Roman „Zločin i kazna“ Fjodora Dostojevskog možemo nazvati vrhuncem ruskog relizma. Ne možemo ga svrstati u određenu kategoriju ili vrstu dela, jer je okarakterisan i kao kriminalistički, ali i psihološki roman. Kriminalistički roman jer pokriva predmet ubistva i potragu za ubicom, ali za razliku od drugih ovakvih romana, čitaocu nisu otkriveni tragovi koji će postepeno dovesti do ubice, ali počinitelj nam je poznat od samog početka, a mi pratimo njegovo mentalno stanje nakon ubistva.
Analiza
Roman je napisan na granici modernizma i realizma i uključuje elemente obe ere, a predstavlja najbolji prikaz ruskog društva u 19. veku i realno i detaljno opisuje ambijent i ljudske mane i vrline, ali ga karakteriše i subjektivizacija vremena (na 500 stranica odvija se radnja od devet dana), što je tipsko za modernizam. Ono što možemo da zaključimo je da ovaj roman predstavlja i vrhunac kreativnosti autora, ali i most između dve struje vremena u ruskoj književnosti.
U većini svojih dela Dostojevski se bavi rastakanjem porodice i ruskog društva, pa tako ni ovaj roman nije izuzetak. Radnja se odvija u samo devet i po dana, u Rusiji, u Sankt Peterburgu. Vreme radnje je smešteno u šezdesete godine 19. veka. Cela priča vrti se oko siromašnog studenta koji pohađa Pravni fakultet. Njegovo ime je Rodion Romanovič Raskoljnikov (Roćka). On je odustao od predavanja na fakultetu i sav je obuzet novim idejama koje su stizale iz Zapadne Evrope u Rusiju.
Dostojevski nam priča o siromašnom studentu Raskoljnjikovu koji ubija staru lihvaricu i njenu sestru sve u svrhu postizanja višeg cilja da oslobodi sve od njenog iskorištavanja drugih ljudi i njihove nesreće. Ubistvo koje Raskoljinov počini nije zarad banalnog bogaćenja već je opravdan altruizmom. Istražitelj nije tipski detektiv ili policajac već izvrstan poznavalac psihologije zbog čega pritišće Raskoljnikova da prizna svoj zločin. Na temelju toga, glavni lik si kroz celo delo postavlja etička i moralna pitanja.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: Rusija
Vreme radnje: 19. vek
Tema: Raskoljnikovo ubistvo stare lihvarice i postavljanje moralnih i etičkih pitanja na putu do priznavanja zločina
Ideja: nijedan zločin ne može da prođe bez kazne
Sadržaj prepričano
Raskoljnikov smatra da se celo čovečanstvo deli u dva dela. Na one obične smrtnike koji moraju da žive u skladu sa zakonom i na one koji su izuzeci, poput na primer Napoleona, koji pišu zakone sami za sebe. Ti pojedinci mogu napraviti i bilo kakav zločin ako će zauzvrat moći čovečanstvu da ponude nešto puno vrednije.
Raskoljnikov ima ideju da sva svoja razmišljanja i ostvari i to na način da ubije Aljonu Ivanovnu. Ona je bila stara, podla i pohlepna, a njenom likvidacijom moglo je preživeti bar „stotinu ljudi“. Njenim nestankom bilo bi mnogo ljudi srećno, a to uključuje i njenu jadnu polusestru Lizavetu Ivanovnu koja pati zbog mučenja okrutne Aljone.
Na samom početku romana Raskoljnikov je pomalo zgrožen time kako je sam smislio rešenje i kako se uopšte tako nešto pojavilo u njegovoj glavi. Ipak, odluči dalje poraditi na planu izvršenja ubistva iako ni sam nije uveren da će se to i dogoditi.
Na Raskoljnikova utiče mnogo detalja zbog kojih se on odlučuje na zločin. Majčino pismo, zatim razgovor sa Marmeladovim i susret sa Sonjom. Naime, u majčinom pismu stoji kako će se njegova sestra Dunja spasiti terora Svidrigajlova udajom za Lužina. Bogatstvo će spasiti Raskoljnika kome je novac potreban za školovanje. Raskoljnik ne može nikako prihvatiti sestrinu veliku žrtvu, a tužna sudbina Sonje još ga više baca u očaj. Na kraju, on saznaje i da će stara pohlepnica biti sama kod kuće oko sedam sati.
