Roman Uliks je podeljen na tri dela i ima osamnaest poglavlja. Osnovna radnja je jednostavna, a odvija se 16. juna 1904. godine gde se prati Stiven Dedalus kao jedan od glavnih junaka. Takva radnja obuhvata svakodnevne delatnosti glavnih likova i kao takva služi kao podloga za narativnu kompoziciju.
Analiza
U romanu se koristi nekoliko tehnika pripovedanja od kojih se najviše izdvaja struja svesti koja se ističe u zadnjem poglavlju. Autor je poglavlje zamislio kao drugačiju stilsku i narativnu izvedbu.
Naslov predstavlja englesku varijantu već poznatog imena iz nekog drugog dela čuvenog Homerovog junaka, koji se nakon deset godina vraća kući. U isto vreme za njim u potragu kreće sin Telemah dok žena Penelopa zavarava prosce u nadi da će se Odisej pre toga vratiti.
Ulogu Telemaha u romanu je predstavio Stiven Dedalus, Moli je bila najsličnija Penelopi, a Blum je bio Odisej. Za razliku od Telemaha Stiven nije bio u potrazi za ocem, a Blum nije pokazivao odlike junaka kao što je to činio Odisej više puta kao ni što Moli nije bila plemenita i verna kao Penelopi.
Roman predstavlja lutanje ljudi u gradu, a u kojem se Dablin u puno toga razlikuje od pravog Dablina u vremenu kakav je bio pre ili u vreme kada je roman objavljen. Zbog toga neki „Uliks“ svrstavaju u istorijski roman, dok ostali zbog prikaza ljudi u gradu smatraju kako spomenuto delo ima više veze sa modernističkim romanom.
Nakon prvog izdanja „Uliks“ je počeo da se objavljuje u nastavcima, a odlomci su imali naziv po Homerovom epu. U prvom poglavlju Stiven razgovara sa Maliganom i priprema se za dan. Ovo poglavlje nosi naziv Telemah. U drugom se spominje upravnik škole Dejzi, a nosi naziv Nestor. Treće poglavlje ili Protej je ono u kom završava Telemahija, a tu se misli na sve epizode posvećene jednom od likova, Stivenu.
Uz nekoliko veza iz Odiseje, u romanu važnu ulogu ima i nekoliko drugih karakteristika. Jedan je povezan sa istorijom Irske, a ostali sa slavnim autorom Šekspirom i jednim od njegovih najpoznatijih dela, Hamletom.
Džojs u delu kombinuje brojne žanrove poput filozofskih teza, novinskih članaka do struktura preuzetih iz ljubavnih romana. Jedna od osnovnih odlika romana je premeštanje događaja iz jedne svesti u drugu. Prisutan je izostanak zapleta kao i napetosti.
Elementi dela
Vrsta dela: modernistički i istorijski roman
Mesto radnje: Dablin
Vreme radnje: četvrtak, 16. juna 1904. godina
Tema: svakodnevne delatnosti glavnih likova
Ideja: svaki dan treba nastojati da iskoristimo koliko možemo
Sadržaj prepričano
Radnja romana se odvija jednog četvrtka 16. juna 1904. godine, a oslanja se jednim delom na „Portret umetnika u mladosti“ zbog čega se Uliks smatra njegovim nastavkom. Osam sati je ujutro, dan je počeo i Stiven Dedalus, Irac od dvadeset i dve godine koji je odbacio sve poglede katoličke vere, priprema se za dan koji ga čeka.
Stiven živi u stanu na deset kilometara udaljenosti od centra grada. Živi sa cimerom Bakom Maliganom sa kojim razgovara nakon što se probudio. Već su prošla dva sata kako se Stiven probudio, sada je već deset, a on se nalazi u privatnoj školi u Dalkiju za dečake gde radi kao profesor istorije.
Upravo prima platu i razgovara sa upravnikom škole koji ga moli da preda članak u novinsku redakciju na temu bolesti stoke. Usledila je šetnja od sat vremena obalom, a u isto vreme počinje i radni dan Leopolda Bluma, akvizitera oglasa od trideset i osam godina.
Leopold Blum je Jevrejin poreklom iz Mađarske, a dok radi jutarnje poslove, njegova žena, amaterska pevačica Moli leži u krevetu i pevuši razne napeve. Blum prvo odlazi u poštu pa u drogeriju i apoteku.
Kada je obavio sve potrebne poslove krenuo je na pogreb gde je zatekao Stivenovog oca, Sajmona Dedalusa, udovca koji je ostao sam sa puno dece. Posle sprovoda odlazi u novinsku redakciju da bi izmenio nekoliko detalja u reklami koja je već trebala da bude objavljena.
U isto vreme u redakciju je došao i Stiven Dedalus koji je trebao da preda Dejzijev članak. Blum odlazi u biblioteku da bi precrtao detalje za oglas koji je trebao da bude objavljen. U biblioteci je oko četrnaest sati bio i Dedalus, gde je iznosio zanimljivu ideju. Po njemu je Šekspir kroz Hamletovog oca zapravo prikazao sebe.
Blum prolazi kroz dvoranu i pozdravlja sve prisutne, a Maligan upozorava prijatelja na Blumov čudan pogled upućen Stivenu Dedalusu. Nakon biblioteke Bloom prolazi kroz Dablin i prvo svraća u gostionicu kod Kirnana, a nakon toga prema morskoj obali gde uživa posmatrajući Gerti MekDauel. U isto vreme njegova žena se druži sa ljubavnikom.
