Meda Vini zvani Pu je knjiga koju je Alan Aleksander Miln napisao za svog sina Kristofera Robina, a likovi koje čitalac sreće u knjizi su igračke iz dečije sobe njegovog sina. Posmatrajući svoje dete u igri i kako oživljava svoje igračke dajući im ličnost, Alan je došao na ideju da od njih stvori junake u kojima će uživati deca širom sveta.
Analiza
Kristofer Robin je nekad imao labuda koji se zvao Pu, ali kako labuda više nema, to je ime dodelio medvediću Edi. Tako je on postao Meda Vini zvani Pu. U vreme dok je pisao bajku, neki likovi su postojali u dečijoj sobi, kao što je Meda Pu, a neki su izmišljeni usput dok je Miln pisao.
Knjiga je objavljena 1926. godine i vrlo je brzo postala omiljeno dečje štivo, a njena popularnost do danas nije opala. Nakon što je napravljena njegova animirana verzija, popularni medvedić postao je jedna od ikona pop-kulture. Dizni je 1960. godine napravio animirani film „Meda Vini i stablo meda“, a Vini je tada dobio svoj poznati izgled – žuto telo i crvenu majicu. Meda Vini i njegovi drugovi se u tom obliku i danas mogu videti u raznim crtanim filmovima.
Meda Vini zvani Pu 1960. godine postaje prva strana knjiga koja je uspela da dođe na listu najprodavanijih knjiga Njujuork Tajmsa. Knjiga ima i nekoliko nastavaka koji su također bili uspješni.
U svakoj knjizi o medi Viniju, čitaoci prate njegovo nastojanje da se dočepa što više meda. Svaki od njegovih pokušaja je pustolovina koja nosi vlastitu pouku. Vinija prate drugovi koji svojim mudrim savetima pokušavaju da mu pomognu da ostvari cilj. Gotovi svi likovi iz ove knjige su pozitivni, a svaki od njih ima jedinstven karakter.
Elementi dela
Vrsta dela: pripovetka
Vreme radnje: neodređeno
Mesto radnje: šuma
Tema dela: pustolovine medvedića Vinija
Ideja dela: uz pomoć pravih prijatelja možemo da rešimo sve probleme
Sadržaj prepričano
Prva avantura malog medvedića bila je nabavka meda. Meda je bio gladan i odlučio je da prevari pčele i ukrade im med. Došao je na ideju da će se pretvarati da je oblak. U tu svrhu je uzeo balon i sa njime poleteo. Kako su pčele bile sumnjičave prema tom čudnom oblaku, uznemirile su se i počele obletati oko košnice. Shvativši da neće doći do meda, Pu je odlučio da spusti nazad na zemlju.
Ali tu je postojao jedan problem, balon kojim je leteo mu nije dopuštao da se spusti. U pomoć mu je stigao Kristofer Robin i svojom puškom pogodio balon. Pu je sleteo na zemlju, no od straha je još neko vreme grčevito držao konopac na kom je balon bio privezan.
U sledećem poglavlju je Pu otišao u posetu prijatelju Zecu. Zec mu je ponudio hranu, tako da se medvedić najeo maslaca i meda. Kada je hteo da krene kući, nije mogao izaći iz zečeve jazbine. Morao je biti nedelju dana na dijeti kako bi mogao izaći napolje. Pojavljuje se i praščić i tako čitalac saznaje ponešto o njegovom dedi koji se zvao Pritušek Abram.
Pu je odlučio da krene u lov sa prijateljem Praščićem. Kako je pao sneg, Prašćić je čistio oko svoje kuće. Videvši kako Pu prati tragove u snegu upita ga koga lovi. Medvedić se ponadao da je to lisica ili lasica, no na kraju shvata da prati svoje tragove.
U četvrtom poglavlju Pu želi da pomogne prijatelju magarcu Njari. On je pre nekog vremena izgubio rep pa oni kreću u potragu. Došavši do Sove da je zamoli za pomoć, shvati kako Sova koristi magarčev rep kao novu uzicu za zvono. Kristofer Robin pričvrsti natrag magarcu rep ekserčićem.
Magarac Njar je slavio rođendan, pa su Praščić i Pu njemu nosili poklone. Praščićev poklon, balon se putem probušio, dok je meda pojeo sav med u ćupu koji je namenio magarcu. Njar se snašao i probušeni balon stavio u ćup.
U šumi se tada pojave mama Klo i sinčić Kan. Domaće životinje su zbunjene i ne znaju šta da učine, pa se dogovore da ukradu malog Kana i vrate ga majci tek kada ona obeća da će zauvek otići iz njihove šume.
Šumska družina je prevari i trenutak dok nije gledala iskoristi Zekoslav koji zgrabi Kana i odjuri s njim, a Praščić uskoči u Kloin džep umesto Kana. Kada je shvatila šta se dogodilo nije bila toliko zabrinuta jer je znala da Kristofer Robin neće dozvoliti da se Kanu nešto dogodi, ali je svejedno odlučila da se našali sa onima koji su joj oteli Kana. Tako je Praščić svašta doživeo pa ga je mama Klo kupala svake večeri, ali u hladnoj vodi. Praščić je tako dobio ime Crvenko Praščić, a nakon toga su Klo i Kan ostali u šumi i sprijateljili se sa ostalima.
Kristofer Robin odluči da organizuje ekspediciju na Severni pol, što je neuki Meda nazvao eksputicijom. Nije prošlo dugo da cela ekipa krene na putovanje ne znajući gde se nalazi Severni pol. Nagađali su kako se radi o polugi zabijenoj u zemlju i da pol samo viri van. Dok su se kretali Kan je pao u rečicu. Ostali su ga spasili pomoću tanke grane koja je za njih bila pol. Christopher potom proglasi ekspediciju završenom jer su pronašli Severni pol. U zemlju su zabili natpis na kom je pisalo: „Severni pol – otkrio ga je Meda Pu – pronašao ga Pu.
