Drama Lutkina kuća koja se često naziva i samo Nora, prema njenom glavnom liku, privukla je svojom premijerom veliku pažnju. 1879. godine. Napisao ju je Henrik Ibsen, norveški dramaturg.
Analiza
Kada je drama prvi put izvedena bavila se najviše ženskom emancipacijom. Danas, Norin odlazak se više ne smatra kao pitanje je li imala pravo napustiti muža i decu. Danas je ova drama dokaz čovekovog prava na izbor i slobodu.
Nepoznato je što je inspirisalo autora da napiše ovo delo, ali pretpostavlja se da je inspiraciju pronašao u sopstvenom životu i to u svojoj prijateljici Lauri. Drama je pisana u tri čina u kojoj se korišćena retrospektivna tehnika zbog koje doznajemo više tajni i detalja iz prošlosti. Ovakav način pisanja ima velik uticaj na formisanje kako se likovi ponašaju. Prepoznatljivi su i elementi moderne drame i to u poređenju spoljašnjih sukoba s unutarnjim i načinu na koji likovi ne mogu da postignu kvalitetnu komunikaciju.
Broj likova u delu je reduciran, kao i vreme i prostor. Pozornost se stavlja na psihološko stanje likova, a glavni simbol su maske i ples s maskama koje likovi nose pretvarajući se da imaju srećan brak. Ovde je lutka Nora kojom svi mogu da manipulišu i upravljaju, a kuća je dom porodice Helmer koja postaje „kuća lutaka“.
Elementi dela
Vrsta dela: drama
Mesto radnje: Norveška, dom porodice Helmer
Vreme radnje: 19. vek (tri dana Božića – Badnje veče, Božić, dan posle Božića)
Tema: Norino saznanje o sopstvenom identitetu i vrednostima
Ideja: ne treba trpiti manipulisanje ili površnost
Sadržaj prepričano
Tokom drame, Nora se osvešćuje, i shvata da više ne može da živi sa svojim egoističnim mužem. Nakon 8 godina provedenih u braku živeći kao lutka i brinući se o svojoj deci, Nora odlučuje da ode.
Tim korakom ona je htela da probudi uspavanog muža koji je trebao da shvati svoju grešku i pruži joj podršku. Međutim, to se nije dogodilo. Nora odlazi i tim korakom nesvesno brani čovekova prava na slobodu izbora. Drama ima tri čina i događa se u stanu advokata Torvalda Helmera. Vreme je božićnih praznika.
Prvi čin
Nora Helmer je dobro raspoložena činjenicom da je njen muž Torvald dobio dobro plaćeni posao kao direktor banke. Vraćajući se zajedno iz kupovine on je grdi zbog njenog rasipništva i preteranog uživanja u slatkišima. U trenutku kada stižu kući, na vratima se pojavljuje Norina prijateljica iz detinjstva Linde, koju nije videla deset godina. Nora tokom razgovora otkriva Linde kako je spasila davno suprugu život.
Naime, pozajmila je veću svotu novca koju je uplatila za njegovo lečenje u Italiji jer se on smrtno razboleo. Linde je grdi da mu je trebala reći za to, no Nora smatra da nema potrebe jer ne želi uzburkati njihov odnos. Pridružuje im se beležnik Krogstad, a potom i doktor Rank. Dolazak beležnika vidno je uznemirio Noru, a doktor Rank ga opisuje kao pokvarenog čoveka.
Sledeći prizor donosi Norinu molbu Torvaldu da zaposli gospođu Linde, što on sa zadovoljstvom prihvata. Linde odlazi u društvu doktora Ranka, a vraća se beležnik Krogstad. On zamoli Noru da spreči supruga u nameri da ga otpusti. Pošto Nora to ne želi, on joj počinje pretiti. Naime, on je bio zaslužan za novac koji joj je pomogao da plati suprugu put na lečenje. Između ostalog, pomogao joj je i krivotvoriti očev potpis na obveznici.
Vraća se Torvald te daje Nori do znanja da će otpustiti beležnika koji je za njega jako loš čovek. Nora pritom prebledi od užasa.
Drugi čin
Drugi čin smešten je sutradan. Nora i dalje moli supruga da ne otpušta beležnika, ali on je odlučan u toj nameri. Šalje beležniku Krogstadu otkaz pismenim putem. Nora ne zna šta da čini dalje.
