Knjiga Pčelica Maja je pesnički nadahnuta priča koja svakom čitaocu na početku deluje kao vodič iz prirode i društva o zanimljivom svetu insekata. Pčelica Maja baš kao svaka radoznala devojčica čistog srca zakorači hrabro u svet, da bi svakim novim danom otkrivala koliko je raznolik.
Analiza
Čitalac dok prati Maju ujedno ima priliku da upozna lepote, ali nažalost i sve okrutnosti sveta. Nije samo život ljudi nepredvidljiv, nego i onaj insekata koji isto tako moraju kroz život da se suočavaju sa lepim, ali i tužnim trenucima.
Pčelica Maja želi svakoga da nauči da u životu svemu treba pristupati bez predrasuda i da ne treba nikoga unapred osuđivati. Ljude treba prihvatiti onakvima kakvi jesu, a ni neprijatelj ne mora odmah biti loš. Maja je takva pčelica da u svakome traži samo dobro, pa čak i u teškim trenucima tokom zarobljeništva u gnezdu stršljena.
Valdemar Bonsels želeo je nekoliko puta da istakne kako treba poštovati sva živa bića, pa tako i insekte. Čitajući knjigu svako ima priliku da uoči važne i vredne poruke, koje ga mogu voditi kasnije kroz život. Niko bez hrabrosti i otvorenosti neće moći da nauči ništa iz života i da je prihvatanje novih iskustava uvek lepa i potrebna avantura u životu.
Elementi dela
Vrsta dela: priča za decu
Mesto radnje: košnica, gnezdo stršljenova, drveće
Vreme radnje: neodređeno
Tema: pustolovine male pčelice Maje
Ideja: ako nismo znatiželjni, hrabri i otvoreni, nećemo naučiti ništa o životu
Sadržaj prepričano
Došlo je vreme da se novorođenče Maja izvuče iz posteljice koja se nalazi u velikoj košnici. Uz pomoć Kasandre upoznaje svet i dobija prve lekcije. Već sledeći dan kreće na svoj prvi let u društvu pčele medarice. Opijena bojama i mirisima i slobodom koju pruža letenje, Maja shvati kako je napolju ipak lepše nego u mračnom gradu pčela. Odlučila je da se nikada ne vrati kako bi spremala vosak ili pravila med.
Shvatila je da nije kao ostale pčele i da je njeno srce stvoreno da upozna čarobni novi svet. Kada je pala noć smestila se ispod velikog lista visokog drveta i tamo zaspala. Došlo je jutro i pčelica nije mogla da dočeka da poleti. Još uvek prestrašena i začuđena kreće da upoznaje razna čuda poput kapi rose na travi ili na listovima cveća. Dobrodošlicu u za nju novi svet joj poželi Joško, koji sa ženom već četiri dana živi u ružinom cvetu. Joško je iz porodice zlatnih mara, a Maju je počastio grudvicama meda ruže.
Maja je odmah počela da poredi mračan i zagušljiv stan pčela sa prekrasnim i prostranim stanom Joška i njegove žene. Ali kako je Maja bila mlada pčela nemirnog duha, zahvali mu se i nedugo nakon dolaska poleti i odzuji dalje. Sletela je prvo na list lokvanja, ali tamo ju je dočekala sivo modra zujalica Kristina koja je htela da je otera. Pčelica se odmah suprostavila i primenila Kasandrine savete. Uspela je da pridobije poštovanje muve koja je odlučila da se primiri.
Maja i muva su nakon pomirenja krenule da pričaju o opasnostima koje im prete od žaba, ali tek što su počele razgovor, pred njima se stvorio vilin konjic koji je oteo muvu Kristinu i uprkos Majinim protestima progutao. Kasnije se predstavila pčelici kao Zvezdana iz porodice mrežokrilaca. Počela je da priča Maji o tome koliko ljudi mogu biti skloni mučenjima. Maja joj nije mogla odmah da poveruje jer se to nije slagalo sa Kasandrinim opisom čoveka kao savršenog bića i najboljeg prijatelja.
Usledio je drugi dan i buđenje unutar plavog zvončića. Nakon buđenja u čaši usledile su nove neprilike jer je počela da pada kiša, a nije bilo ni toplo. Za one koji to nisu znali, pčele nažalost ne mogu da lete dok pada kiša. Maja je tada prvi put zažalila što se ne nalazi u sigurnosti košnice i osetila je šta to znači biti skitnica. Žudila je za suncem i tešila se mišlju kako je puno toga naučila za kratko vreme istraživanja.
