Delo je u tri čina pisano stihom. Bajkovitost teksta je uočljiva od samog njegovog početka jer i likovi i fabula odgovaraju modelu bajke. Moralno – didaktička poruka teksta odgovara u potpunosti tom modelu, jer se glavni lik preobražava u potpuno pozitivnu ličnost, a poenta dela odgovara tezi da dobro uvek pobeđuje zlo.
Analiza
Pisac glavnog lika na kraju teksta dovodi do opšte dileme šta je to java, a šta san u čovekovom životu; prethodi li san buđenju ili buđenje snu u stvarnom životu? Ova nestvarna legenda i likovi poslužili su autoru da izrazi svoje mišljenje o ulozi vaspitanja u životu, o sudbini koja visi nad čovekom i tu se postavlja pitanje možemo li mi uticati na sudbinu, o snazi razuma i volje koji se suprostavljaju sudbini, o snu i stvarnosti i prolaznosti svega.
U Sigizmundu se odigrava borba između sna i jave. Živeti u iluziji znači živeti u nerealnosti i neobjektivno sagledavati stvarnost. San ostaje u našem sećanju, ali u tom sećanju čovek ima osećaj da živi. Zato Sigizmund ima utisak da živi stvaran život jer jedino što mu deluje realno jeste Rosaurina lepota. I drugi likovi misle da sanjaju, ali je njihova koncepcija stvarnosti manje zbunjujuća. Prema Sigizmundu san je bio njegov učitelj koji ga je naučio da treba biti dobar i pravedan. Sigizmund je time pobedio sebe. Nije bitno sanjamo li ili ne, bitno je da pronađemo svrhu svog života.
U delu prevladavaju neobični izrazi, složene metafore, autor koncentriše događaje u jednu radnju čime postiže simetriju u delu. Manje obraća pažnju na akciju i zaplet više se orijentiše prema misaonom delu, a njegovi likovi se često pretvaraju u simbole. Ipak, simbolika ne narušava spontanost radnje. U monolozima se razvijaju velika pitanja i razvijaju se misli.
Stih je kratak osmerac. Osnovni motivi su: sudbina, strah, pobuna, vlast, bes, zbunjenost, upornost, plemenitost, sreća, sloboda i vernost itd. Osnovni dramski sukob se odvija između Sigizmunda i njegovog oca Bazilija (poljskog kralja). Sukob se zasniva na strahu za vlast i nepravdi koju sprovodi otac. Sukob se isto tako događa između Sigizmunda i Astolfa.
Elementi dela
Vrsta dela: drama
Mesto radnje: tvrđava koja se nalazi duboko u šumi i dvor gde se nalaze civilizovani ljudi. Tu se vidi jak kontrast, suprostavljenost prirode i dvora. Radnja se odvija u Poljskoj.
Vreme radnje: imaginarno.
Tema: nemogućnost razlučivanja života od sna
Ideja dela: iako ne možemo izbeći sudbinu, višim silama se možemo suprotstaviti svojom razboritošću i upornošću.
Sadržaj prepričano
Pošto je odmah nakon rođenja sina saznao preko proročanstva da će on biti tiranin i da će upropastiti celo kraljevstvo, Bazilije, astrolog i poljski kralj odluči da sina Sigizmunda odmah nakon rođenja zatvori u kulu, u tamnicu.
Tako je Sigizmund proveo detinjstvo u divljini i tami, okružen okovima, a društvo su mu pravili jedino tamničari i Klotaldo, stari vaspitač. No, jednog dana, u sam sumrak, dolazi mu Rosaura, devojka prerušena u muškarca sa svojim slugom Klarinom.
Rosaura je stigla u Poljsku sa ciljem da se osveti. I tako kada je razmišljala o tome koliko je njena sudbina teška, čula je kako Sigizmund jadikuje. Njegove reči u njoj su prouzrokovale navalu emocija, osećaj straha, a u isto vreme i samilost.
Kada je Sigizmund shvatio da se neko nalazi u njegovoj blizini i da ga čuje, napao je Rosauru. No, tada začuje njen lep glas i smiluje se. Taman kada su započeli priču i kada je htela da mu otkrije svoju sudbinu, dolazi Klotaldo sa slugama i odvodi je dalje od Sigizmunda. Sve je to naređenje Bazilija koji je zapovedio da se svi koji ikada dođu u kontakt sa Sigizmundom, pogube!
No, Rosaura je imala sreće. Starog kralja Bazilija koji još uvek nije imao naslednika, počinje da muči to da li je proročanstvo o sinu istinito. Svojim podanicima je izložio istinu o sinu i objavio im ono što namerava da učini. Sina će staviti na test. Preneće ga uspavanog u dvorac i dati mu vlast, ali samo prividno.