Dolazi doktor Rank i govori joj kako je smrtno bolestan i preostaje mu samo mesec dana života. Nora razmišlja da li da pozajmi novac od njega, ali u toj nameri je sprečio sam doktor koji joj iskazuje ljubav.
Pojavljuje se beležnik sa pismom u kom je popisao sve obveznice i preti kako će ga pokazati Torvaldu. Nora ga moli da ne pokazuje pismo i da će naći novac, ali njega više ne zanima samo novac već položaj i moć. Gospođa Linde nudi pomoć Nori, ali ona je odbija smatrajaći da će se dogoditi čudo. Drugi čin završava scenom u kojoj Nora odvraća Torvaldovu pažnju sa sandučića.
Treći čin
Treći čin počinje susretom gospođe Linde i beležnika Krogstada. On joj zamera što je odbila njegovu ljubav u prošlosti, a ona mu predlaže da sve zaborave i nastave zajednički život. Uverivši beležnika u istinitost svojih reči, on želi da povuče pismo i ništa ne kaže Torvaldu. Međutim, gospođa Linde smatra da se Helmerovi moraju suočiti sa prošlošću koja je bila skrivena.
Helmerovi dolaze sa plesa, a Torvald odlazi prema sandučiću. Vadi pismo i nakon što pročita njegov sadržaj, optužuje Noru da mu je upropastila život. Zabrani joj i dalje vaspitanje dece. Pritom dolazi sluškinja Helena i donosi beležnikovo pismo u kojem on povlači obveznicu. Torveldova ličnost se menja i on je moli da ostane. Ona tada shvata da nema šta da radi sa tim čovekom koji je za nju stranac. Napušta supruga i decu i odlazi sama dalje u život.
Analiza likova
Likovi: Nora, Torvald
Nora – mlada žena koja je čitav život odrastala bez majke. Vaspitačku ulogu preuzela je sluškinja Ana Marija koja je nastavila da radi i kao vaspitačica njenoj deci. Udana za Torvalda Helmera s kojim ima troje dece. Kad se Torvald razbolio, ona je lažirala potpis i prekršila zakon da bi nabavila novce za njegovo lečenje. Posle mnogo godina posledice toga je dostižu i ona se susreće samo sa problemima i nemirom. U braku je nesrećna, ali i nesvesna da je muž kontroliše i upravlja njenim životom. Ne zna s novcem, često kupuje nepotrebne stvari i previše troši. Na kraju staje na kraj svim manipulisanjima i postaje svesna same sebe
Torvald – glava porodice, a upravljanje porodicom i moć su mu važni. Noru smatra nemoćnom, slabom i podređenom. Kad je doznao da ih je Nora zadužila, on joj upućuje reči zbog kojih Nora postaje svesna svojih osećanja i želja. Njena emancipacija dovodi ga do njegove propasti. Ostaje sam s decom, tužan zbog njenog odlaska, dozivajući je da se vrati i da reše probleme.
Biografija: Henrik Ibsen
Henrik Ibsen, norveški dramaturg rodio se 1828. godine u Norveškoj, u građanskoj porodici. Bio je jedan od najvažnijih dramaturga druge polovine 19. veka. Stvarao je pedeset godina te je u tom vremenu osigurao norveškoj drami bitno mesto u književnosti Evrope.
U prvom delu svog stvaranja njegove drame su u duhu romantike, ali iz narodne sage i istorije. Savremenu dramu napisao je 1862. godine pod nazivom „Komedija ljubavi“. Pošto nije bio zadovoljan uspehom svog dela odlazi u Italiju, a nakon toga u Nemačku. U inostranstvu će stvoriti većinu svojih dela i to u razdoblju od 1864. do 1891. godine.
Prve pesničke drame su mu bile „Brand“ 1866. godine i „Peer Gynt“ 1867. godine. Njegove drame se bave kritikovanjem društva i lažnog morala i u isto vreme u prvi plan stavljaju čoveka koji ne živi po društvenim pravilima. Njegova najpoznatija dela su „Lutkina kuća“, poznata kao „Nora“, „Sablasti“, „Neprijatelj naroda“, „Divlja patka“ i „Žena sa mora“.