Lovac u žitu je moderni roman čije težište više nije na događajima nego na liku. Radi se o modernom romanu koji u svoje središte stavlja unutrašnji svet lika (njegove emocije i misli, svest i podsvest). Ovde lik nije junak (posmatrač je sveta oko sebe i okrenut je svom unutrašnjem svetu, nema ciljeva, introvertan je). Događaji se ne povezuju uzročno – posledičnim vezama, nego asocijacijama i razmišljanjima glavnog lika.
Analiza
Radnja ne teče hronološki (ona zavisi o subjektivnim proživljavanjima lika), a njen se tok prekida asocijacijama i monolozima. Ovde se prostor i vreme razgrađuju (više nisu celovite kategorije kao u tradicionalnom romanu) i njihovo je poimanje subjektivno (posmatraju se iz perspektive lika). Pripovedač je često nepouzdan i pripoveda u prvom licu, a vrlo česta pripovedna tehnika modernog romana jeste struja svesti (izlaže se sve ono što liku padne na pamet, prividno nepovezano). Prisutni su žargonizmi.
Roman se pripoveda iz perspektive lika gde su likovi tipični mladi, buntovni ljudi (učenici, adolescenti, studenti) koji se bune protiv tradicionalnih vrednosti i (malo)građanskog morala. U pripovedanje se unose žargonizmi, vulgarizmi, kolokvijalizmi, poznatiji kao jezik mladih.
Holden Kolfild (pripovedač i ujedno glavni lik romana) je šesnaestogodišnji tinejdžer, srednjoškolac (izbačen je iz internata i luta Njujorkom, opisuje svoje doživljaje) koji proživljava adolescentsku krizu i koji je natprosečno inteligentan (posebno sa obzirom na svoju starost), ali emocionalno nezreo.
Holden Kolfild izražava svoj doživljaj sveta i tinejdžerski sistem vrednosti (iznosi stavove o odraslima, prijateljima, devojkama, umetnosti – o holivudskom filmu koji prezire, o muzici, pozorištu, književnosti. On je samo tinejdžer koji želi da čita knjige onih autora sa kojima bi poželeo da bude prijatelj nakon što pročita njihovo delo).
Sve vreme polemiše sa licemerjem, lažnim vrednostima, snobizmom, stereotipima i izrazito je kritičan prema društvenoj nepravdi. Zalaže se za iskrenost, spontanost i autentičnost, a njegov odnos prema svetu je ironičan (što se može iščitati iz njegovih stavova, ali i iz njegovog jezika – žargonizmi, simuliranje usmene komunikacije u rečeničnim konstrukcijama, hiperbole = izražavanje mladih).
Sve vreme nosi crvenu lovačku kapu, poznatiju kao simbol razlikovanja od odraslih, ali i činjenice da on lovi ljude tokom dva dana koje provodi u Njujorku (što mu baš i ne uspeva). Želi da bude lovac u žitu (stihovi Roberta Barnsa Ako neko sretne nekog dok kroz žito ide, što Holden pogrešno pamti kao Ako neko nekog ulovi dok kroz žito ide).
Njegove maštarije se odnose na to kako stoji na ivici provalije i lovi decu dok se igraju u velikom žitnom polju da ne bi upala u provaliju. To se smatra centralnim delom romana jer otkriva njegovu opterećenost bratovom smrću (Ali je umro od leukemije). Ironija je u tome što on sam srlja u provaliju od koje želi da spase drugu decu.
Radnja ne teče hronološki (nema uzročno-posledične povezanosti), a njen tok se prekida mnogobrojnim asocijacijama i monolozima; vreme radnje zavisi o subjektivnim proživljavanjima lika. Opisi prostora imaju simboličko značenje, tako je npr. na početku Holden u hotelima i barovima što ukazuje na njegovo nesnalaženje, otpor i beg jer se nalazi tamo gde mu nije mesto. Pred kraj romana radnja se odvija u mumijama i na dečjem igralištu koji ukazuju na to da je društvo odraslih kao društvo mumija, odnosno želju da se vrati u detinjstvo.
Elementi dela
Vrsta dela: psihološko-asocijativni roman struje svesti
Mesto radnje: Njujork – „Mrzim ovaj život u Njujorku. Taksiji, autobusi na Medison aveniji u kojima šoferi uvek vrlaju čoveka da je izlaz na zadnja vrata“
Vreme radnje: Prosinac, radnja se odvija tokom tri dana – od subote do ponedeljka. „Svi su bili u punoj paradi jer je bila nedelja i stvar je utoliko bila gora. Ni po čemu nije moglo da se oseti da će za koji dan biti Božić“.
