Drama „Majka Hrabrost i njena deca“ napisana je u 12 scena ili delova koji su označeni brojkama, no međusobno su slabo povezani. Što se tiče teme, radnja je povezana sa romanom Hansa Jakoba Grimelshauzena „Avanturista Simplisisimus“ u kome je opisan Tridesetogodišnji rat protestanata i katolika koji je počeo u 17. veku.
Analiza
Drama je napisana 1939. godine, a izvedena je 1941. godine prvi put u Cirihu. Ne radi se o tipičnoj drami jer ne postoji određena dramska radnja niti scenska struktura, a kroz pesme se pojavljuje i opis likova i situacija u drami.
U drami se prikazuje tragična sudbina majke i njene dece, različiti stavovi o tome koliko rat može biti koristan, pa se stalno pokušava podizanje nivoa svesti gledalaca i čitalaca oko žrtava rata i kako se rat mora osuditi jer se njim ne može rešiti ni jedan problem.
Radnja drame smeštena je za vreme Tridesetogodišnjeg rata, i to između 1624. i 1636. godine. Ana Firling koja se naziva Majka Hrabrost i njena deca putuju sa švedskom vojskom za vreme rata, vodeći kantinu. Ana je nadimak Majka Courage (Hrabrost) dobila iz zbog toga što ne odustaje od putovanja sledeći vojsku sa svojom pokretnom kantinom i svojom decom za vreme rata i to za vreme najjačih napada.
Majka je troje dece i svo troje imaju različite očeve, karaktere i naravi. Nema kćerka Katrin Haupt i sinovi Švajcarko Fejoš i Ejlif Nojocki sa svojom majkom prate vojsku i žive od rata.
Elementi dela
Vrsta dela: drama
Vreme radnje: vreme Tridesetogodišnjeg rata (1624.- 1636.)
Mesto radnje: Evropa (uglavnom gradovi današnje Nemačke)
Tema dela: tužna priča jedne majke u vreme Tridesetogodišnjeg rata u Nemačkoj
Ideja dela: rat donosi samo smrt, uništenje i gubitak
Sadržaj prepričano
Radnja prve scene događa se u proleće 1624. godine malo pre napada vojskovođe Oksenstjerna na državu Poljsku. U toj prvoj sceni Vrbovnik pokušava da nagovori sinove Majke Hrabrost da pristupe vojsci. No, tome se izričito protivi Majka Hrabrost koja nikako ne želi da njeni sinovi učestvuju u vojsci. Ona smisao rata vidi jedino u tome što je on koristan jer živi od njega, ali nikako ne želi svoje sinove da da u vojsku.
Ali kada se majka Hrabrost upusti u poslove trgovine i prodaje naredniku srebrnu kopču, ona zaboravlja na svoju decu, pa Vrbovnik odvodi njenog sina Ejlifa u vojsku.
U drugoj sceni radnja se odvija u Poljskoj i to za vreme 1625. i 1626. godine. Sin Majke Hrabrost, Ejlif, odlikovan je u vojsci jer je zaplenio stoku neprijateljskih seljaka. Za vreme odlikovanja dogodi se i susret majke i sina i njih dvoje slaveći njegovu pobedu plešu do zore.
No, ubrzo počinju nedaće za ovu porodicu. Majka hrabrost i njena kćer Katrin i sin Švajcarko, ubrzo padaju u ruke neprijatelja i bivaju zarobljeni. Sa njima je zarobljena i prostitutka koja živi od posla sa vojnicima, Ivet Pojtie.
Majka hrabrost uz pomoć kuvara koji je jako prisan sa Ivet, pokušava da pobegne. Ona se preruši u kapelana, a njena kćerka Katrin uzima odeću od Ivete. Švajcarko ne želi da bude izdajnik pa pokušava da spasi blagajnu i tada bude uhvaćen i osuđen na smrt.
Kada majka Hrabrost to saznaje, ona pokuša da ga otkupi pa se cenjka sa pukovnikom oko iznosa, a u isto vreme ga zavodi i na isto nagovara i Ivet.
Ipak, u trećoj sceni se događa Švajcarkovo smaknuće koje je najavljeno zvukom bubnjeva, potom iznose mrtvo telo pred Majku Hrabrost i Katrin koje se tada prave da ga ne poznaju kako se ne bi odale pred neprijateljskom vojskom.
Konformistička filozofija života Majke Hrabrost najbolje je opisana u četvrtoj sceni gde se događa susret Majke Hrabrost i mladog vojnika koji se bori protiv nepravde.
