„Uroš i Mrnjavčevići“ narodna je epska pesma iz pretkosovskog ciklusa. Ova pesma ima još jednu tradicionalnu temu srpskih epskih pesama, a to je borba za presto. U njoj se ističe nesloga velikaša kao jednog od glavnih uzroka raspada srpske države. Pesma govori o istorijskim događajima koji su se dogodili nakon smrti cara Dušana. Centar tih događanja je zavada braće Mrnjavćević među sobom, ali i sa vladarem Urošem Nemanjićem, oko vladavine carstvom.
Analiza
Iako je motiv istorijske nesloge centralni, ideja ove pesme mnogo je ličnija. Govori da ljudi često imaju koristi od neistine, pogotovo kada je primamljen obećanjima od kojih ima koristi, ali koja ne moraju uvek da se ispune. Često ne samo da se od laži ništa ne dobije, nego se mnogo toga i izgubi.
Priča govori o Urošu Nejakom kome je vlast nad državom nakon smrti cara Dušana bila garantovana, ali se ipak susreće sa protivnicima koji žele da dođu na njegovo mesti. Glavni protivnik bio mu je Simeon, njegov stric, ali i braća Mrnjavčević, predvođena Vukašinom koji je odbio da se pokloni Urošu, pa je mesto toga sebe proglasio kraljem svoga kraja.
Braća su nakon toga najpre pokušala doći na vlast celog carstva preko sveštenika Nedjeljka, a kada im to nije uspevalo, obratili su se kraljeviću Marku, klanjajući mu se u nadi da će njihovu lozu izabrati za vladare. Ipak, ne uspevaju u svojoj nameri, jer Kraljević Marko donosi pravednu presudu, pa za vladara imenuje Uroša. Upravo ovakav rasplet ističe poruku da su pravda i istina uvek jači od laži i prevara.
Glavni likovi u pesmi su braća Mrnjavčević, prevođena bratom Vukašinom, kraljević Marko i Uroš Nejaki Nemanjić. U početku pesme, radnja je usko vezana za Uroša i Mrnjavčeviće, odnosno za njihov sukob, ali već na sredini pesme, oni se kao akteri pesme stavljaju u drugi plan, a na glavno mesto dolazi li Kraljevića Marka. Sukob među velikašima odjednom je zamenjen sukobom između oca i sina. Time se menja i glavni idejni motiv pesme. Od objašnjenja uzroka propasti srpske države, u prvi plan se ističe nagoveštanje sudbine Kraljevića Marka, odnosno pojašnjenja priče i kasnije legende koja se veže uz njega. Upravo ovaj motiv veže ovu pesmu sa ciklusom pesama o Kraljeviću Marku.
Elementi dela
Vrsta dela: epska pesma
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Srbija
Tema dela: sukob velikaša oko vlasti nad carstvom
Ideja dela: nesloga ruši i najjača carstva
Sadržaj prepričano
Na Polju Kosovu, kod bijele Samodreže crkve, sastala su se četiri tabora. Jedan tabor bio je od kralja Vukašina, drugi od despota Uglješe, treći od vojvode Gojka, a četvrti od carevića Uroša. Sva četvorica hoće da se pobiju, jer ne znaju na kome će da ostane carstvo i svaki misli da upravo njemu treba da pripadne. Jedini koji među njima ćuti je carević Uroš, još uvek nejak, nesme ni da prozbori pored tri brata Mrnjavčevića.
Jedan od trojice braće, Vukašin Mrnjavčević, napisao je pismo popu Nedeljku i pozvao ga na Kosovo da dođe i reši dilemu, odnosno odredi na kome će da ostane carstvo, ipak je taj pop cara pričestio i ispovedio, pa valjda zna što govore stare knjige i što je pravedno. Drugo je pismo popu napisao Uglješa, treće Gojko, a četvrto carević Uroš. Njihovi glasnici odu do Prizrena, do dvora popa Nedeljka i na silu pokušaju da ga odvedu na Kosovo. Pop im kaže da on jest cara pričestio i ispovjedio, ali on ne zna ništa o carstvu i kome ono pripada, ispitivao je cara samo o njegovim grijesima. Pop kaže četvorici glasnika da odu do dvora Kraljevića Marka, njegova đaka jer kod njega su stare knjige i on će znati kome pripada carstvo. Marko će im reći istinu, jer on se nikoga ne boji, nego Boga istinitog.