Nakon borbe sa samim sobom i svojom savešću, odlazi do Aljoninog stana. Ubija staru, pohlepnu ženu, ali se stvari zakomplikuju. Potpuno neočekivano, pojavljuje se na mestu događaja i Aljonina polusestra Lizaveta. Raskoljnik tada ubija i nju.
Uhvati ga velika panika i ni sam ne zna šta da ponese u datom trenutku. Uzima svega par sitnica i beži. Nakon toga jako se razboli i u polusvesnom stanju provodi sledeće dane u krevetu svoje sobe. Brigu za njega preuzeo je prijatelj Razumihin. Dok dane provodi u krevetu oporavljajući se, dobija posetu. Stigao mu je Lužin, bogati Dunjin verenik.
Lužin zapravo želi da pronađe siromašnu i uslužnu ženu koja će mu biti zahvalna do kraja života. Služiće ga i biće mu verna. Raskoljnik odluči da ga otera, jer nema nikakve sličnosti sa njim i protiv je dominantnosti koju Lužin ispoljava prema njegovoj sestri.
Kada mu je bilo malo bolje, Raskoljnikov odluči konačno da ustane iz kreveta, izađe i pročita novine. Zanimalo ga je kako je zločin koji je počinio opisan u njima. Tada skoro sve priznaje jednom policijskom službeniku, a i stavlja sebe u prvi plan kao osumnjičenog zato što odlazi na mesto ubistva.
Nedugo nakon ovih nemilih događaja, Raskoljnikovu se događaju nove strašne stvari. Slučajno postaje svedok kada je kočija pregazila Marmeladova dok je pijan pokušavao da pređe put. Raskoljnikov želi da pomogne tako što će njegovoj udovici pokloniti novac.
U sobi je nakon toga zatekao svoju sestru Dunju i majku. One su u pripremama za Dunjino venčanje, no Raskoljnikov je skroz protiv toga. On ne želi da mu se sestra uda za tako jadnog i pokvarenog čoveka. U grad dolazi i Svidrigajlov, Dunjin bivši poslodavac čija je žena umrla sumnjivom i čudnom smrću.
Naime, Dunja je radila kod njega nekad davno kao dadilja i tada je Svidrigajlovu bila privlačna i hteo je da je zavede. Sada, on moli Raskoljnikova da mu sredi sastanak sa Dunjom, njegovom sestrom. Svidrigajlov ponudi čak i 10 000 rubalja, no i Raskoljnikov i Dunja se slažu da brak sa takvim čudnim i sumnjivim čovekom ne dolazi u obzir.
Dok se odvija gore pomenuta radnja, plane ljubav između Dunje i Raskoljnikovog prijatelja Razumihina.
Raskoljnikov je zamoljen od strane policije da dođe i uzme svoj sat koji je bio založen kod ubijene Alonje Ivanovne. Raskoljnikov je doveden u neugodnu situaciju i to sve zbog dobro postavljenih pitanja Porfirija Petroviča. No, događa se preokret u radnji i srećna olakšavajuća okolnost za Raskoljnikova. Slikar Nikolaj priznaje ubistvo.
Iako je srećan zbog toga što je lišen svih sumnji kao ubica, Raskoljnikova muči savest. Najradije bi priznao ubistvo.
Odlazi do Marmeladove kćerke, Sonje. Sonja je bila kćerka poginulog državnog službenika Marmeladova. Pošto je zapala u tešku bedu zbog toga što je otac alkoholičar potrošio sav novac, ona je primorana da se bavi prostitucijom, kako bi porodica imala šta da jede.
Sonja je vrlo moralna i religiozna žena pa govori Raskoljnikovu da prizna krivicu i pokaje se za zločin. Ubrzo se saznaje da Nikolaj nije kriv i da se radi o verskom fanatiku koji veruje da ako preuzme tuđe grehe, može da okaje svoje.
