Roman Životinjska farma je najpoznatije engleskog književnika Džordža Orvela. Radnja se odvija na farmi gospodina Džounsa i u prvi plan stavlja pobunu životinja protiv ljudi.
Analiza
Iako je Orvel Životinjsku farmu nazvao basnom zbog likova koji su životinje, da se zaključiti da je u njoj prikazano stanje komunizma, totalitarizma i revolucije. Želeo je da prikaže svoju razočaranost s onim što svet naziva „dobro društvo“ gde su svi prikazani kao jednaki. Roman je i danas veoma popularan zbog ideje koju predstavlja da se životinje mogu poistovetiti sa odnosima koje imaju i ljudi u društvu. Svi nešto obećavaju i da će se nešto promeniti, ali se to ne dešava, čak postaje i gore nego pre.
U romanu se farma prvo naziva „Vlastelinska farma“, a kasnije „Životinjska“ s čim autor naglašava ko uopšte vlada tom farmom. Na kraju autor farmu ponovno naziva „Vlastelinskom“ jer se otkriva da je saradnja životinja i ljudi moguća. Životinje predstavljaju različite tipove ljudi, a delo može da se posmatra kao jedna vrsta opomene čovečanstvu.
Razlog zašto je knjiga popularna je jer odražva pravu sliku kako svet u moderno vreme funkcioniše. Svi se borimo sa nekom vrstom nepravde stoga je primerena i u današnjem vremenu. Ne postoje „slobodni“ ljudi, slobodna društva, svi se bore protiv sistema, a sve što trebamo je biti ujedinjeni i pobediti sistem, jer samo tako će čovek da bude istinski slobodan.
Elementi dela
Vrsta dela: roman, basna
Mesto radnje: životinjska farma
Vreme radnje: neodređeno
Tema: pobuna životinja protiv ljudi
Ideja: moć menja ljuda, ono što obećamo moramo i da ispoštujemo
Sadržaj prepričano
U večernjim satima okupile su sve životinje na tajnom sastanku pažljivo slušajući što im govori prasac Major. Stari prasac osvešćuje životinje o njihovom teškom životu i brutalnosti gospodina Džounsa prema njima. Na kraju zaključuje da su im ljudi glavni neprijatelji. Njegove reči su na sve životinje ostavile neizbrisiv trag.
Nedugo nakon ovog događaja životinje dižu pobunu i proteruju gospodina Džounsa, njegove radnike i suprugu te će od sada sami odlučivati o sebi i svom životu. U uvodu ova basna se osvrće na Oktobarsku revoluciju koja je bila u organizaciji Lenjina (Majora) i koja je prikazana kao pobuna protiv tadašnjeg stanja.
Nakon pobede životinja dolazi do osnivanja i njihove vlasti. Ona je data trojici prasaca pod imenima Napoleon, Grudva i Dostavljač. Oni su razradili učenje Majora koje su prozvali animalizam.
Animalizam su sveli na Sedam zapovesti kako bi bio razumljiv životinjama. Osnova animalizma je u tome da su životinjama ljudi glavni neprijatelji i da će one biti u svim pravima jednake i neće se ubijati međusobno.
U novoj vlasti glavna funkcija pripala je prascu Napoleonu koji je egoističan i željan vladanja. On je očito varijanta Staljina. Njegov bliski saradnik je Grudva koji je pun planova oko vođenja i prirodne nadarenosti. Grudva bi bio Trocki.
Na životinjskoj farmi svinje imaju vlast, a psi su predodređeni kao policija, tj. čuvari reda. Konji nemaju neka posebna ovlašćenja, ali su radni i dobroćudni. Tu se ističe konj Bokser kao fanatik i udarnik. Magarac Bendžamin je apolitičan, pa se u njemu prepoznaje i sam Orvel, dok su ovce praznoglave pristalice Napoleona. Pojavljuje se u radnji i kobila Moli koja samo želi da nosi lepe vrpce i da se sređuje. Orvel njome dotiče i odnos muškaraca i žena u komunizmu.
Kako vreme prolazi tako se na farmi pojavljuju i zlouptrebe vlasti. Nestaju jabuke i mleko, a primećuje se kako odlaze kao hrana za svinje.
