Narodni poslanik prva je napisana komedija u tri čina pisca Branislava Nušića. Napisao ju je još za vreme studija, kao devetnaestogodišnji student.
Analiza
Kada je komediju napisao predao ju je upravi Narodnog pozorišta na čijem čelu je bio Milorad Šapčanin. Iako su recezenti dali pozitvno mišljenje na ovu komediju, prošlo je čak trinaest godina otkada je ona doživela premijeru. Premijera je održana 19. oktobra 1986. godine. No, opet, prošlo je čak četrdeset godina da bi ova komedija bila štampana. Knjiga je svoj izlazak doživela 1924. godine.
Narodni poslanik podeljen je u tri čina, a radnja se odvija krajem 19. veka u jednoj srpskoj varošici. Radnja komedije bavi se pitanjima osvajanja vlasti, odnosno bavi se palanačkim parlamentarizmom i načinom kako se bira poslanik.
Što se tiče žanra, ovu komediju možemo svrstati u društvenu komediju, odnosno komediju naravi. Karakteriše je međusobno preplitanje situacione i verbalne komike.
Elementi dela
Vrsta dela: komedija
Vreme radnje: krajem 19. veka
Mesto radnje: u jednoj srpskoj varošici
Tema: ismejavanje vlasti, palanačkog parlamentarizma, život ljudi iz srpske varošice
Ideja: polupismeni i primitivni ljudi nisu za vlast, ne treba težiti ulogama koje nam ne pristaju
Sadržaj prepričano
Radnja se vrti oko priprostog trgovca Jevrema Prokića. On je vrlo utecajan i bogat čovek, a obogatio se raznim špekulacijama. Živi sa ženom Pavkom i ćerkom Danicom, jednostavnim i običnim palanačkim životom.
Odnedavno, u njihovoj kući stanuje i advokat Ivković. Mladi Ivković privukao je pažnju Danice, a time je Pavka jako uznemirena. Naime, pavka ne bi htela da joj ćerka dođe u narodu na loš glas.
Pavku još više uznemirava njen suprugo Jevrem jer uvek kada dođe vreme izbora, on kao da postane drugi čovek. On tada potupuno zanemaruje kuću, trgovinu i svoje bližnje. Budući da je Ilić, glavni kandidat na listi vlade, pao u nemilost kod gradonačelnika, Jevrem je poželo iskoristiti trenutak te je stao i razmislio o tome kako bi najbolji kandidat bio upravo on.
Jevremovu kandidaturu podržat će i bivši državni činovnik Sreto Numera. Sreto je bio na glasu kao robijaš, falsifikator i proneveritelj. On podučava Jevrema koji je skroz neobrazovan u tome koje su prednosti poslaničkog položaja. Jer poslanički položaj može da se iskoristi za lično bogaćenje, kao i bogaćanje porodice, a sve to uz malverzacije i korupciju.
Kao poslanik bit će u mogućnosti da svima onima koji su agitovali za njega da deli položaje ili koncesija na kojima se može dobro zaraditi i obogatiti, a sve to na račun države i njene imovine.
I dok je Jevrem svoje vreme posvetio poslaničkoj kandidaturi, njegova ćerka isprošena je za mladog advokata Ivkovića. Jevrem ne bi imao ništa protiv izbora svoje ćerke, da se i sam advokat nije kandidirao za narodnog poslanika i to na listi protivničke opozicione stranke.
U drugom činu dolazi do još oštrije borbe između dva kandidata. Tako se na jednoj strani nalazi Jevrem, kao kandidat stranke koja trenutno vlada, a na drugoj strani je Jevremov zet, advokat Ivković koji se kandidirao za opoziciju.
Jevremovi verni pomagači su Sreto Numera i Sekulić – policijski pisar. Obojica mu pomažu samo iz jednog razloga – iz ličnih interesa. Sreto je očekivao da će se vratiti u državnu službu nakon Jevremove pobede, dok se Sekulić nadao da će mu Jevrem potpisati menice. Ovaj dvojac dao je da se štampa plakati na kojima je stalajo da je advokat Ivković preoteo suprugu klijentu Simi Sokiću. Iako su znali da je to sve laž, pretpostavljali su da će im poslužiti u agitiranju.
Budući narodni poslanik sve je više zbunjen događajima oko sebe, a i sve se slabije snalazi u njima. Isto tako nije siguran hoće li da ima hrabrosti da govori u skupštini. Iz tog razloga pokuša pred svetom održati poslanički govor. No. to mu baš i ne uspeva. Pred kuću mu pristignu birači, kako bi im se Jevrem obratio. Jevremu je sve to panika jer mora održati govor kojeg nema spremnog. Zato se snalazi na način da ukrade govor od Ivkovića i čita ga pred masom.
