Jovan Jovanović Zmaj se uz Njegoša i Radičevića smatra jednom od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma, a pored Đure Jakšića, smatra se drugim najvećim liričarem srpskog romantizma. Romantičarske ideje koje je u srpskoj književnosti započeo Branko Radičević, u pesništvu je nastavio Jovan Jovanović Zmaj, stvarajući jedne od najlepših i najmoćnijih pesama romantizma.
Prva pesma koju je Zmaj objavio bila je „Proletnje jutro“, izdata 1849. godine u Letopisu Matice Srpske. Već ta prva pesma odisala je toplinom koja će biti karakteristična i za njegovo ostalo pesništvo. Čak i kada je pevao o narodnim, patriotskim temama, njegove pesme nikada nisu bile hladne ili suviše oštre. Njegove patriotske pesme su snažne i značajne, nisu samo prazno pozivanje na ustanak ili tupo veličanje domovine i naroda.
Jednake takve su i njegove ljubavne pesme. Ljubav kao motiv za Zmaja bio je idealan, i upravo ga takvim prikazuje u svojim pesmama. Zmajeve ljubavne pesme smatraju se njegovim najboljima. Te pesme objedinjene su u ciklus pesama „Đulići“. „Đulići“ su pesme koje govore o ljubavnoj sreći. Nastale su najlepšim godinama Zmajeva života, nakon što se verio za svoju ljubav i s njom počeo da stvara porodicu.
Ali ta sreća vrlo brzo bila je ugašena. Četvero od petero Zmajeve dece umrlo je dok su još bili deca, a od žalosti je na kraju umrla i njegova žena. Nakon ovih tragedija, Zmaj je počeo da piše drugi ciklus pesma, pod naslovom „Đulići uveoci“. Za razliku od prvog ciklusa, ove pesme su elegije, veoma tužnih tematika i sjetne atmosfere. One su izražavale svu pesnikovu bol nakon gubitka porodice.
Nakon smrti supruge, Zmaj je ostao sam sa svojom najmlađom ćerkom. Tada je posvojio još dve devojčice i o njima se starao. Zmaj je nastavio da piše pesme, pa tako i poeziju za decu. „Pačija škola“ još je jedna takva pesma. Namenjena je najmlađim čitaocima jer je vrlo ritmična, lako razumljiva i govori o pačijoj deci s kojom se đaci, pogotovo u prvim razredima osnovne škole, mogu lako da poistovete.
Analiza pesme
Pačija škola govori upravo o onome što i sam naslov insinuiše – pačijoj školi. Pesma je napisana tako da zvuči kao brojalica. U njoj su stihovi kratki i sa rimom. Strofe su isključivo katreni (četvrostisi), a stihovi uglavnom sekstine (šesterostisi), s pokojom septinom (sedmerostihom). Rima u pesmi je isprekidana, tako da se rimuju uvek drugi i četvrti stih u strofi.
Zbog teme, pesma bi mogla da se smatra basnom. Glavni motiv su pačići koji kreću u školu te nastojanje njihova učitelja da ih nešto pri tome nauči. Zbog tematike bi pesma mogla biti basna, iako ova priča može da se gleda i kao velika metafora koja govori o malim prvašićima koje je teško naučiti ičemu osim onoga što već znaju. Pačići kroz pesmu simbolišu decu koja tek kreću u školu.
Pesma započinje obraćanjem čitaocu, kojeg pesnik naziva „kumom“:
Jeste l čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se škola
za pačiće male.
Iako se ovo čini kao neki neobični događaj, što vidimo po stihu „verujte, bez šale“, pesnik uspeva da čitaoca ubedi da se ovo o čemu priča stvarno desilo. Sreća da su čitaoci deca koja odista veruju u ovako čudnovate priče, zahvaljujući svojoj divnoj dečjoj mašti. U drugoj strofi ponavlja motive iz prve strofe, kako bi potvrdio njenu istinitost:
Tako je i bilo,
verujte, bez šale,
otvorila s škola
za pačiće male.
Tek u trećoj strofi počinje da priča priču o tome šta se dogodilo. Pačići su došli pred školu, gde ih je dočekao stari patak s naočarama. Patak je učitelj koji će pačiće da podučava svemu što kao deca moraju da znaju kako bi mogli da postanu odrasli. Ali pre toga, patak ih upisao u svoj katalog, a onda ih sve prozvao.
Još jednom pesnik naglašava da sve ovo govori bez šale. Patak je jako ozbiljan i krut, pa ih je odmah nakon prozivke krenuo podučavati. Učio ih je učio i to knjigom i prutom. Knjiga je ta koja simbolizuje znanje, a prut strogoću, jer ako netko ne bi učio ili bi bio nemiran, prut je pretio da će ga kazniti.