Već je deset sati uveče i Blum se nalazi u porodilištu kako bi se raspitao o poznanici koja se još nije porodila, iako su već prošla tri dana. Lekar koji je tada bio u bolnici poziva ga na druženje sa studentima koji su zajedno pili. Sve ih je častio Stiven Dedalus jer je upravo dobio platu.
Posle odlaze kod Bele Koen u bordel odakle je Stiven pobegao nakon što je razbio svetiljku. Blum mu je pomogao da se digne nakon što ga je pronašao onesvešćenog na ulici. Obojica kreću prema stanici za kočije, a nakon dužeg razgovora Blum poziva Stivena da dođe kod njega. Kada su popili kakao i mokrili ispred kuće Stiven je otišao. U poslednjem poglavlju autor se bavi Blumovom ženom Moli.
Analiza likova
Likovi: Stiven Dedalus, Leopold Blum, Bak Maligan, Moli
Stiven Dedalus – mladi Irac, ima dvadeset i dve godine i radi u privatnoj školi za dečake kao profesor istorije. Jednog dana je odlučio da odbaci sve okove koje mu je nametala katolička vera. On je čovek koji živi opušteno i svaki dan nastoji da iskoristi koliko može da od njega dobije maksimum. Ne propušta dobru zabavu ni druženje sa prijateljima, a pošalice sa podstanarom Maliganom su mu deo svakodnevnice.
Leopold Blum – ima nekoliko veza sa glavnim junakom Homerove Odiseje, a iako nije junak kao on, on je u isto vreme više toga. Odisej nije samo muž, otac i sin, on je ujedno vojnik, ljubavnik, žrtva, junak, ali i porodični čovek. Odisej je lik koji se može povezati sa likom iz modernog života kao što je Leopold Blum, samo u modernijoj i drugačijoj varijanti.
Moli – žena Leopolda Blouma i dok on odlazi svako jutro kako bi odradio svoje poslove, ona ostaje da spava i uživa u krevetu jer radi kao amaterska pevačica melodija. Poput svog muža koji uživa posmatrajući mlađe devojke, ni ona nije drugačija jer dok Leopolda nema kod kuće Moli uživa sa ljubavnikom.
Biografija: Džejms Džojs
Džejms Džojs se smatra važnom osobom iz perioda evropskog modernizma. Rođen je 2. februara 1882. godine kao najstarije dete u porodici srednjeg sloja i katoličkih pogleda. Nakon njegovog rođenja dela porodica se preselila u centar grada. Njegovi roditelji Meri i Džon Džojs su imali četrnaestoro dece.
James je imao najbolje obrazovanje jer su tako odlučili roditelji. Godine 1888. krenuo je na Klongouvs Vud, jezuitski koledž, ali kako je porodica ubrzo nakon upisa zapala u finansijske probleme, Džejms je morao da se ispiše u junu 1891. godine. Uspeo je 1898. godine da završi koledž Belveder i krenuo da studira na Univerzitetskom koledžu. Najviše ga je zanimala književnost.
Godine 1900. je objavio članak „Kad se mi mrtvi probudimo“ na temu Henrika Ibsena u časopisu Fortnajtli Rivju. Nakon 1902. godine i završenog studija otišao je prema Parizu kako bi upisao medicinu, ali zbog bolesti majke nije se dugo zadržao. Umrla je 1903. godine.
Već iduće godine je upoznao Noru Barnakl sa kojom je počeo da se zabavlja. Taj datum je Džejmsu bio važan jer ga je uvrstio kao dan kada se odvija radnja u romanu „Uliks“. Vezu su ozakonili 1931. godine i to samo godinu dana pre nego što su dobili unuka.
Iz Dablina su otišli u Pulu gde se Džejms zaposlio u Berlicovoj školi kao profesor engleskog jezika i radio do marta 1905. godine. U zapisima koje je ostavio stoji kako je Istra dosadno mesto naseljeno neukim slovenskim stanovništvom.
Posle Pule nastavio je da radi isti posao u Trstu, a upravo će mu se u Trstu roditi kćerka Lusija i sin Đorđo. Neko vreme je proveo u Rimu podučavajući engleski i radeći u banci. Kako je smatrao da mu boravak kao britanskom državljaninu u Trstu za vreme Prvog svetskog rata neće biti siguran, odlučio je 1915. godine da se preseli u Cirih.
Smatra se da je vreme koje je proveo u Trstu za Džejmsa bilo najplodnije i da su upravo tada nastala mnoga njegova dela. Godine 1907. objavio je „Kamerna muzika“ (zbirka poezije), godine 1914. „Dablinci“ (novela), godine 1916. „Izgnanici“ (drama), započeo je rad na „Uliksu“, a rukopis pod nazivom „Stiven heroj“, oblikovao je kasnije u roman „Portret umetnika u mladosti“, koji je prvo izlazio u nastavcima u sklopu časopisa „Egoist“ da bi 1916. godine bio objavljen kao knjiga.
Godine 1918. avangardni časopis iz Amerike „The Litl Rivju“ počeo je sa objavljivanjem prvih nastavaka, ali zbog sudske zabrane uzrokovane opscenim tekstom, časopis je morao prekinuti sa objavljivanjem poznatog dela.
Kada se Džejms 1920. godine preselio u Pariz, upoznao je Silviju Bič, vlasnicu knjižare koja je odobrila izdavanje Uliksa. Ubrzo nakon toga je počelo objavljivanje pojedinih nastavaka dela „Rad u toku“ koji će 1939. godine biti objavljen pod imenom „Bdenje Finegana“. Godine 1934. izlazi američki primer „Uliksa“. Budući da je bilo očito kako je rat na pomolu, Džejms se preselio u Cirih, gde je 13. januara 1941. godine umro.