Dok je razmišljala o Suncu upoznaje Zlatnu Maru, Grgu balegara koji se tako predstavio nakon što se prevrnuo na leđa i upoznala neverovatnu sposobnost preživljavanja kišne gliste nakon što se prepolovi na dva dela, kako se svaki put nastavlja obnavljati i kretati. Iskoristila je vreme pred sobom i u pukotini drveta počela praviti malu košnicu sa zalihama meda za vreme kišnog perioda i odlučila pukotinu da zazida voskom.
Prestrašila se nakon što se pojavio detlić i počeo da kuca po kori drveta. Nakon toga je srela čudnog skakavca koji doskoči niotkuda i tako ode, a pre toga je Maji ispričao puno toga zanimljivoga. Potvrdio je kako nije dokazano da ljudi imaju sposobnost govora, oni ponekad ispuštaju neke glasove, ali ti glasovi nisu skladni.
Vreme se popravilo i Maja je krenula prema imanju nekog čoveka i tamo srela muvu. Ona se svakog dana nalazi na čoveku, pa sigurno zna dosta o njemu. Maja ju je nagovorila da joj priča o ljudima. Nauči kako su neki ljudi pametniji od drugih i da skoro svaki dan govore isto i da je ogledalo bez kog ljudi ne mogu poput beskorisne igračke. Maja je istovremeno vesela i tužna zbog Vragolankinog opisa čoveka jer ništa od toga se ne slaže sa onim što joj je pričala Kasandra.
Leteći i zujeći naleti na nevidljivu paučinu isprepletenu unutar grma kupine. Dok je pokušavala da se oslobodi zujavi trzaji joj uopšte nisu pomagali, a kada je već prihvatila činjenicu da će je pauk pojesti, naišao je Grga i pomogao joj da se oslobodi.
Maja je krenula dalje i naletela na insekta koji ju je ignorisao i tako pokazao kako ne želi da se upoznaju. Da pokaže koliko je odlučan na list je ispustio smeđu mrlju koja je toliko smrdela da se Maja skoro onesvestila. Kada je naletela na belog leptira saznala je da se radi o Smrdljivom insektu, ali za nju to nije značilo da su baš svi smrdljivi.
Sledeći poznanik koga je Maja upoznala bio je Fridolin, buba koja je živela sa velikom porodicom. Cela porodica buši hodnike unutar bora i neprekidno je u strahu zbog detlića. Pridružio im se zanimljivi pauk Hanibal koji je imao jednu nogu manje. Kada je čuo Majinu želju da peva poput detlića, on joj je rekao da je neobično stvorenje jer kako bi to svet izgledao kada bi sve životinje htele da rade nešto drugo. Po njemu bi se ceo svet okrenuo naglavačke.
Pčelici je stalno bila želja da upozna čoveka. Tako se probudi jedne noći (pčele to ne rade) i primeti blistave zvezde i mesec. U tom trenutku upozna noćnog cvrčka, a kasnije i Vilenjaka. Bila je oduševljena cvetnim Vilenjakom koji je imao ljudski oblik i mogao je ispuniti želju biću kojeg prvo sretne. Maja je poželela da upozna ljude dok su najlepši.
Vilenjak je poveo Maju do kućice gde su se nalazili mladić i devojka, zaljubljeni jedno u drugo. Kresnica se pobrinula za osvetljenje i tako je Maja mogla da vidi srećna lica dvoje zaljubljenih i shvati kako su ljudi najlepši kada se ljube.
Još pod utiskom onog što je videla Maja kreće u susret novom lepom i sunčanom danu, očekujući da sve stane u trenutku ushićenja. I odjednom razočarenje jer je sve bilo kao i svakog dana, svi su radili svoj posao i niko se nije obazirao na Majino oduševljenje zbog onog što je videla. Pčelica je tada shvatila da trenutno ne postoji niko ko bi sa njom podelio lepe ili tužne trenutke.
Tada je srela samoživog pesnika i bubamaru Slavka sa oklopom na kom se nalazilo sedam tačkica. Osim njega upoznala je i Džeronima iz porodice stonoga koji nema porodicu, a jedino što radi je da se hrani i stalno sumnja. Upravo je Džeronimo upozorio na stršljena u obližnoj vrbi, ali uprkos tome otima je jedan od stršljenova i odnosi svojoj kraljici. Maja je sada zarobljena u tvrđavi stršljena koji se pripremaju da napadnu njenu košnicu.
