Okovani Prometej je prvi deo trilogije u kojoj je Eshil temeljno obradio mit. To je priča o Prometeju, titanu koji je ukrao vatru sa neba i dao je ljudima. Isto tako kada je Zevs odlučio da uništi ljudski rod, Prometej mu se suprotstavio. Nastavak ove trilogije bila je takođe trilogija „Oslobođeni Prometej“, a ona je samo delimično sačuvana. Treći deo, završetak „Prometej Vatronoša“ poznat je samo po naslovu.
Analiza
Prvi deo se sastoji od pet činova, a glavni motiv koji se pojavljuje je velika Zevsova ljutnjazbog toga što je Prometej ljudima dao vatru koju je ukrao od bogova. Vatra se simbol savršenog života. Zevs je rešio da uništi ljudski rod, a Prometej se tome protivio. On ne samo da ih brani, već im je i olakšao život. Naučio ih je mnogim veštinama, kao što je obrada drveta zbog čega su mogli da podižu kuće, kroćenju životinja, u obrađivanju zemlje, sadnji biljaka od kojih su mogli da prave lekove i leče bolesti, ali najvažnije, Prometej im je udahnuo dušu.
Upravo to vidimo u stihovima u kojima Prometej kaže da su „ljudske oči gledale, ali nisu videle, uši su ih slušale, ali nisu čule“. Upravo iz tog razloga Prometej simbolizuje ljudsku želju za napretkom i znanjem, jer im je to on dodelio.
Radnja je zasnovana na borbi i sukobu dvoje ljutih protivnika. Kad je trijumfovao nad Titanima, na Zeusa je uticala pobeda i zatražio je da ga svi prate. Želeo je da uništi čovečanstvo. Prometej se usprotivio i spaseo čitav ljudski rod. Doneo im je nebesku vatru. Zevs je oštro osudio Prometeja i zabio ga za stenu. Ovaj trenutak je početak ove tragedije.
Elementi dela
Vrsta dela: drama, tragedija
Mesto radnje: planina Kavkaz
Vreme radnje: neodređeno, vreme kad su bogovi stvorili ljude i svet
Tema: kažnjavanje Prometeja zbog nepoštivanje Zevsove volje
Ideja: pravda nalazi u svima, samo ju treba izvući na videlo
Sadržaj prepričano
Sluge Zevsa, Sila i Vlast odvode Prometeja u Skitije, put i stenovit deo, a tamo ga čeka Hefest koji ga pribija na stenu po nalogu Zevsa. Hefest oseća žaljenje iako zna da je Prometej kriv što je ukrao vatru bogovima. No, izvršava svoju dužnost. Nakon što je obavio posao, odlazi zajedno sa slugama, a Prometej počinje da žali nad svojom sudbinom. Žali se i na bol, glasno jecajući zemlji, suncu, rekama, moru i vazduhu na patnji koju nije zaslužio.
Iako jako teško podnosi ovu patnju i bol, Prometej ima sposobnost predviđanja sudbine koju je nasledio od majke. On zna da će njegovoj patnji doći uskoro kraj pa ovu Zevsovu tiraniju samo mora dostojanstveno da izdrži. U tom momentu do njega stižu krilata kola. U njima se nalaze Okeanove kćerke. One mu pokažu razboritost i smiluju se nad njegovom sudbinom. Mole ga da im objasni zašto mu je Zevs načinio takvo zlo.
On im je objasnio celu situaciju kako je nastala borba između Zevsa sa jedne strane, a Titana sa druge pa se on priklonio Zevsu i pomogao mu u svrgavanju Krona koji je na kraju bačen u Tartar. Nakon toga Zevs je odlučio da uništi i ljudski rod, a u tome mu Prometej nije hteo da pomogne. Tako je zaslužio njegov bes i ogorčenost. U tom momentu, pojavi se Okean na krilatom konju. On mu kaže da promeni karakter i prikloni se Zevsu, a on će mu pomoći da mu se ovaj smiluje. Zevs ne želi ni da čuje za dati predlog, pa je ustrajan u svom naumu.