Dolazi do ponovnog okršaja gospodina Džounsa i životinja no on ponovo izvlači deblji kraj i životinje odbranjuju farmu. U tom okršaju posebno se istakao Grudva koji je tada i ranjen. On predlaže izgradnju vetrenjača koja bi bila glavni izvor struje, ali se tome protivi Napoleon koji misli da se svi moraju usmeriti na žetvu. Pošto njihov sukob postaje sve žešći, na kraju Grudva jedva uspe da pobegne pred Napoleonom i njegovim psima.
Grudva je prikazan kao glavni neprijatelj, aludirajući zapravo na Trockog koji je bio glavni izvor zla u Sovjetskom Savezu. Životinje su na kraju uverene i da je ideja o izgradnji vetrenjača zapravo Napoleonova, pa su vetrenjače i izgrađene. Međutim, ubrzo su srušene zbog nevremena pa se krenulo u izgradnju novih.
Gospodin Džouns ponovo napada životinjsku farmu, no i ovog puta uzalud. Životinje su je odbranile, ali uz žrtve. Ima mrtvih, a i Bokser je ranjen. I dalje se krši vlast među životinjama, ovde prednjače svinje i psi, a ubrzo je došlo i do kršenja svih zapovesti osim sedme da su sve životinje jednake. Ipak, i ona bude pobijena i promenjena u to da su svi jednaki, ali da su neki jednakiji. Na kraju se može zaključiti da je revolucija potpuno izneverena.
Analiza likova
Likovi: Džouns, Major, Bokser, Bendžamin, Napoleon, Grudva, Dostavljač, Moli
Džouns – vlasnik farme. Sposoban farmer, ali jako strog. Sve mu je počelo propadati kad je počeo zanemarivati životinje na svojoj farmi zbog alkohola. Posle pobune je većinu vremena prosedeo u kafani pričajući o svojoj nesreći. Hteo je ponovo da zauzme svoju farmu, ali je izgubio podršku svih koji su ga nekad podržavali.
Napoleon – u stalnom okršaju sa Grudvom, ruši sve njegove predloge i ideje. Proterao ga je sa farme i preuzeo vlast. Započinje da trguje sa ljudima i retko kad je napuštao svoju kuću.
Grudva – puno slabijeg karaktera od Napoleona. Educira životinje i organizira ih, takođe vodi i odbranu farme od ljudi. Želi da poboljša uslove za rad, ali mu Napoleon često odbacuje ideje.
Bokser – konj koji je čitav život samo radio. U starosti su ga mučila pluća, pa se u toku rada samo srušio, samo par meseci pre penzije. Životinje su mu pomogle da legne i oporavi se, a kad su jednog dana došla kola svi su mislili da je lekar koji će mu pomoći. Bila su to kola koja su ga odvela u klaonicu jer stari konj više nije mogao da izvršava svoj posao.
Biografija: Džordž Orvel
Džordž Orvel rođen je 1903. u Indiji, koja je u to vreme bila britanska kolonija. U Engleskoj polazi osnovnu i srednju školu. Služio je u imperijalnoj policiji u Burmi o čemu piše u svom prvom romanu „Burmanski dani“.
Neko vreme živi u Parizu, zatim Londonu gde radi kao perač sudova. Tada je 1933. godine objavio i svoju prvu knjigu „Bez pare u Parizu i Londonu“, a iduće godine roman „Burmanski dani“ koji je nastao kao osvrt na rad u imperijalnoj policiji.
1936. odlazi u Španiju jer tamo započinje Španski građanski rat, a on je hteo da se bori na strani republikanske vlade. Ubrzo je proteran te se vraća u Englesku. Objavljuje knjigu „Izraz poštovanja Kataloniji“.
Za vreme Drugog svetskog rata javlja se dobrovoljno u vojsku, ali iz zdravstvenih razloga nije prihvaćen u aktivnu službu pa radi kao pisac na BBC-u u Londonu i preživljava poznata bombardovanja. 1944. završava „Životinjsku farmu“, koja je izašla tek u avgustu 1945.
Svoje najpoznatije i najozbiljnije delo „1984.“ objavljuje 1949., samo godinu dana pre svoje smrti. 1984. je politički roman sa aktuelnim idejama, iznenađujuće tačan sa obzirom na godinu u kojoj je pisan. Orvel sve to vidi tek kao fikciju. Umire u Januaru 1950. godine.