San letnje noći napisan je kao komedija u pozitivnoj fazi Šekspirovog stvaralaštva. Delo je kombinacija pastorale i komedije. Radnja se dešava u tri dela. Prvi deo odvija se na kraljevskom dvoru Tezeja i bavi se dvorskim ljubavnim jadima, drugi deo se odvija među narodom i to kod pripreme atinskih majstora za svadbenu predstavu, dok je treći deo posvećen Letnjoj noći.
Analiza
Izraz „letnja“ noć je poznat još iz Rimskog carstva kada je car Konstantin Prvi uveo hrišćanstvo kao službenu religiju carstva. Konstatujući da je poganstvo i dalje veoma prisutno i da podstiče slavlje sunčeve svetlosti, car je proglasio datum rođenja katoličkog lika Jovana Krstitelja već dvadeset prvog juna i tako uspostavio pojam Jovana ili Ivanove noći.
U raznim mitologijama, to je upravo noć kada zli duhovi počinju da hodaju zemljom, i jedini način da ih se otera je vatrom. Tradicije kažu da je svaka biljka koja se ubrala te noći bila lekovita, a postojali su i rituali kojima se podstiče plodnost i sreća u braku.
Odlike ove drame su „predstava u predstavi“ što je tipično za Šekspira, a primer istog dramatičnog postupka možemo videti i u njegovoj kasnijoj drami „Hamlet“ gde radnju prate likovi i motivi iz grčke i drugih mitologija, a koji su odlika renesansnog pisanja, zamagljena granica između sna i stvarnosti i jasno uočljiva ljubavna tema.
Elementi dela
Vrsta dela: drama (komedija) – delo je napisano kao kombinacija komedije i pastorale
Mesto radnje: Atina i okolina (šuma)
Vreme radnje: 21.06. – letnja ravnodnevnica
Tema: jako kompleksna, postoje tri glavna plana, a mogu se podeliti na onaj na dvoru, priprema za svadbu i čarolija Letnje noći
Ideja: ono što osećamo najviše utiče na naše živote a da ni ne primećujemo
Sadržaj prepričano
Hipolita i vojvoda Tezej su u pripremi svog venčanja kada stiže Egej u pratnji svoje kćerke Hermije kako bi zamolio vojvodu da naredi Hermiji da se uda za Demetrija. Vojvoda Tezej je tako naredio Hermiji da mora da se uda za Demetrija i zadaje joj rok od mesec dana. Ako ne uradi to što su joj rekli moraće otići u samostan ili se pomiriti sa činjenicom da će umreti.
Hermija ne može da se pomiri sa sudbinom da mora da se uda bez ljubavi jer je ona jako zaljubljena u Lisandra. Lisandro i Hermija planiraju beg i odlučuju da se sastanu u šumi. Hermija je ovu tajnu poverila svojoj prijateljici Heleni. Helena je zaljubljena u Demetrija pa mu otkrije tajnu prijateljice. Razočaran i ljut, Demetrije kreće u potragu za odbeglim ljubavnicima, a Helena ga prati.
U isto vreme, sastaje se grupa atinskih majstora kako bi se dogovorili o predstavi koju će izvesti na Tezejevoj svadbi. Oni će nastupati pod vodstvom Klina, tesara. Celu predstavu će uvežbati u šumi, a naslov dela biće pod temom „Pirama i Tizbe“.
Vilinski kraljica i kralj Titanija i Oberon, su u velikom sukobu i svađi zbog ukradenog dečaka kog je Titanija podmetnula. Oberon je ljut i nezadovoljan pa želi da se osveti Titaniji. Izdaje naređenje jednom od vilenjaka pod imenom Malik da krene u potragu za cvetom koji će pokušati da iscedi na oči Titaniji kada zaspi. Kada se probudi, Titanija će se odmah zaljubiti u prvog koga ugleda.
Pošto se uverio da Demetrije nikako ne može zavoleti Helenu, on naređuje Maliku da iscedi kapljice cveta i na Demetrijeve oči kako bi se čim ugleda Helenu zaljubio.
No, radnja se zakomplikuje. Malik greši i iscedi kapljice cveta na Lisandrove oči. On se probudi, ugleda Helenu i zaljubi se. Krene tada za Helenom i ostavi samu Hermiju. Sledeća scena donosi ponovo komplikacije, a radnja se odvija za vreme eksperimenta koji sprovode majstori malo dalje od mesta gde spava Titanija. Ponovo je glavni krivac Malik koji se upliće u eksperiment i stavlja Vratilu na glavu magareću glavu. Sve to uplaši prijatelje, pa su se oni brzo razbežali. Titanija se u toj silnoj trci probudi i prvog koga ugleda je Vratil. Ona se zaljubi u njega i naredi svima da ga poslužuju kao glavnog gospodara.