Tema: Holden proživljava događaje i situacije u svom životu u nadi da će da se pronađe
Ideja: kritika lažnog moralnog društva iz perspektive neprilagođenog mladića
Sadržaj prepričano
Sedamnaestogodišnji Holden Kolfild iz Njujorka smešten je u lečilište ili psihijatrijsku kliniku na zapadnoj obali i pripoveda nam o krizi kroz koju je prošao oko Božića prethodne godine.
Mladi pripovedač nam prilično iscrpno pripoveda događaje koji su trajali od subote popodne do ponedeljka popodne i svoje intenzivne doživljaje koji su ga doveli u stanje nervnog rastrojstva.
Holden je potresen zbog smrti mlađeg brata Alija i ne može da prihvati pravila i prilagodljivost koledža. Čuva njegovu bejzbol rukavicu ispisanu rečima pesama. Na samom početku romana on se zgraža nad licemerjem školskog sistema.
On vidi zlo i nedaće svuda oko sebe. Tako je za njega ceo svet lažan, a počinje od direktora njegove škole koji se rešava svih onih koji imaju nepravilan izgovor, dok se istovremeno klanja svima onima debelog, dobro potkožnog ponašanja, zatim do klaviriste koji pogrešno svira da bi se svideo ljudima pa sve do svih profesionalnih glumaca, posebno filmskim.
Propao je na trećoj školi za redom. Među Holdenovim prijateljima ističu se Ekli, poznat po brojnim bubuljicama koje istiskuje, a ne može da podnese nikog to je imalo viši od njega. Njegovo mrcvarenje školskih drugova nema kraja. No, i Ekli je verovatno bolji od Stredletera, Holdenovog cimera kome je jedini životni cilj, lenčarenje i razbibriga. On podilazi višima, zavodi mlade dame i ne radi ništa.
Holden i Stredleter se čak i potuku zbog devojke Džejn Galager. Holdenu se Džejn sviđa, ali on sumnja da Stredleter želi da je zavede. Nakon ovog incidenta, Holden se oprašta sa učiteljem Spenserom i odlazi sa Pensija u Njujork.
Holden je svestan bega iz Pensija, ali je i svestan da roditelji neće primiti vest o njegovom otpuštanju iz škole puna tri dana. Svestan je da će majka biti jako tužna, a otac ljut. Poštu mu ne manjka novca, on odlučuje da se dobro provede tri dana pre nego što se vrati u realnost i suoči sa roditeljima.
Holden je visok metar i osamdeset sedam i prosede je kose, ali ipak on ne izgleda kao da mu je više od šesnaest godina. Odlučuje da odsedne u pomalo sumnjivom hotelu, a nakon što se smestio odlazi u Ljubičastu salu da naruči viski kako bi se opustio. No, konobar ne želi da mu ga donese pa on revoltiran naručuje kolu. Nakon toga želi da pokupi devojku. Ona je u društvu dve prijateljice, kako ih Holden naziva „veštice“, pleše sa njima, ali i sa drugim devojkama, časti ih, ali ona ga ne kraju odbiju poput malog deteta.
Uznemiren, seda u taksi i odluči se da ode do Ernisa koji se nalazi u Grinič Vilidžu. To je mesto gde mogu dobiti alkoholno piće svi stariji od šest godina. U taksiju postavlja pitanje vozaču taksija, koje ga inače muči, a to je: „Gde zimi odlaze patke koje plivaju po jezeru u Central Parku?“. Vozač taksija nije previše susretljiv.
Dolazi u Ernis i tamo konačno uživa u svom piću. No, okolina mu ide na živce. Svi mu deluju lažno, a kolege iz srednje škole i sa fakulteta isprazno blebeću i dive se muzici samo zato što smatraju da je jako intelektualna.
Tamo sreće i bivšu ljubav svoga brata D.B.-a. On je otišao U Holivud i tamo piše scenarije, no Holden veruje i da se prodaje. Odlučuje da je osvoji, ali uvidi da je i ona lažna jer preko njega samo želi da utiče na njegovog brata D.B.-a.
