Odiseja se sastoji od 12.110 heksametara. Dobila je ime po glavnom junaku, Odiseju. Nakon desetogodišnjeg ratovanja pod Trojom, koje je opisano u Ilijadi, on luta po svim morima i doživljava opasne avanture. Pošto je u brojnim opasnostima izgubio sve svoje prijatelje, vraća se na Itaku, gde se sveti proscima, uz pomoć svog sina – Telemaha.
Analiza
Okosnicu Odiseje čine Odisejev povratak i osveta proscima. Ti motivi su obogaćeni dramskim prikazom pređašnjih junakovih desetogodišnjih lutanja, a pripoveda ih sam junak na dvoru kralja Alkinoja. U ep je umetnut i motiv o sinu koji ide u potragu za svojim ocem. Pesnik je u moralnom pogledu produbio priču o Odiseju time što je sa avanturističkim putovanjima povezao motiv o povratku muža koji izbavlja svoju porodicu iz nevolje.
Kompozicija Odiseje je isprepletenija od one u Ilijadi. Sve su epizode u službi glavnog motiva, a jedinstvo je izraženo u strastvenoj želji junaka da se vrati u domovinu i porodici. Odiseja je okretnija i u variranju jednog motiva: odvraćanje Odiseja od domovine i žene, na sve različite načine. Karakteri u Odiseji su različiti i jače istaknuti nego u Ilijadi. Stvorena je fina razlika između Odisejevih prijatelja. Ženske i muške sluge u Odisejevom domu su podeljene na verne i neverne. Osim toga, u Odiseji su i ženski likovi prefinjeni i produbljeni. Novost su mladalački likovi.
U Odiseji ima mnogo manje poređenja. U Ilijadi ih je bilo više zbog bezbrojnih sukoba koji su davali više mogućnosti za poređenje, koje je tu upravo potrebno zbog predaha od ratnih strahota.
Najveća razlika Ilijade i Odiseje je u religijskom shvatanju. U Odiseji su bogovi uglavnom zaštitnici pravnih i moralnih odnosa među ljudima. Sudbina je u Odiseji isključena kao pokretni motiv, a u Ilijadi joj se pokoravaju i sami bogovi. Pričanje se odlikuje mirnoćom, neuporedivom živošću i pažnjom, a posebno treba naglasiti jasnoću i jednostavnost izraza. Nijedna poezija nije kao Homerova, u isti čas tako siromašna i tako bogata, tako jasna i tako krepka.
Elementi dela
Vrsta dela: ep
Mesto radnje: feačka obala, dvor
Vreme radnje: unutar 41 dana posle Trojanskog rata
Tema: pustolovine Itačkog junaka Odiseja
Ideja: iako posjedujemo mnoge vrline često možemo da podlegnemo iskušenju i odaberemo krivi put
Sadržaj prepričano
Zaziv muze
Pesnik zaziva muzu da mu pomogne da pripoveda o hrabrom ratniku Odiseju, da mu pomogne da pripoveda o njegovim putovanjima i borbama na povratku kući, nakon desetogodišnjeg rata Grka i Trojanaca. Invokacija.
Odisej i Nausikaja
Deset godina nakon što je završio trojanski rat, bogovi odlučuju da se Odisej konačno vrati kući. Posejdon, koji se osvećuje Odiseju što mu je oslepio sina Polifema, diže oluju i razbija čamac. Odiseja talasi izbacuju na feačku obalu. U blizini tog mesta pere rublje i zabavlja se sa svojim dvorkinjama Nausikaja. Veseli glasovi bude Odiseja i on im prilazi.
Odisej izlazi iz šume i svoju golotinju pokriva izdankom punim lišća. Njegova pojava i snaga se upoređuju sa planinskim lavom. Pošto je gladan, pokušava da ulovi hranu, ali ne uspeva. Dolazi do devojaka koje su se od straha razbežale. Ostaje samo Nausikaja. Odisej razmišlja hoće li joj se pokloniti ili će je stojeći zamoliti za pomoć.
Zaključuje da je bolje da stoji, pa joj se lukavo obraća i hvali njenu lepotu, upoređujući je sa boginjama. Objašnjava joj kako se ovde našao nakon mnogo pretrpljenih muka i nakon dvadeset dana provedenih u pobesnelom moru, i još jednom je moli za pomoć jer, kaže, u ovom gradu nikog ne poznaje. Ona mu odgovara da joj se ne čini da je rđav ni ludak, ali da je Zevs svakom čoveku odredio sudbinu prema zasluzi. Kazuje mu da je ona kći Alkinojeva koji je kralj Feačana. Nakon toga doziva dvorkinje i govori im da bogovi njima sigurno ne bi poslali lošeg čoveka jer ih vole.
Dvorkinje povedoše Odiseja u zavetrinu, obukoše ga i daju mu bočicu žitkog ulja da se opere u reci. On ih moli da se udalje jer mu je neugodno da se pere se pred njima, lepoticama, pa one odlaze.
Opere sa sebe morsku penu, a Atina ga učini većim i lepšim. Kad je to videla, Nausikaja se začudila njegovoj lepoti jer joj je pre bio ružan. Kaže da bi bila sretna da je on njen muž. U srcu Nausikaje bude se osećanja prema Odiseju, gotovo više poštovanje nego sama ljubav. Ona je najdražesniji lik grčke poezije zbog svoje otvorenosti, lepote i dobrog srca. To vidimo po njenom ponašanju prema čoveku koga prvi put vidi i koji joj je potpuni stranac.
