Zlatokosa je priča koju su zapisala Braća Grim. Oni su uz Hansa Kristijana Andersena, najpoznatiji svetski pripovedači bajki. Kao i većina pisaca dečjih priča i bajki tog vremena i oni su uglavnom sakupljali, zapisivali i prepričavali bajke usmene predaje, neretko ih prilagođavajući tadašnjem čitateljstvu. Ne samo da su ih tako činili više zanimljivima, već su ih ponekad i ublažavali kako bi bila primjerenija deci ili aristrokraciji. Čak i danas se njihove bajke ublažavaju, jer u svom originalnom izdanju previše strašne i jezive za decu.
Analiza
Braća Grim su svoje bajke izdavali u vreme kada Nemačka kakvu danas poznajemo nije postojala, već se sastojala od mnogo malih kneževina. Ujedinjavanje nemačkog naroda moglo se postići jedino jedinstvenim jezikom koji je uvek značio nacionali identitet, a a braća Grim su svojim delima pomagali da se stvori upravo to. Kroz svoje bajke, pridoneli su stvaranju standardnog nemačkog jezika, pa ove bajke nemaju samo književno-umetničku vrednost, već i mnogo važniju, kulturološko-lingvističku. Uz bajke, braća Grim su sastavila i nemački rečnik.
Kao što smo već napomenuli, bajke braće Grim imaju svoje temelje u usmenoj književnosti, folkloru, lokalnim legendama i mitovima. Osim izvorno nemačkih, u njihove zbirke ušlo je i mnogo francuskih priča. Ipak, sve one imaju neke zajedničke odlike. Kao i sve bajke, i one braće Grim moraju da sadržavaju zanimljivu radnju, nestvarne likove i neobična mesta radnje.
Ono posebno važno je ideja dela ili pouka. Ona mora da bude jasna i moralna. Za sve bajke, pa tako i za ove, posebno je dominantno da u njihovom svetu ne vrede ista pravila realnosti kao u stvarnom. Ne samo da su ove priče pune mitskih bića i da prkose zakonima fizike, već i neke posve nelogične stvari i situacije moramo da prihvatimo kao normalne. Sve je to čar bajki.
Elementi dela
Vrsta dela: bajka
Mesto radnje: vrt, šuma, kula
Vreme radnje: davna vremena
Tema: Velika ljubavi između Zlatokose i kraljevića
Ideja: Ljubav uvek pobeđuje sve nedaće, važno je samo verovati u nju
Sadržaj prepričano
Jednom davno živo je jedan mladi bračni par, čiju je sreću moglo upotpuniti samo rođenje njihova deteta. Živeli su u velikoj kući, pored bašte u kojoj je raslo bogato i raznoliko voće i povrće. Žena je znala stajati na prozoru i posmatrati baštu. Usput je čeznula jedino za mladim matovilcem. Slala je muža da joj ga nabere, kako bi udovoljio njenoj trudničkoj želji.
Ali vlasnica bašte beže zla veštica. Muž se zato nije usudio da ode do nje i zamoli za malo matovilca. Umjesto da je pita, on odluči ukrasti matovilca iz bašte veštice, ali čim zakorači unutra, čuje gunđanje i mrmljanje. Bila je to veštica. Stala je da viče na jadnog čoveka, pitajući ga kako se usuđuje da krade iz njene bašte? Čovek je kleknuo pred vešticu i zamolio za miost, jer krao je matovilac za svoju trudnu ženu. Veštica je bila mnogo zla, pa je pristala samo na zamenu. U zamenu za ukradeni matovilac, on će morati da joj da svoje prvorođeno dete. Čovek nije imao izbora nego da pristane.
Žena je uskoro rodila ćerku, a zla veštica ju je odmah otela i odvela.
Devojčica je odrasla u prekrasnu mladu devojku, predivne zlatne kose. Zato su je svi zvali Zlatokosa. Veštica ju je sakrila u visoku kulu na kraju duboke šume, pa nitko nije znao što se s devojčicom desilo. Nitko nije mogao da dođe do nje, jer visoka kula nije imala stepenica. Sve što je imala, bio je mali prozor na vrhu kule, na kojem bi se povremeno ukazala prekrasna devojka.
Veštica joj je dolazila svaki dan, a u sobu na vrhu kule bi se popela tako da bi Zlatokosa pustila svoju kosu dolje, po kojoj bi se veštica uspela. Kako je Zlatokosa odrastala u samoći, nije poznavala nikog drugog osim zle veštice. Samoću je kratila pevanjem, kojeg je jednog dana čuo kraljevič koji je tamo prolazio. Sakrio se u grmlje i vidio vješticu kako zaziva Zlatokosu da supusti svoju kosu kako bi se moga popeti.
Kraljević je pomislio da će on učiniti to isto, pa je jednom, dok vještice nije bilo, zazvao Zlatokosu na isti način. Popeo se do njene sobe i ušao. Zlatokosa se silno prestrašila kad ga je videla. Nikada nije videla nekog drugog osim veštice, pogotovo ne tako lepog mladića. On joj je rekao da nemora da ga se boji. Zlatokosa i princ su se zaljubili jedno u drugo.