Pošto je to bio opozicioni govor u kojem se napada vlast pa Ivković u beogradskim novinama objavljuje vest da je Jevrem održao govor protiv svojih, protiv vlade. Jevrem je ljutit i raskida veridbu te mu daje i otkaz.
No, Jevremova ćerka Danica odluči mu se suprotstaviti i stati na stranu svoga verenika. Malo nakon toga, narodna masa krenula je da pozdravi pobednika – Ivković je već imao spreman govor. Danica prepisuje govor i daje ga ocu kako bi se obratio biračima, uveren je da je pobednik.
No, narod je ljut. Gađaju Jevrema kupusom, krumpirima i jajima. Tada Jevrem uviđa da je izgubio izbore. Posegne za ključevima za dućana, a to je bio znak da se ponovo vraća svom starom životu.
Analiza likova
Likovi: Jevrem, Pavka, Danica, Ivković, Sreto Numera, Sekulić
Jevrem Prokić – glavni je lik priče. Priprosti je palanački trgovac. Odluči se iz sebičnih interesa prijaviti kao kandidat vlade na predstojećim izborima. No, on nema nikakvo obazovanje, ali ni svest o narodu i njegovoj dobrobiti. On se samo želeo obogatiti, kako sebe lično tako i svoju porodicu preko naroda i države, a sve to uz pomoć malverzacije i korupcije. Svojim rođacima i svima onima koji su za njega glasali odlučio je da obeća kako će im kasnije moći podeliti položaj ili neke od povlastica. Želja za kandidaturom za njega je osim toga značila i strast te da se izdigne iz palanačkog sivila. Bio je polupismen, a njegove ambicije bile su nepripemerene njegovom znanju pa je u svemu tome delovao pomalo i komično. Prepustio se Sreti i Sekuliću jer nije imao znanja, a oni su s druge strane sve radili u svoju korist pa je bio njihova marioneta.
Biografija: Branislav Nušić
Branislav Nušić cenjeni je srpski komedigraf. Rodio se u Beogradu, 8. oktobra 1864. godine u osiromašenoj trgovačkoj porodici koja je bila inače grčkog podretla.
Detinjstvo je proveo u Smederevu gde se školovao tako da je završio osnovnu školu i dve godine realke. Gimnaziju je pohađao u Beogradu, a studirao je pravo u Beogradu i u Gracu.
Još kada je imao trinaest godina napisao je svoje prve komade u književnosti. Za vreme gimnazijskih dana pisao je patriotske stihove. Za vreme studija bio je aktivan u pozorišnom životu. tako je i pokrenuo pozorišnu omladinsku družinu i statirao u narodnom pozorištu.
1885. godine kada je imao samo devetnaest godina, napisao je svoju prvu verziju komedije „Narodni poslanik“. Ova komedija zbog kritike vlasti dugo vremena nije bila prikazana na pozorištu, a nije bila niti štampana kao knjiga.
Bio je pripadnik opozicione radikalne stranke pa mu prilike nisu baš išle u prilog. Tako je zbog jedne napisane pesme imena „Dva raba“ odležao čak i godinu dana u zatvoru. Nakon toga, primljen je u službu inostranih poslova te je čak deset godina radio u konzulatima Makedonije.
Nakon diplomatske službe obavljao je razne poslove. Radio je kao skretar u Ministarstvu prosvete, dramaturg, zamenik upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, bio je šef odseka za nacionalnu propagandu, direktor srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, bibliotekar Narodne skupštine i obavljao je još mnoge poslove.
Sudelovao je u Prvom svetskom ratu, a kada je sa srpskom vojskom prešao Albaniju dospeo je na Krf. U ratu je ostao i bez jedinog sina.
Njegove najpoznatije komedije su: „Narodni poslanik“, „Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“… Osim komedija, pisao je i tragedije te kratke drame i drame iz savremenog građanskog života. Objavio je zbirku pripovedaka „Pripovedke jednog kaplara“, zatim humoreske „Ministarsko prase“, „Dobrotvor“ i mnoge druge što uključuje feljtone, šaljive, romane, romane za djecu te razne životopise.
U zadnjem deceniju svoga života ponovo se bavio književnošću te je tada napisao mnogo novih komedija. Umro je 19. janura 1938. godine u Beogradu.
Autor: M.L.