Odoše četiri glasnika prema Prilepu i dvoru Kraljevića Marka. Marko ih dočeka lepo i pita kako je u Srbiji, a ovi kažu da je sve zdravo, ali da nije mirno – gospoda su se zavadila na Kosovom Polju i sada se otimaju za carstvo; zato njega zovu da dođe na Kosovo i odredi kome će pripasti vlast. Marko dozove svoju majku Jevrosimu i kaže joj što se od njega očekuje, a ona mu savetuje da samo bude pravedan, neka ne govori krivo, nego po „pravdi boga istinoga“. Kaže mu da je bolje izgubiti glavu, nego ogriješiti dušu.
Marko uzme stare knjige, opremi se i ode na Kosovo. Kada je stigao, kralj Vukašin se obraduje jer je pomislio da će njemu predati carstvo. Obraduje se i vojvoda Uglješa, jer je mislio da će carstvo njemu pripasti. Vojvoda Gojko takođe je bio ubeđen da je carstvo njegovo. Marko ništa nije rekao nikome od njih, nego ode ravno do belog šatora carevića Uroša.
Ujutru, kada su gospoda došla na jutrenje, Marko izvadi knjigu i počne sa delenjem pravde. Najpre pita kralja Vukašina zar mu je malo njegovo kraljevstvo, nego mora da otima i tuđe; zatim se obrati Uglješi i pita ga je li mu malo njegovo despodstvo, a onda i Gojku, pa ga pita je li mu malo njegova vojvoda. Knjiga kaže da carstvo zakonito pripada Urošu, a ne ikome od njih trojice.
Kada je to čuo Vukašin, skoči na noge, pa pokuša da ubode svog sina Marka zlaćanom handžarom. Marko pobježe jer mu se nije pristojilo da se bije sa svojim roditeljem. Pobegao je od bele crkve, ali su ga pozvali da se upravo u crkvu sakrije. Kralj Vukašin dotrči do vrata crkve i udari handžarom po drvu. Iz njega je počela teći krv, pa se kralj pokajao, mislio je da je ubio svoga sina Marka. Iz crkve se čuo glas koji je rekao da nije posekao Marka, nego božjeg anđela. Kralj počne da kune svog sina, ali istovremeno, car je počeo da ga blagoslivlja:
„Kume Marko, bog ti pomogao!
Tvoje lice sv’jetlo na divanu,
tvoja sablja sjekla na mejdanu!
Nada te se ne našlo junaka!
Ime ti se svuda spominjalo
dok je sunca i dok je mjeseca!“
Kako je rečeno tako se i ostvarilo.
Analiza likova
Likovi: Vukašin, Uglješa i Gojko Mrnjavčević, car Uroš, Marko Kraljević, majka Jevrosima, Nedeljko
Vukašin Mrnjavčević – negativna ličnost koja Vukašinu ne osporava da bude junak u borbi. Željan je vlasti i pohlepan, nasilnik. U besu zbog odluke svog sinaa da carstvo pripadne caru Urošu pokušada ubije sopstvenog sina Marka Kraljevića.
Uglješa Mrnjavčević – kao i Vukašin sve šta želi je vlast i bogatstvo. Žena mu je bila prva srpska pesnikinja Jefimija. Umro je u bici 1371. godine.
Gojko Mrnjavčević – pokušava na lažni način da pridobije Marka da mu dodeli vlast. U istoriji nije poznata ličnost, pritvoran je kao i njegova druga dva brata.
Car Uroš – pošteno čeka da Marko donese odluku bez ikakvog uticanja na njega. Naslednik je i sin cara Dušana. Takođe je istorijska ličnost.
Marko Kraljević – u srpskom narodu, on je omiljeni junak. Zaštitnik je dece, žena i nejakih, borac za čast i pravdu. Sluša majčine savete i na temelju njih pravedno odlučuje kome će dodeliti vlast. Istorijska je ličnost.
Majka Jevrosima – Markova majka, mudra žena koja savetuje sina da sudi po Božjoj volji i zakonu.
Autor: V.B.