Hermija je krenula u potragu da bi našla Lisandra, misli joj se vrte oko toga da više nije živ i da ga je ljuti Demetrije ubio. Sa druge strane, Oberon je jako ljut na Malika zbog toga što je napravio ogromnu grešku. Zapoveda mu da odmah dovede Helenu, a u isti čas nalije Heleni sok iz cveta u oči. Radnja se dalje komplikuje, jer Helena dolazi, a Lisandar je prati u stopu izjavljujući joj ljubav. Tada se budi Demetrije i on je zaljubljen u nju i moli je da bude njegova. Pridružuje im se i Hermija koja se svađa sa Lisandrom i on je grdi. No, ona misli da se svi njoj rugaju.
Dolazi do dvoboja, Lisandra i Demetrija. Malik ih prevarom oponašajući njihove glasove vodi kroz šumu dok ne utonu u san. Tada poseže za protivotrovom koji ponovo u obliku soka stavlja na Lisandrove oči kako bi mu se vratila velika ljubav prema Hermiji.
Takođe i Oberon isto radi sa Titanijom, jer je vratila ukradenog dečaka. Malik na kraju takođe skida i sa glave Vratila magareću glavu. Hipolita i Tezej odlaze u lov zajedno sa Egejom i pronađu u šumi zaspale ljubavnike. Saslušaju ih pa Tezej odredi da svi odu u Atinu i venčaju se po svojoj volji, iako se Egej protivi.
Vratilo, koji više nema na glavi magareću glavu, vraća se svojim prijateljima kako bi uvežbali do kraja predstavu za svadbu. Nakon venčanja, Tezej bira delo o „Pirami i Tizbi“ i ono izvodi pred svima. Zatim svi odlaze, a Titanija i Oberon kroz ples i pesmu svima prenašaju svoj blagoslov. Na kraju radnje, Malik se oprašta sa publikom.
Analiza likova
Likovi: Tezej, Hipolita, Egej, Lisandar i Demetrije, Hermija, Helena, Filostrat, Klin, Vratilo, Frula, Surla, Glad, Tutkalo, Oberon, Titanija, Malik
Tezej – atinski vojvoda koga svi Atinjani veoma vole pravedan i dobar vladar. Voli svoju verenicu Hipolitu i nestrpljivo iščekuje njihovo venačnje. Kad čuje da je Hipolita poslušala sugestije oca da se veri i uda za Demetrija daje jjoj par dana da odluči šta želi. Ipak, pre samog venčanja, on susreće Lisandra, Demetra, Hermiju i Helenu koji mu govore da će se sve promeniti.
Lisandar – zaljubljen u Hermiju, ali njen otac ne dozvoljava da se uda za njega pa joj predloži da se potajno venčaju. U jednom momentu ga je vilenjak Puk slučajno začarao pa je u jednom delu bio zaljubljen u Helenu, ali kad se čarolija prekinula on se ponovo zaljubio u Hermiju.
Hermija – ćerka starog Egeja koja voli Lisandra. Ona odbija oca i brak sa Demetrijem i pod cenu sopstvenog života.
Demetrije – zaljubljen u Hermiju, ali ona ne želi da se uda za njega. Kad ga vilenjak začara zaljubljuje se u Helenu.
Biografija: Vilijam Šekspir
Vilijam Šekspir (1564.-1616.). Bio je jedan od najvećih dramaturga uopšte. O njegovom životu jako se malo zna. Rodio se u Stratfordu na Avonu u vrlo imućnoj porodici koja je vremenom osiromašila, pa su zapali u velike materijalne probleme.
1582. godine ženi se osam godina starijom En Hetvej. Imao je troje dece, kćer Suzan i blizance Džudit i Hamnet. Do 1592. godine boravi u Londonu gde postaje cenjen i imućan. Suvlasnik je pozorišta „The Globe“. Pred kraj svog života vratio se u Stratford gde je 1616. godine i umro.
Njegova najpoznatija dela su „Henrik IV“, „Ričard III“, „Romeo i Julija“, „Mletački trgovac“, „Na tri kralja“, „Kralj Lear“, „Mera za meru“, „Hamlet“, „Otelo“, „Bura“, „Zimska priča“.