Iako je prestrašena odlučila je da se pribere i strah pretvori u odlučnost da učini sve kako bi se oslobodila i upozorila svoje pčele. Probila je zid unutar ćelije uz pomoć mladog stršljena, zatvorskog stražara koji nije bio loš nego samo zaljubljen u Zvezdanu, vilinskog konjica. Njih dvoje su se nagodili, Zvezdanina adresa za beg iz zatvora. Brzim letom uprkos hladnoći Maja je uspela da dođe do svoje košnice i upozori kraljicu.
Kada je vojska stršljenova napokon došla i napala košnicu, usledeo je taktički rat gde su se slabije pčele morale braniti protiv jačih stršljenova. Uz nekoliko ranjenih i mrtvih, pčele su uspele da odbrane svoj dom. Stariji stršljen je dao objašnjenje njihovog poraza. Pčele su uspele da pobede jer su kao narod verne i složne. Uprkos pobedi nisu slavile, niti oplakivale mrtve. Nastavile su dalje da rade svoj posao sa ponosom i bolom koji je svaka od njih osećala.
Maja je još jednom pokazala koliko je plemenita, pa je tako mladom stršljenu na izdisaju donela malo meda i vode. Shvatila je kako je i neprijatelj biće kao i ona, koje voli život kao i svi ostali, a onda je pred kraj sam. Kraljica je u znak zahvalnosti imenovala Maju svojom pomoćnicom za vođenje državnih poslova, rekavši joj kako nije zaboravila svoj narod i kako im je ostala verna. Kraljica je uverena kako će Majina iskustva poslužiti za dobro zajednice. Tako je na kraju bilo.
Analiza likova
Likovi: pčelica Maja, Kasandra, Joško, Zvezdana, Grga, Skakavac, Vragolanka, Smrdljivi Martin, Fridolin, Hanibal, Cvetni vilenjak, Slavko, Džeronim, mladi stršljen, kraljica pčela, kraljica stršljena.
Pčelica Maja je glavni lik knjige i dobro i neiskvareno biće koje jednog dana poželi da upozna svet.
Kasandra je babica i vaspitačica, starija pčela pomalo živčana i umorna jer je morala vaspitati brojne pčelice.
Joško je insekat sa crnim oklopom i smeđim krilima.
Zvezdana je vilin konjic koji je zbunio Maju pričama o ljudima kao lošim bićima.
Grga je balegar koji će Maju kasnije spasiti.
Skakavac je čudno biće koje se samo pojavi i isto tako nestane.
Smrdljivi insekt je flegmatična životinja koji ne mari za Majinu želju da se upoznaju.
Fridolin je marljiv i ozbiljan potkornjak koji ulaže mnogo truda kako bi povećao broj članova svoje porodice.
Hanibal je pauk sa sedam nogu umesto osam i to nakon jednog susreta sa čovekom.
Cvetni vilenjak je maleno biće sa ljudskim obličjem i krilima, toliko sitan da može stati na cvetnu laticu. Kada umre vraća se u zemlju iz koje opet izrasta kao novi vilenjak.
Slavko je umišljena i isključiva bubamara.
Džeronim je sumnjičavo biće i stonoga.
Mladi stršljen je stražar i nesrećno zaljubljen u Zvezdanu.
Kraljica pčela je mudra, dobra i uvek spremna na oproštaj, ali i nagrađivanje.
Kraljica stršljena je bezobzirna i krvoločna sa glavnim ciljem, da pojede živu pčelu.
Biografija: Valdemar Bonsels
Valdemar Bonsels je poznati i cenjeni nemački pisac rođen 21. februara 1881. godine u mestu Arensburg. Do današnjeg dana je ostao manje poznat od svoje glavne junakinje, avanturističke pčelice Maje uz koju su mnoga deca odrasla.
Valdemar je imao zanimljiv život, pa je tako brojna iskustva koja je sticao tokom godina odlučio da iskoristi u svojim delima kao što su putopisi. Zahvaljujući uzbudljivom životu Valdemar je sa vremenom postao popularan pisac u čijim su delima mnogi uživali, a situacija ni danas nije ništa drugačija.
Obišao je brojna mesta na svojim putovanjima, pa je tako objavio putopise za gradove Egipta, Evrope, Severne i Južne Amerike i Indije.
Pored putopisa Valdemar je ostao poznat i zbog dela kao što su: pesme, igrokazi, romani i bajke. Pčelica Maja do danas je ostala njegovo najpopularnije delo prvi put objavljeno 1912. godine.
Valdemar Bonsels je umro 31. jula 1952. godine kada je napunio sedamdeset i dve godine života. Nažalost nije dočekao prvo pojavljivanje glavnog lika Maje u crtanim filmovima, zbog kojih je ova čuvena pčelica stekla slavu širom sveta.