Roman „Starac i more“ mogao bi se uvrstiti i u kraću novelu, a prvi put je objavljen 1952. godine u američkom, popularnom časopisu Lajf. Svrstava se u modernu prozu pogotovo zbog činjenice da je ceo napravljen kao unutrašnji monolog kojim se iznose misli glavnog lika. Pritom se fabula stavlja u drugi plan.
Analiza
Tema romana je odnos prirode i čoveka. Starac je bio srčani junak koji se borio do zadnje snage. Iako je na kraju ostao bez ribe zbog toga što su je morski psi pojeli, on je moralni pobednik. Ni u jednom trenutku nije prestao da se bori, njegova duhovna snaga, čovečnost, hrabrost i humanost temelj su ovog romana. Čovek nikada ne može biti do kraja pobeđen.
Uprkos svojoj sažetosti, roman je 1952. godine dobio Pulitzerovu nagradu i to samo godinu dana nakon što je knjiga izašla u javnost, a 1954. godine osvojio je Nobelovu nagradu za književnost. Ovo delo karakteriše tvrdo kuvani prozni stil, odnosno tvrdo kuvana proza (en. hard boiled prose), koju karakterišu kratke, jednostavne i sažete rečenice, što čini roman veoma dostupnim i privlačnim mnogim čitaocima.
Roman je pun simbola i možemo ga shvatati na više načina. Okosnicu čini odlazak starog ribara Santijaga u zabačeni predeo otvorenog mora samo zato što ga je napustila ribarska sreća jer 84 dana nije mogao ništa da ulovi. U međuvremenu, starac odlazi u lov gde uspeva da upeca neobično veliku ribu koja je prevelika da bi mogla da se stavi na čamac. Ovde starac započinje svoju borbu i avanturu.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: Kuba, Havana
Vreme radnje: 1950.-e, radnja se dešava u dva dana tokom septembra
Tema: borba do smrti između starog ribara i moćne ribe
Ideja: odnos prirode i čoveka
Sadržaj prepričano
U predgrađu Havane živi stari ribar Santijago. Živi samački život, a jedina imovina mu je čamac i nešto malo ribarskog pribora. Prošlo je već osamdeset i četiri dana kako nije uspeo da ulovi nijednu ribu.
Prvih četrdeset dana pomoć i društvo mu je pravio dečak Manolin. Nakon toga roditelji su ga dali na ispomoć na drugi čamac jer je ovaj očito pratila nesreća. No, dečak je jako vezan za Santijaga i jako ga voli. Dečaku se sviđa to što ga starac smatra istinskim prijateljem i ravnopravnim partnerom. Oni imaju mnoštvo zajedničkih tema, a starac dolazi čak i da budi dečaka rano ujutro.
Osamdeset petog dana starac se zaputio sam daleko na pučinu u lov na ribu. Prvi dan zagrizla je očito jako velika riba jer je vukla celi čamac. Starac se borio sa njom dva dana i patio je od jakih bolova i napora.
Za vreme duge borbe razgovarao je sa ptičicom i ribom i prisećao se mladosti, prošlosti i snova. Na kraju, kada je riba bila savladana, privezao ju je uz čamac i krenuo nazad prema Havani. Riba je bila ogromna, a sam čamac je uz nju delovao malo.
Kako se vraćao, tako su počeli da ga napadaju morski psi. Privukla ih je krv velike ribe. No, starac se nije predavao. Branio je ribu iako je svakim naletom novog morskog psa ona bila sve više unakažena. U luku se vratio samo sa kosturom ribe.
Izmoren, zaspao je. U posetu mu je stigao dečak, a kada je video rane na njegovim rukama, zaplakao je. Shvatio je odmah kako se starac iscrpio u borbi, a to su znali i svi ostali ribari. Turisti su se čudili i divili njegovom ulovu.
Analiza likova
Likovi: starac Santijago, dečak Manolin
Starac Santijago – stari, siromašan ribar koji se strastveno bavi sportom, posebno bejzbolom, ali nedostatak novaca sprečava ga da uživa u njemu. Živi u staroj kući koja je sagrađena od žilave kore palme, a ima samo ognjište, stolicu, sto i jedan krevet. Proživeo je život bez novca, žene i dobre kuće, ali uprkos tome voleo je svoj život i borio se da preživi kako god je mogao. Ne voli da ga se žali i ni u jednom momentu ne gubi nadu i veru u sebe, čak i nakon što 84 dana ne ulovi nikakvu ribu.
Dečak Manolin – dečak koji svuda prati starca Santijaga u njegovim plovidbama. Posle 40. dana, roditelji mu zabrane da ide s njim jer su mislili da donosi lošu sreću. U starcu je video figuru deda, brinuo se za njega i donosio mu sve šta mu je trebalo. Ostao mu je veran do kraja. Dečak je utelovljenje čiste dobrote i nevinosti.
Biografija: Ernest Hemingvej
Ernest Hemingvej je bio poznati američki pripovedač 20. veka. Živeo je od 1898. do 1961. godine. Završio je srednju školu i postao novinski dopisnik iz Evrope. Kao dobrovoljac učestvovao je u Prvom svetskom ratu.
Bio je dopisnik za vreme Prvog svetskog rata, u grčko-turskom ratu i u Drugom svetskom ratu. Živeo je burno i ženio se više puta. Kada je shvatio da više ne može da piše, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom.
Napisao je mnogo novela i romana, a posebno se istaknuo romanom o Prvom svetskom ratu „Zbogom, oružje“, romanom o španskom građanskom ratu „Kome zvono zvoni“ i kratkim romanom „Starac i more“. Za poslednji roman dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.
Njegova druga poznatija dela su romani „I sunce se ponovo rađa“, „Imati i nemati“, „Smrt popodne“, „Preko reke i u šumu“.