Odjednom počne padati kiša koje je toliko napadalo da se Pu probudio sa nogama u vodi. Sve posude sa medom je odneo na granu stabla, a nakon nekoliko dana koliko je trajala poplava do njega je stigla Praščićeva poruka u boci za pomoć. Kako Meda nije bio plivač setio se da od najvećeg vrča napravi lađu koju je nazvao Plutajući Meda. Doplovio je do ostrva gde je stanovao Kristofer Robin i predao mu poziv u pomoć.
Zahvaljujući Puovoj domišljatosti doplovili su do Praščića u okrenutom kišobranu i tako ga spasili od utapanja. U slavu Pua za otkrivanje Severnog pola te spašavanje Praščića Kristofer organizuje veliku proslavu. Pu sam sebi speva pesmicu „Teskobna pesmica zabrinutog Pua“, a na poklon dobija peratonicu sa svakakvim priborom. Na kraju se javlja pripovedač i čitalac saznaje kako je Pu plišani medvedić, igračka Kristofera Robina, a cela priča ispričana zbog Kristofera Robina.
Analiza likova
Likovi: medvedić Pu, Kristofer Robin, Praščić, Sova, Njar, Klokan Klo
Medvedić Pu – glavni lik. Nestašni medvedić koji najviše na svetu voli med i svoje drugove, a zbog jednog i drugog upada u čudne pustolovine. Iako nije preterano pameta, Vini je jako domišljat. On je nespretan, šašav i pomalo trom, ali sve to ga čini jako slatkim. Vini najviše voli da jede med pa koristi svaku priliku da ga se dočepa. Ima mudre drugove koji mu uvek pomažu sa svojim savetima. On može da pozove nekog bliskog kad god mu zatreba pomoć, što nam poručuje da probleme koje ne možemo sami da rešimo trebamo slobodno podeliti s drugima.
Kristofer Robin – Kristofer je dečak kojem pripadaju Vini i ostale igračke. Jako je dobar, miran i pun ljubavi prema svim životinjama i igračkama, ali najviše voli Vinija, kojeg naziva svojim šašavcem. Iako se nekad zna desiti da i on izvuče Vinija iz problema, ipak ga češće baš on uvali u te probleme. Kristofer je jako neuredan i sređivanje vlastite sobe za njega predstavlja veliki problem. Iako je nestašan, Kristofer je dečak za poželeti.
Praščić – jedan od najboljih Vinijevih drugova, jako mudar i dobar. Najviše voli da se druži Vinijem, ali je dobar drug i s ostalim igračkama. Često medi daje pametne savete pomoću kojih on lakše razume probleme i iz svakog od njih nešto nauči. Čitaoci iz njegovih reči mogu da izvuku jako lepe pouke.
Tigar – jako je nestašan i po ceo dan bi se samo igrao. Jako je dobar drug i uvek je spreman da pomogne drugima. Zna da bude nespretan pa se često dešava da sam sebi skoči na rep. Zbog svoje naravi često izaziva nevolje, ali se pomoću drugih životinja uvek izvuče. Prvo je živeo sam, a kasnije se preselio najboljim drugovima.
Zec – ne veruje ostalim životinjama jer ga uvek uvale u probleme kojih on nastoji da se kloni. Jako je samouveren pa se često čini kao da mu niko ne treba jer on sam može sve da napravi savršeno. On ima najlepši vrt u šumi koji nekada bude uneređen zbog njegovih drugova.
Biografija: Alan Aleksander Miln
Alan Aleksander Miln rođen je 1882. godine u Londonu. Školovao se prvo u očevoj školi gde mu je jedan od učitelja bio H. G. Vels pisac poznatih romana na temu naučne fantastike. Nakon osnovne škole upisao se u srednju školu Vestminster, a nakon toga i na cenjeni univerzitet Kembridž.
Nakon što je završio školovanje zaposlio se u humorističko-satiričnom listu gde se zadržao sve do 1914. godine. Nakon toga se prijavio u vojsku, a kako je izbio Prvi svetski rat, bio je poslat na ratište u Francusku.
Oženio se 1913. godine i nakon sedam godina iščekivanja da mu žena zatrudni, to se na kraju dogodilo. On i žena kasnije su se posvađali oko imena jer je jedno insistiralo na imenu Robin, a drugo na imenu Kristofer. Dete je na kraju dobilo dva imena, što možda na kraju nije imalo previše smisla jer je sebi on dao nadimak Bili Mun koji je ostao do kraja života.
Alan je postao roditelj kada je već pretrčao tridesetu i kao takav je pokazivao znake zrelosti. S vremenom je počeo pisati pripovetke i pesme za svog sina kao što je smatrao da bi svi ostali očevi želeli da rade, ali samo da imaju dovoljno talenta.
Napisao je sve ukupno četiri knjige za decu. Dve su knjige u prozi: „Winnie the Poooh“ ili „Vini zvani Pu“ i „The House at Pooh Corner“ ili „Kuća na Puovom uglu“. Dve su knjige pesama „Now We Are Six“ ili „Sada nam je šest godina“ i „When We Were Very Young“ ili „Kada smo bili sasvim mali“.
Spomenutim načinom pisanja Alan se bavio u periodu između 1924. i 1928. do vremena kada je sin počeo razvijati vlastitu ličnost koja se po prirodi morala suprostaviti ocu. Alan je odlučio da je dovoljno vremena posvetio delima za decu, pa se okrenuo drugačijem načinu pisanja poput drame, novinarstva i romana. Umro je u sedamdeset četvrtoj godini 1956. godine.