To će biti test za Sigizmunda. Ako se on pokaže kao mudar i plemenit dobiće presto, ali ako se bude ponašao kao tiranin, vratiće ga nazad u tamnicu. Bazilije će tada vlast predati nećacima, moskovskom knezu Astolfu i njegovoj princezi Steli.
Rosaurina sudbina se menja zbog novodonesene kraljeve odluke. Rosaura u međuvremenu priznaje Klotaldu, prema kom gaji posebna osećanja, sve o svom poreklu. Naime, ona je stigla iz Moskve sa jednim ciljem, kako bi se osvetila knezu Astolfu. On je nju ostavio zbog druge žene, sadašnje princeze Stele. U tom trenutku Klotaldo se priseća kako je jednom davno poklonio mač devojci po imenu Violanti, a sada je taj isti mač kod Rosaure. Razlog tome je taj što je Klotaldo njen otac, no on joj to ne otkriva.
Sigizmund se bori na dvoru u svom onom sjaju i blještavilu, a od Klotalda saznaje istinu. No, pošto nije naviknut na saosećanje ni toplinu, ponaša se kao tiranin. Sigizmund zbog svih načinjenih nedela osuđuje svog oca jer smatra da on nije imao nikakvo pravo da mu tako oduzme slobodu. Bazilije mu savetuje da se lepo ponaša, jer možda ništa od ovoga sada nije stvarno.
Nedugo nakon toga, Sigizmund na dvoru ugleda Rosauru i želi da je poljubi. Tada dolazi Klotaldo i meša se kako bi odbranio Rosaurinu čast. Klotaldo skoro gine od Sigizmundove ruke, a u zadnji čas ga spašava Astolfo.
Sigizmunda odluče omamiti i ponovo vratiti u tamnicu. On se tamo budi i ni sam ne zna šta je sanjao, a šta se stvarno dogodilo. Klotaldo mu govori da je sve samo sanjao, ali isto tako napominje mu kako se i u snu mora dobro vladati. Tako Sigizmund dolazi do zaključka da je ceo život samo san i da će se tek probuditi kada umre. Do tada on mora na sve načine da pokuša da pobedi zlo.
Dok Sigismund tako razmišlja o tome šta je smisao života, u kraljevstvu dolazi do pobune. Vojnici dolaze do Sigizmunda kako bi ga oslobodili sa željom da on postane kralj. Sigizmund ne zna više šta je san, a šta java. No, dolazi do zaključka kako je ceo život san pa će on nastaviti dalje da sanja, ali sa činjenicom da bude spreman ovaj put da se može svakog trena probuditi i da tada može sve nestati.
U međuvremenu, Klotaldo nije uspeo da ispuni dato obećanje Rosauri jer mu je Astolfo spasio život pa nije hteo da mu naudi. Rosaura tada odlazi do Sigizmunda i moli njega za pomoć. Sigizmund ne želeći da čini zlo, pronalazi drugo rešenje za Rosaurin problem. On odlazi do očevog dvora i tamo uz pomoć vojske pobeđuje.
Tada svi misle da će Sigizmund postati tiranin, no on se ističe u svojoj plemenitosti i velikodušnosti i oprašta ocu svo zlo koje mu je naneo. On tada i traži od Astolfa da oženi Rosauru, ali on to odbija jer ne zna njeno poreklo. Klotaldo u tom trenutku otkriva da je Rosaura osim što je njegova kćerka i časnog roda i Astolfo pristaje da se oženi sa njom.
Kako Stela ne bi ostala sama, Sigizmund je odlučio da je zaprosi. Svi se dive njegovoj dobroti i velikodušnosti, no on im govori da ne moraju da se čude jer je imao najboljeg učitelja, a to je bio san. Sigizmund je pobedio samog sebe svojom upornošću.
Život je san je svetska drama u kojoj su najveći problemi prolaznost i nestalnost svega.
Analiza likova
Likovi: Bazilije (poljski kralj), Sigizmund (knez, Bazilijev sin), Astolfo (knez moskovski), Klotaldo (starac), Klarin (lakrdijaš), Stela (princeza), Rosaura (dama) i vojnici, stražari, svirači, dvorani, dame i sluge.
Sigizmund – princ koji je ceo svoj život proveo vezan u zapuštenoj tamnici u kuli. Jedina osoba koju je poznavao bio je starac Klotaldo. Starac ga je učio govoriti i računati, a podučavao ga je i o filozofiji i politici pa je Sigizmund odrastaou u obrazovana i pametna čoveka. No, budući da je bio zatočen, svoje znanje nije imao gde da iskoristi. Zbog zatočeništva bi znao biti besan, jer mu nije bilo jasno zbog čega je zatvoren. Što je više saznavao o svetu, to ga je zatočeništvo više uništavalo. Jednom kada je iskusio slobodu, počeo je da iskaljuje svoj bes na drugima.