Majka hrabrost dalje prati vojsku, a nakon što vojska generala Tilija pobeđuje kod Magdeburga i da se naslutiti primirje, Majka Hrabrost je zabrinuta hoće li se njen izvor prihoda sa krajem rata smanjiti. No, u tome je umiruje kapetan koji joj govori da su male mogućnosti za to pošto papa, carevi i kraljevi uvek izazivaju nove ratove i ne postoji vreme kada je trajni mir moguć.
Majka Hrabrost odlučuje da nabavi novu pošiljku robe i po nju šalje Katrin. Nju napadaju vojnici i ozleđuju joj lice. Time je njeno lice trajno naruženo i pošto je Katrin zanemela u detinjstvu takođe za vreme rata, njene šanse za udaju su male.
Majka Hrabrost je tako u ratu izgubila na neki način svu svoju decu. Oba sina, a sada i Katrin koja je osuđena na ovaj jadan život. Rat se polako završava, vrati se kuvar koji se udvarao Majci Hrabrost, Ivet koja je sada udata za pukovnika i Ejlif kog vrlo brzo nakon toga uhvate, optužuju za pljačku i pogubljuju.
Počinje novi rat, a Majka Hrabrost odluči ponovo da sa svojom kantinom ide za vojskom. Prate je kuvar i kćerka Katrin. No, nakon nekog vremena kuvar se zasitio ovakvog načina života i lutanja i želi da se skrasi. Njegova želja je da se oženi sa Majkom Hrabrost, ali ona ga odbije zbog kćerke Katrin koja se nalazi u lošem stanju. Katrin je slaba i psihički slomljena. Ali Katrin i dalje gura kantinu i putuje za vojskom.
Ispred grada Halea vojska je u pripremi noćnog napada. Katrin se u to vreme penje na sami krov jedne seoske zgrade i bubnjevima odluči da upozori stanovništvo na skori napad. Vojnici joj svo vreme prete ne bi li se utišala, no ona ne odustaje od bubnjanja. Sve dok se ne dogodi da vojnici u nju ispale metak.
U predzadnjoj sceni Majka Hrabrost plače za Katrin, tužno joj pevajući uspavanke. Odlazi dalje za vojskom. U 12. sceni na samom kraju knjige, Majka Hrabrost sa mrtvim telom svoje kćerke odlazi gurajući kola kantine posve sama.
Analiza likova
Likovi: Majka Hrabrost i njena deca (kćer Katrin Haupt i sinovi Švajcarko Fejoš i Ejlif Nojocki), pukovnik, kuvar, Ivet, vojnici
Majka Hrabrost – trgovkinja koja ima troje dece s tri različita muškarca. Lukava i ustrajna, odbija da plati danak i želi da se rat što pre završi da bi joj opet trgovina počela normalno raditi. Želi da spase svoju decu, ali isto tako želi da spase i sebe. Pogrešno procenjuje situacije što dovodi do stradavanja i uništenja cele porodice. Pokušala je da se okoristi od rata radeći nemoralne stvari, ali ni svoju decu nije htela da poštedi od stradanja rada. Od njega je živela, a na kraju joj sva deca umiru zbog svojih dobrih strana.
Ejlif – najstarije dete, hrabar i lukav. Odlazi u rat, ali ga na kraju to košta života.
Švajcarko Fejoš – najmlađi sin, snalažljiv i pošten. Obeća majci da će sakriti njenu blagajnu i zbog toga strada streljanjem.
Katrin – najstarija ćerka, 25 godina i nije se još udala. Stalno ide za majkom, saosećajna je i umire u spašavanju drugih. Pati zbog posledica rata i suprotnost je svojoj majci.
Biografija: Bertolt Breht
Bertolt Breht (1898. – 1956.) je nemački pripovedač, dramaturg, pesnik, reditelj i teoretičar koji je pokrenuo i „epski teatar“.
Rođen je u građanskoj porodici u gradu Augzburgu i studirao je medicinu i nauku. No, ljubav prema teatru je prevagnula. Sa dramskim radom započinje 1922. godine kada objavljuje „Bubnjevi u noći“ i „Baal“.
Ubrzo nakon toga odlazi u Berlin gde započinje sa epskim teatrom. Njegova poznata „Opera za tri groša“ izvedena je u svim poznatim teatrima širom sveta, a neki od njih su Moskva, Njujork i Pariz.
1933. godine Breht je emigrirao u Dansku, a nakon toga kratko još boravi u Švedskoj i Finskoj. 1941. godine odlučuje da napustiti Evropu i preseli se u Ameriku. U Berlin se vratio tek nakon rata 1949. godine kada je i osnovao Berliner Ensamble pozorište.
Njegova najpoznatija dela su: „Bespuće velegrada“, “ Život Edvarda II engleskoga“, „Momak u stroju“, „Kaznena mera“, „Izuzetak i pravilo“, „Prosjački roman“, „Duhovna poduka“, „Prosjačka opera“.