Nakon toliko učenja, koje je trajalo od srede do petka, pesnik nam saopćava da se pačići celo to vreme nisu makli od početka, odnosno nisu ništa naučili. Iako je učitelj bio strog i trudio se koliko je mogao, pačići su pačići i ne mogu da nauče ono što je protiv njihove prirode. Taj poraz vidi se u predzadnjoj strofi:
Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.
Razlog zbog čega je to učenje bilo bez uspeha je taj da se ne može naučiti nešto one koji nemaju kapaciteta za to. Vidimo tu misao u poslednjoj strofi:
Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!
Pouka priče nalazi se upravo u poslednjoj strofi – one koji nešto ne mogu, uzalud je terati, odnosno, neki ljudi jednostavno nisu sposobni za neke stvari i nikakav trud to neće moći da promeni.
U poslednjim stihovima čak vidimo i dozu ruganja, što se vidi u onomatopejski prikazanom gakanju pataka na samom kraju pesme. Ova poslednji dio upotpunjuje dojam da je ova pesma ujedno i brojalica za najmlađe.
Biografija: Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj jedan je od najvećih pesnika srpske književnosti. Poznati je kao jedan od najvećih lirskih romantičara, a mnogi ga znaju i kao jednog od najboljih pesnika dečje poezije. Zmaj se rodio 1833. godine u Novome Sadu. Tamo je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije. Više razrede pohađao je u Halašu i Požunu. Nakon mature, Zmaj je u Pešti upisao studij prava, kojeg je nastavio da studira u Pragu, a diplomirao je u Beču.
Nakon studija Zmaj se vratio u Novi Sad. Tamo je dobio posao gradskog podbeležnika. Već tada počeo je da piše pesme i tako je oko sebe okupio verne čitaoce. U kasnim dvadesetim godinama Zmaj je dao ostavku na radnom mestu, kako bi pokrenuo vlastiti časopis Javor.
S 28 godina upoznao je tada sedamnaestogodišnju Ružu Ličanin. Među njima buknula je obostrana ljubav, pa su se njih dvoje vrlo brzo oženili i dobili svoje prvo dete, sina Mirka. U to vreme Zmaj je počeo da piše ljubavne pesme koje će kasnije objediniti u ciklus „Đulići“, njegovu najpoznatiju i najlepšu zbirku (ljubavnih) pesama. Inspiracija za te pesme bila mu je skladna porodična sreća i ljubav prema supruzi i deci.
1863. godine porodica se preselila u Peštu, gdje je Zmaj radio kao nadzornik Tekelijanuma. Tada je upisao medicinski fakultet. Dok je studirao, Zmaj je pokrenuo humoristički list Zmaj po kome je ovaj pesnik dobio nadimak po kojem ga i danas najbolje znaju. Zmaj je inače satirično pročitan datum 3. maj – datum održavanja majske Skupšine, za vreme koje su Srbi u Sremskim Karlovcima dobili autonomiju, ali njome nisu bili zadovoljni.
Nakon što je postao doktor medicine, Zmaj se s porodicom vratio u Novi Sad i tamo otvorio lekarsku praksu. U Pančevu je pokrenuo još jedan list, Žižu. Za sve to vreme, Zmaj i Ruža dobili su još troje dece, ali ni jedno od njih nije preživelo detinjstvo. U početku sedamdesetih godina 19. veka Zmaju je umrlo troje dece, među kojima je bio i najstariji sin. Uskoro mu je umrla i supruga Ruža, ostavivši Zmaja samog s najmlađom ćerkom. Zmaj je tada posvojio još dve devojčice.
Tada je počeo da piše svoj tužan, elegični ciklus pesama „Đulići uveoci“, u kojima je iskazao svu bol zbig gubitka žene i dece. Ali nesreća se nastavila – s vremenom je umrla i njegova najmlađa kći, a par godine pre Zmajeve smrti, umrle su i dve ćerke koje je posvojio. Sve to vreme Zmaj se nikada nije ponovo oženio, niti dobio još dece. U žalosti zbog svih tih gubitaka pisao je pesme i dečje pesme, koje se danas smatraju najlepšima u srpskoj književnosti.
1882. godine izdana je njegova velika zbirka pesama „Pevanije“, a zatim i „Druga Pevanija“. 1890. godine Zmaj je živeo u Beogradu i tamo radio kao dramaturg u Narodnom pozorištu. Na tom je poslu bio do 1898. godine.
Jovan Jovanović Zmaj umro je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.
Autor: V.B.