Priča dobija zaplet kada se saznaje da je Svidrigajlov čuo razgovor Raskoljnikova i Sonje kada joj je on priznao ubistvo Aljone. Pošto je saznao vrlo vrednu i čuvanu tajnu, Svidrigajlov pokuša sa njom da uceni Dunju kako bi ona spavala sa njim. No, ona ga odbija i puca u njega. Metak ga je samo okrznuo, ali je on tada odlučio da uzme revolver i okonča svoj život. Tako on počini samoubistvo.
Sav novac koji je imao ostavio je Dunji, Sonji i Marmeladovoj deci te je na taj način odlučio da učini dobro delo jer je vodio loš život. Na kraju, Raskoljnikov je odluči da prizna ubistvo. Osuđen je na osam godina zatvora u Sibiru. Sonja je odlučila da mu pravi društvo i on pomoću nje prolazi kroz duševnu obnovu.
Dodatna analiza dela Zločin i kazna >>
Analiza likova
Likovi: Raskoljnjikov, Sonja, Razumihin, Dunja, Marmeladov, Puljherija, Lužin, Katarina Ivanovna
Raskoljnikov – njegova psihološka analiza i pitanja protežu se kroz čitavo delo, ponekad prekinuto nekom kratkom radnjom. Već unapred je imao teoriju o neobičnim i običnim ljudima, pa je čuvši razgovor u kafani, doneo odluku koja će ga obeležiti kroz čitav roman. On počinje da planira ubistvo, izvršava ga, pa opravdava da bi i Napoleon to uradio. Ubrzo počinje osećati grižnju savesti i ima poverenja samo u Sonju. Kad bi izuzeli ubistvo, mogli bi da zaključimo da je Raskoljnikov zapravo dobar čovek, s iluzujom da je „velik“. Prilično je konfuzan karakter s ponekim psihološkim problemom.
Sonja – simbol čistoće i ruske duše. Prihvata svoju sudbinu i brine se o svojoj porodici. Iskreno veruje u Boga i da ju on stalno čuva. Ona je odgovorna za Raskoljnikovo pokajanje, odlazi s njim u Sibir i do kraja mu je podrška.
Razumihin – Pazi na Raskoljnikova kad god je to trebalo i brine o njemu. Nikad ga nije napustio i kupovao mu je toplu odeću i svedočio na sudu za njega.
Biografija: Fjodor M. Dostojevski
Fjodor Mihajlovič Dostojevski rođen je 1821. godine. Ruski je romanopisac i, uz Tolstoja, najveći predstavnik ruskog realizma. Živeo je teškim životom. Uz bedu i siromaštvo, bolovao je od epilepsije pa je morao da se suoči sa smrtnom kaznom, zatvorom u Sibiru i umiranjem bližih članova porodice.
Da udovolji želji oca, upisuje u šesnaestoj godini vojnu akademiju i pohađa inženjerijsku akademiju.
Presudnu ulogu u njegovom životu i stvaranju imalo je učestvovanje u utopijsko-socijalističkom kružoku Petraševskog, zbog čega je 1849. bio osuđen na smrt, zatim pomilovan i prognan u Sibir gde je proveo deset godina.
Dok je na početku svog stvaranja krenuo stopama Gogoljevog realizma i zastupao napredne društvene poglede (roman „Bedni ljudi“, 1846.), nakon povratka sa robije (koju je opisao u „Zapisima iz mrtvog doma“, 1861.) ne samo da napušta, već i osuđuje revolucionarnu delatnost (roman „Demoni“, 1871.-1872.) te zapada u misticizam i mesijanizam, propoveda neprotivljenje zlu silom, traži izlaz u pravoslavlju i svesno podržava carizam i slovenofiliju.
Glavna dela su mu romani: „Poniženi i uvređeni“, „Zločin i kazna“, „Besovi“, „Mladić“, „Idiot“ i „Braća Karamazovi“, poslednje i najpoznatije njegovo delo, koje je ostalo nedovršeno. Umro je 1881. godine.