugog svetskog rata. Ljudi koji su radili sa njenim ocem pomogli su im da pronađu skrovište u zgradi u kojoj su radili i toga dana Ana je u dnevniku imenovala to mesto koje će joj biti novi dom – Tajno skrovište.
Ove iste godine, 13. avgusta doneo je iznenađenje. Pridružila im se porodica van Dan, koja baš kao i porodica Frank nije imala kuda i bilo joj je potrebno skrovište na neko vreme. Sa njima se doselio i njihov jedini sin Peter. Ana u početku nije imala baš preterano visoko mišljenje o njemu.
Dolazak nove porodice na tren je izgledao kao dobra ideja. Svi su se dobro slagali, provodili vreme zajedno, jeli kao jedna velika srećna porodica. No život mnogo ljudi u skučenom prostoru neminovno je vodio do stvaranja sukoba i napetosti.
Tenzije su rasle sve više i više i uzrokovale razdražljivost kod ovih ljudi koji nisu mogli sebi da priušte luksuz da se pomaknu na tren jedni od drugih. Napetost je sve veća između Ane i gospodina van Dana, Ane i mame, i gospođe Van Dan i mame.
Vremena je bilo mnogo, a prostora malo. Ana i Peter nastavili su da se obrazuju i provodili su svoje vreme u učenju engleskog i francuskog jezika. Gospodin Kofius koji je bio tatin saradnik krišom im je donosio knjige iz biblioteke.
Nije se ograničavao samo na one za decu, pa se tako i Peter sa ocem posvađao oko jedne neprimerene knjige. Ana je volela istoriju i mitologiju i tata je sa njom počeo izrađivati porodično stablo što joj se jako svidelo.
Dok su porodica Frank i van Dan sakrivene izvan ovog „tajnog skrovišta“ na ulici se događaju strahote. Kamioni dolaze i masovno odvode, muškarce žene i decu u logore. Putevi su opasni za Jevreje, a logori strašna mesta iz kojih se mnogi nikada neće vratiti.
17. novembar donosi osmog stanara. To je gospodin Albert Dusel i on je zubar. Delovao je kao drag stariji gospodin i odlučeno je da će on spavati u Aninoj sobi. Nakon nekog vremena Ana je počela da primećuje da on baš i nije tako drag kako se čini, a njega je iritirala ova devojčica koja govori šta misli. Svađa je buknula oko stola u sobi, koji je Ana htela da koristi samo dva puta nedeljno na nekoliko sati. Na kraju je morala tražiti pomoć od tate koji je stao na njenu stranu.
Kako je prostor bio vrlo ograničen i ljudi su morali da postave pravila, jer bi stvari inače brzo izmakle kontroli. Dakle vreme za spavanje je u 10, a ustajanje svakoga jutra u 7:30 osim praznicima i nedeljom kada se spava do 10:30. Posebno je bitna tišina jer bi svaka glasna buka mogla rezultirati otkrivanjem porodica, stoga se mora govoriti tiho i po redu.
Radio se mogao slušati tek nakon 6 uveče i slušalo se sve osim nemačkih stanica. Za večeru nije postojalo određeno vreme, već je sve zavisilo od vesti. Kupanje je takođe bilo ograničeno i kupali su se samo nedeljom ujutro. Život je bio težak i strogo određen pravilima.
Situacija se sve više zaoštrava, ljudi su nemirni i počinju neredi. Pljačke i provale postale su uobičajene i čak je bilo i nekoliko pokušaja provale u zgradu u kojoj se nalazilo skrovište. Svi su bili prestravljeni. Dođe li policija u zgradu velike su šanse da bi mogli otkriti skrovište i sve ih poslati u logor.
Ana je vremenom prestala toliko da priča za stolom, jer je to bilo mnogo bolje za nju, ali svejedno je osećala potrebu za pravim prijateljem i nekim ko će je poslušati. Tu osobu je neočekivano pronašla u Peteru.