Kraljević i Zlatokosa su se potajice viđali, kako veštica ne bi saznala za to i ljutila se. Veštica je dolazila svaki dan i ništa nije posumnjala, sve dok Zlatokosa jednom prilikom nije rekla kako je veštica mnogo teža od kraljevića dok se uspinje.
Veštica je pobjesnila kad je to čula. Stala je da viče na Zlatokosu i nazvala ju je nezahvalnim derištem. Ona ju je spasila i čuva je na sigurnom od ostatka sveta, a ona joj tako vraća. U ljutnji ju je zgrabila za kosu i odrezala je u jednom potezu. Tako je veštica osudila Zlatokosu na večnu samoću, jer se više nitko nije mogao popeti u kulu.
Veštica je odlučila da se osveti i kraljeviću. Čekala je da pozove Zlatokosu, pa je dolje pustila njenu odrezanu kosu. Kada se kraljević popeo, iznenadio se kad je na prozoru pred sobom vidio ružnu vešticu. Ona je pustila kosu, pa se kraljević strmoglavio nisu kulu. Pao je u grmlje i oslepio.
Slep kraljević, nesrećan bez svoje ljubavi, lutao je svetom tražeći Zlatokosu. Išao je od grada do grada, od sela do sela, prolazio je sve livade i šume. Usput se hranio samo bobicama i pio je vodu iz reke. Kada je bio na kraju šume, seo je na deblo te bespomoćan i jadan zaplakao. Tada je čuo glasić i poznato pevanje. Bila je to Zlatokosa.
Kraljević je krenuo prema poznatom glasu, teturajući od stabla do stabla. Dozivao je Zlatokosu, spotičući se od kamenja i zapinjući od grmlje. Doteturao je do Zlatokose, a kada ga je ona videla, potrčala mu je u zagrljaj. Zlatokosa je od sreće zaplakala, a kada su dvije kapi suza pale na oči kraljevića, on je progledao.
Zajedno su krenuli prema njegovom dvorcu. Tamo su se venčali, imali mnogo dece i živeli srećno do kraja života.
Analiza likova
Likovi: Zlatokosa, veštica, kraljević
Zlatokosa – mlada devojka prekrasne zlatne kosa, koju je zla veštica osudila na život u kuli. Budući da nije imala nikakvih drugih posetioca, Zlatokosa je poznavala samo zlu vešticu. Zato se silno iznenadila kada je videla kraljevića. Kada ju je ubedio da joj neće nauditi, ona se odmah zaljubila u njega, baš kao i on u nju. Skrivala je njihovu vezu od zle veštice, ali nije bila dovoljno pažljiva, pa se izdala veštici. Iako joj je veštica odrezala kosu kad je saznala za kraljevića, Zlatokosa je ipak uspela da pobegne. Kada je pronašla svog princa, uspela je da ga izlječi svojim suzama, tj. sa svojom ljubavi.
Veštica – bila je zla i osvetoljubiva. Nije mogla da se smiluje mladom bračnom paru što joj je krao matovilac, pa im je otela jedinu kćerku. Od ljubomore ju je čuvala na vrh kule. Kada ju je Zlatokosa izdala, osvetila se i njoj i njenom kraljeviću. Ali zbog svoje zlobe, na kraju je ostala sama. Što se s njom desilo, nitko ne zna, ali nikoga nije ni briga.
Kraljević – bio je lep mladić koji se zaljubio u Zlatokosu, najpre u njeno pevanje, a onda i u prekrasnu kosu, te u nju samu. Zbog ljubavi mu se desila nesreća, ali ona ga nije sprečila da bezuslovno i tvrdoglavo traži svoju ljubav. Iako slep, on je lutao naokolo ne htjedeći da odustane od traženja Zlatokose. Upornost mu se isplatila, kao i njegova hrabrost. Zlatokosa ne samo da mu je vratila vid, nego ga je usrećila postavši mu žena i majka njegove dece.
Biografija: Braća Grim
Jakob i Vilhelm Grim su poznati nemački pisci bajki, opšte obrazovani ljudi, lingvisti i oni koje je zanimao folklor i kulturno bogatstvo. Jakob je rođen 1785., a brat Vilhelm godinu dana kasnije.
Obojica su studirali pravo u Marburgu. Za vreme studija bili su aktivni u kritikovanju kralja Ernesta Avgusta I, tako da ih je on proterao sa univerziteta.
Prvu kolekciju narodnih priča, koje su se do tada prenosile usmenim putem među narodom, objavili su 1812. Tada su sadržale samo 86 priča i kroz ponovna objavljivanja i reizdanja u narednih 40-tak godina taj broj je narastao na preko 200. U takvom izdanju ih poznajemo danas.
U njihove najpoznatije bajke spadaju: „Crvenkapa“, „Ivica i Marica“, „Kraljević žabac“, „Trnova Ružica“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Palčić“, „Zlatokosa“…
Autor: V.B.