Nakon odlaska Okeana, hor Okeanida plače nad Prometejevom sudbinom, a Prometej obrazlaže horu sve što je učinio za dobrobit ljudskog roda. Govor prekida Ija, Inahova kćerka koja je zbog Zevsove žene Here nošene ljubomorom pretvorena u kravu. Uz to, gone je obadi i bodu po celom telu. Ona moli Prometeja da joj kaže zahvaljujući svojim proročkim moćima kada će biti kraj njene muke.
On joj govori o svemu što je čeka na putu, a isto tako ako ga oslobodi Zevs neće biti svrgnut sa vlasti. Otkriva joj da će njega osloboditi neki njen potomak u 13. kolenu. Kaže joj da će joj se Zevs smilovati u Egiptu gde će naći mir i vratiće joj se oblik kakav je pre imala.
Ija nestaje, a hor govori Zevsu da prekine sa nepromišljenim govorima kako ga ne bi zadesila još kobnija sudbina. Dolazi do njega i Zevsov sin Hermo koji ga moli da mu kaže o tačno kakvom braku se radi po kojem će njegov otac izgubiti vlast. Prometej ne želi ništa da otkrije, odlučan u svojoj nameri da će to uraditi tek kada bude oslobođen. U tom momentu nastaje velika oluja i Prometej zajedno sa stenom pada u Tartar.
Analiza likova
Likovi: Prometej, Zevs
Prometej – glavni lik ovog dela, voleo je ljude i hteo im je dobro. Neočekivano je stao na stranu ljudi i pomogao im da prežive i modernizuju se u smislu vatre, lova, sadnje, itd. Zamerio se Zevsu jer je radio protivno njegovoj volji, prevario ga i pomogao ljudima. Bio je dobar prema njima jer ih je on i stvorio. Napravio he čoveka od ilovače na sliku Zevsa i Here. Pošto su ih Bogovi iskorištavali, on im je dao um i dušu. Na kraju zbog toga bude kažnjen. On je moralni pobednik, ostaje dosledan sebi i cijevima.
Zevs – bog svih bogova, ljut na Prometeja misleći da ga je izdao. Besni na njegovu odlučnost i hrabrost. Nezahvalan je i okrutan, a ljude koristi da bi udovoljio svojim zadovoljstvima. Ne zna da im nanosi zlo i ne brine za njih. Prometej mu proriče pad onda kad se on oslobodi svojih okova.
Biografija: Eshil
Eshil se rodio 525. godine p.n.e., a umro je 456. godine p.n.e. Stvarao je u vreme kada demokratski poredak u Atini odnosi pobedu nad tiranijom. U delu Hiketide veliča demokratiju i slobodu. Eshil je učestvovao u bici kod Salamine, bici kod Plateje i bici na Maratonskom polju kao hoplit. Salaminsku pobedu je opevao u tragediji Persijanci.
Često je putovao pa je nastojao da proširi svoje znanje i iskustvo. Dva puta je posetio Sirakuzu gde ga je ugostio tiranin Hijeron koji je na svoj dvor pozivao najslavnije umetnike i mislioce svoga vremena. Hijeron je osnovao grad Etnu 476. p.n.e. i na njeno čelo je postavio svog sina Dinomena. Tada je Eshil napisao i prikazao svoju tragediju Etnjanke. U drugoj poseti je prikazao Persijance.
Po mnogima je bio „otac tragedije“. Iz njegovih pesama se jasno vidi da je bio pristalica demokratske države, iako je pripadao konzervativnoj grupi. Između Eshila i naroda došlo je do nesporazuma i svađa, najverovatnije uzrokovanih Eumenidama, tako da poslednje godine svoga života provodi van domovine, na Siciliji, na kojoj je i pre prikazivao svoje drame. Na Siciliji, u gradu Geli na kraju i umire.
Eshil je napisao oko 90 drama (70 tragedija i 20 satirskih igara). Na raznim pesničkim takmičenjima pobedio je 13 puta. Građu za svoje tragedije uzimao je iz herojskih priča. Njegove tragedije su „mrvice sa bogatog Homerovog stola“. Iako je sama struktura njegovih tragedija jednostavna, a likovi bez dublje psihološke analize, jezik mu je bio uistinu bogat, svečan, a stil uzvišen.