Kako su zajedno provodili sve više vremena ona je o njemu imala sve lepše mišljenje. U dnevnik je zapisala kakao se bojala da mu ne dosađuje, ali dogodilo se suprotno. Peter je nju zavoleo i buknula je mladalačka ljubav. Ni jedno od njih nije bilo u potpunosti sigurno šta oseća, ali to više nije bilo samo prijateljstvo.
Anin dnevnik završava unosom od 1. avgusta 1944. u kojem šalje pismo Kiti. Govori o svojoj protivrečnoj prirodi i o jednoj veseloj, brbljivoj, nestašnoj i vedroj devojčici. Napominje kako postoji i ona dublja i bolja Ana koju retko ko poznaje i zato je svi smatraju u potpunosti nesnošljivom, mnogo više nego što ona to zaista jeste.
4. avgust je bio koban dan na koji je policija uhapsila sve stanovnike Tajnog skloništa, uključujući i neke od tatinih kolega koji su im pomagali i odvode ih u koncentracione logore. U jednom od njih na kraju Ana i umire od tifusa 1945.
Analiza likova
Likovi: Ana, Peter, Anini otac i majka, gospodin i gospoda van Dan, Albert Dusel
Ana Frank – vesela i radoznala židovska devojčica koju su svi u društvu voleli. Čak i sakrivena u skloništu od Nacista uspeva da zadrži deo veselja unatoč strahu koji oseća. Često se oseća usamljeno pa zato deli svoje misli i osećaje zapisujući ih u dnevnik. Većinom joj svi govore da je glasna i nametljiva što je čak i sama priznala. Iako neprimetno, Ana je imala i svoju nežnu stranu koju je delila sa Peterom. Volela ga je, ali ubrzo shvata da ona nema ista osećanja za njega kao on za nju. Zna šta želi, hrabra je i snažna.
Peter – povučen, često je provodio vreme sam. Kasnije dopušta Ani i njenoj sestri Margot da mu se pridruže, nakon čega polako upoznaje Anu i zaljubljuje se u nju.
Anini majka i otac – Anin otac je nežan i naklonjen prema Ani dok se s majkom nije često dobro slagala. Otac je strpljiv i uvek misli pre svega na druge, vodi iskrene razgovore sa svojom ćerkom i često je bio jedini koji ju je razumeo.
Margot – Anina starija sestra koju svi naprasto obožavaju. Samozatajna, tiha i povučena bila je majčina ljubimica. Ana o njoj ne piše mnogo osim da je veoma nalik majci s kojom takođe nije imala najbolji odnos. Često je ulazila u sukobe i rasprave sa sestrom Anom, ali nakon nekog vremena njihov sestrinski odnos se popravlja.
Biografija: Ana Frank
Ana Frank (Aneli Mari Frank) rođena je 12. juna 1929. a umire od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belsen početkom 1945. godine.
Rođena je u Frankfurtu i većinu života je živela u Amsterdamu ili blizu njega. Iako je imala nemačko državljanstvo izgubila ga je 1941. Njen dnevnik, po kom je kasnije postala poznata zabeležio je iskustva mlade devojke koja je bila prisiljena da se sakriva tokom nemačke okupacije Holandije.
Porodica Ane Frank preselila se iz Nemačke u Holandiju 1933. i zarobljeni su tamo tokom 1940., kada je započela nemačka okupacija.
Progoni Jevreja bili su sve okrutniji i žešći i porodica je 1942. bila prisiljena da se sakrije u skrivenim prostorijama unutar zgrade u kojoj je radio njen otac.
Anin otac jedini je preživeo narednih nekoliko godina koje su obeležene otkrivanjem i slanjem u koncentracone logore.
Pronašao je Anin dnevnik i 1947. on je po prvi put objavljen, pet godina nakon toga preveden je na engleski i zatim na gotovo sve svetske jezike, kako bi svi mogli iskusiti strahote rata kroz oči jedne devojčice.