Odisej je hrabri i odvažni ratnik što je dokazao u Ilijadi. Svoju mudrost i lukavost, pokazao je smišljanjem Trojanskog konja. Opreznost, hladokrvnost i prevara spašavaju ga od svih opasnosti. Radoznalost i nekoristoljubiva žeđ za novim saznanjima, najplemenitije su crte njegove ličnosti. Bračna vernost i ljubav daju mu snagu da strpljivo podnosi sve opasnosti i poniženja.
Odisej kod Kiklopa
Uz pomoć Nausikaje, Odisej odlazi na feački dvor, gde ga kralj Alkinoje lepo ugošćuje i moli da priča o sebi. Odisej odaje ko je i počinje priču. Priča kako je u Kiklopskoj zemlji sa nekoliko drugova ušao u pećinu Kiklopa, koji je pojeo dva njegova druga za večeru, a dva za doručak. Dosetljivi Odisej smišlja kako bi spasio sebe i preostale drugove.
Odisej počinje sa pričom kako je Kiklop napravio sve uobičajene poslove: naložio vatru, pomuzao ovce, a zatim pojeo dva njegova druga. Pošto se najeo, poterao je ovce na pašu i opet navalio stenu na ulaz. Dok je Kiklop bio na paši, tj. dok je čuvao ovce, Odisej je smišljao osvetu i plan za beg. Ugledao je Kiklopov kijak, odsekao dršku i zapovedio drugovima da ostružu dno, a on je napravio šiljak. Dogovorio se sa drugovima da mu iskopaju oko dok bude spavao.
Kiklop je uveče opet došao, uterao sve ovce u pećinu i opet stavio stenu na ulaz. Nakon što je završio uobičajene poslove, opet je zgrabio dvojicu i pojeo ih za večeru. Odisej počinje da sprovodi svoj plan. Doneo je Kiklopu vino i napio ga. Brzo je Odisej sa svojim drugovima zagrejao kolac pa su ga zabili Kiklopu u jedino oko, a Odisej ga je od gore upro i zavrtio.
Kiklop je počeo urlati od bola, a oni se od straha razbežaše. Počeo je dozivati druge kiklope koji dolaze do njegove pećine i pitaju šta je. Odisej i dalje razmišlja kako da pobegne. To je uradio tako što je drugove stavio pod ovnove da ih kiklop ne bi mogao napipati. Uspeli su da pobegnu, a u ovom odlomku je, Odisej samo potvrdio svoju hrabrost, mudrost i lukavost. Odiseja je, kao i Ilijada, puna stalnih epiteta i poređenja.
Analiza likova
Likovi: Odisej, Penelopa
Odisej – pošten i dobar kralj Itake. Samopouzdan, ustrajan, inteligentan, snažan, lukav, hrabar, odvažan. Često mu inteligencija pomaže u situacijama i opasnostima kada mora da reši razne prepreke na svom putovanju. Veran je svojoj porodici i domovini. Uspeva da se odupre svim pozivima i ponudama nimfi koje su mu nudile besmrtnost i večnu mladost. Često se lažno predstavlja. Na momenat ne odoleva želji za moći i slavom pa sakriva svoj identitet da se osveti Posejdonu. Ubija sve prosce svoje žene Penelope i uspeva da ponovo uspostavi mir u svojoj domovini.
Penelopa – Ikarijeva ćerka, ujedno i Odisejeva žena. Prelepa i pametna, upoređuje se sa Artemidom i Afroditom. Verna je mužu čak i posle 20 godinja njegovog izbivanja, ali stalno čezne za njim. Tri godine uspeva da izbegne prosce i pritisak koji vrše na nju pritisak. Kad su ju pritisnuli, nije znala kako da smisli da ih se reši. Osmislila je zadatak za koji je mislila da niko neće moći da uspe da izvrši. Ali Odisej je uspeo. Prvo nije verovala da je to on, ali posle razgovora o stvarima o kojima samo oni znaju, poverovala je.
Biografija: Homer
Homer je živeo između 900. i 700. godine pre n.e. On je najstariji poznati grčki pesnik. U antici su mu uz autorstvo Ilijade i Odiseje pripisivali još niz „cikličnih“ epova, tzv. homerske himne bogovima, šaljiv spev „Batra homiomahija“ (Boj žaba i miševa), kao i čitav biz drugih dela. Ilijada i Odiseja predstavljaju završni deo dugačkog razvoja grčke poezije.
O Homeru se ne zna mnogo kao ni gde je radio. Na temelju biografija smatra se kako je Homer bio poreklom iz Smirne u Maloj Aziji, a upravo je to mesto bogate tradicije epske poezije. U vreme Antike Homera su smatrali povesnom osobom.
Njegov zavičaj se može odrediti samo poznatim grčkim distihom: „sedam gradova tvrdi da Homeru su zavičaj: Smirna, Hios, Kolofon, Haka, Pil, Arg i Atina“. Od svih tih gradova najverovatnije je da se rodio u Smirni, a živeo na ostrvu Hiosu. Na tom se ostrvu kasnije razvilo čitavo pokoljenje, koji su sebe nazivali homeridima.
Homera prikazuju kao slepog pevača koji je krasnaslovio svoje pesme putujući od mesta do mesta, no ni taj podatak se ne može uzeti kao verodostojan.