Kada se jednog jutra probudio slobodan, nije znao radi li se o snu ili je pak ranije sanjao, a sada se probudio i u stvarnosti je princ. Budući da je odlučio da će sve smatrati snom, Sigizmund se na slobodi ponašao samouvereno i oholo te je bio svadljiv i stalno je pretio. Mislio je da može da radi šta želi, ali njegovi postupci su ga vratili nazad u zatočeništvo. Tako je naučio da može da bude slobodan jedino ako bude dobar. Nakon drugog oslobođenja postao je milosrdan i pošten. Čak je oprostio i onima koji su ga zatočili i tako uništili njegovo odrastanje.
Bazilije – kralj koji je izgubio voljenu ženu dok je porađala njihovog sina. To je smatrao lošim znakom pa je upitao zvezde za sudbinu svog sina. Zvezde su prorekle da će njegov sin biti tiranin i najgori vladar kojeg je kraljevstvo imalo, ali kralj je odlučio da doskoči tome. Zarobio je vlastitog sina u tamnicu u kuli koja je bila izgrađena daleko od kraljevstva. Kralj nije ni slutio da će baš taj čin da dovede do toga da njegov sin postane zao. Kada je stiglo vreme da prenese svoju vlast na naslednike, odlučio je da pruži još jednu šansu svom sinu. Besan zbog zarobljavanja, sin je pao na tom testu i opet završio u tamnici. Bazilije je bio tužan zbog toga što se pokazalo da je njegov sin onakav kako su zvezde predvidele, ali na kraju mu je ipak dao još jednu šansu. Tražio je oprost od sina zbog svega šta mu je uradio, a onda mu je prepustio kraljevstvo.
Rosaura – devojka koju je moskovski knez Astolfo iskoristio i slomio joj srce. Ona je htela da mu se osveti pa se prerušila u muškarca i sa svojim slugom došla u Bazilijevo kraljevstvo. Tamo je zalutala do tamnice u kojoj je bio zarobljen Sigizmund. Njega je Rosaura odmah privukla, iako je tada bila prerušena u muškarca. Rosaura se nije pokoravala muškoj dominaciji. Verovala bi muškarcima, ali jednom kada bi izdali njeno poverenje, odlučno bi im okretala leđa. Bila je hrabra i spremna da se upusti u bitku kako bi odbranila svoju čast i uverenja.
Klotaldo – starac koji je nekada davno bio zaljubljen u devojku koju je morao da napusti. Pre odlaska dao joj je mač koji je kasnije prepoznao kod Rosaure. Tako je shvatio da je ona njegova kćer pa je odlučio da će joj pomoći da se osveti. Bio je jedina osoba koju je Sigizmund poznavao tokom svog odrastanja, a na kraju se ipak okrenuo protiv njega i umalo ga ubio.
Budući da je Klotaldo bio mudar i dobrog srca, na kraju je baš on upozorio Sigizmunda na njegovo ponašanje i savetovao ga šta da uradi i kako da se ponaša. Pošto se Klotaldo pokazao dobrim i vernim, Sigizmund je na kraju bio milostiv prema njemu.
Biografija: Pedro Kalderon de la Barka
Pedro Kalderon de la Barka rođen je u Madridu 1600. god. Školovanje je započeo u isusovačkoj školi, posle čega je krenuo da studira teologiju u Salamancu. Studij nije završio jer umesto toga rešio da radio kao pisac za teatar.
Imao je dosta dinamičan život kao mladić, a kako je volio da udvara mnogim ženama, uopšte mu nije bio problem da odlazi na dvoboje. Delovao je kao vojnik u Flandriji i Milanu, a neko je vreme učestvovao u gušenju portugalske i katalonske pobune protiv vlasti kralja Filipa VI. Posle vojske se zaredio i otišao u sveštenike.
Stvarao je u doba baroka. Smatra se najvećim dramaturgom španskog baroka i poslednji je pisac zlatnog veka španske književnosti.
Njegove komedije mogu se podeliti na religiozne, filozofske i tragične. Još je napisao oko 200 pozorišnih komada, oko 120 komedija i drama te 80 crkvenih dela. Najpoznatije drame su „Zalamejski sudija“ i „Život je san“.
U svojoj najpoznatijoj drami „Život je san“ kombinuje pesnička obeležja i metaforički stil sa filozofskim razmišljanjima o smislu i prolaznosti ovozemaljskog života. Umro je 25. maja 1681. godine u Madridu.