Deprimiran, vraća se u hotel gde mu liftboj Moris nudi uslugu prostitutke. Pristaje, ali po dolasku prostitutke Sani u sobu, ne snalazi se i plaća joj dogovorenih pet dolara. No, Sani će tražiti dodatnih pet dolara, ali Holden neće pristati. Ona se vraća nakon kratkog vremena u pratnji Morisa koji od Holdena nasilno uzima novac i Holden dobija udarac u trbuh.
Ovo Holden doživljava kao veliko poniženje. Tako neslavno završava njegov prvi dan lutanja Njujorkom. Drugi dan Holden odlazi iz hotela i nastavlja lutati ulicama Njujorka.
Nazvao je prijateljicu Sali koja mu se tu i tamo sviđa i dogovara sa njom popodnevni odlazak u pozorište. Nakon toga sreće dve časne sestre kojima daje deset dolara, ali novac je pri kraju. Odlučuje da dalje luta Brodvejom. No, ustvari želi da nazove Džejn i svoju sestru Fibi. Fibi ima deset godina i Holden je jako voli. Kao uostalom i svu ostalu decu, što se ne može reći za odrasle.
Odlazak u pozorište ne završava najbolje. Luntovi su jako dobri, ali oni se ne ponašaju kao ljudi, a Sali će upoznati studenta. Odlaze svi zajedno na klizanje. Holden predlaže da odu što dalje od lažnog blještavila Njujorka i odu u šumski kamp, no Sali odbija njegov predlog. Holden je tada vređa, a kasnije požali. Kada je hteo da se izvini već je bilo kasno jer ona izvinjenja ne želi da prihvati.
Nakon toga, nazvao je poznanika koga zna još odavno. Nalaze se njih dvojica u jednom otmenom baru. Holden uživa u alkoholu i podbada prijatelja. Ubrzo on odlazi na sastanak, a Holden se uputi u park. Odluči da vidi šta je sa patkama, ali počinje kiša.
Shvatio je da nema više puno novca pa odlučuje da se potajno uvuče u roditeljski dom ne bi li video sestru Fibi. Imao je sreće jer roditelji nisu bili kod kuće, a sluškinja ga nije videla jer je spavala. Fibi je jako srećna što ga vidi. No, ubrzo uviđa da je Holden izbačen iz škole i ona ga uverava u važnost škole. On joj govori da mu je dosta škole i Fibi ga donekle shvata.
Tada dolaze roditelji. Pre nego što je Holden otišao, Fibi mu govori o važnosti škole. U zadnji čas Holden joj govori da ide dalje na zapad. Tada ona gasi svetlo, a u sobu joj dolazi majka. Fibi ne želi da prizna da je Holden u njenoj blizini pa čak i preuzima krivicu za miris cigareta. Naime, Holden je palio jednu cigaretu za drugom.
Holden se iskrada i odlazi na spavanje kod svog bivšeg profesora engleskog, Antoliniju, koji je kućni prijatelj. Iako je rano ujutro, Antolini ga dočekuje toplo. Sluša njegovo zanimljivo predavanje, ali i nakon toga za njega dosadan govor o tome koliko je školovanje bitno. Napokon, Holden utone u san na sofi.
Usred noći probudi ga Antolinijev dodir po glavi i Holden, zgrožen zbog slutnje o homoseksualnim sklonostima profesora, odlazi da spava u čekaonicu železničke stanice Grand Central.
Ujutro opet luta ulicama Njujorka, ostavlja pismo za sestru Fibi u školi i dogovara sastanak sa njom u Metropoliten umetničkom muzeju. Fibi dolazi u muzej i nosi kovčeg sa sobom. Fibi želi da pobegne sa njim na zapad, no on ne želi da je povede. Fibi je ljuta, ali prati ga kada se Holden uputi prema zoološkom vrtu i vrtešci.
Holden je nagovara da se zajedno provozaju na vrtešci. Ona nakon malo nagovaranja pristaje. Oni se voze, a počinje da pada kiša. Tu Holden odlučuje da odustane od bega. Suočiće se sa svime što ga bude čekalo.
Na kraju Holden otkriva da je roman nastao u sanatorijumu. Psihoanalitičar ga suočava sa begom iz škola i ispituje ga hoće li se uzorno vladati kada se vrati nazad u školu. Holden na to odgovara da niko ne zna kako čovek nikada ne može znati šta će učiniti dok se to i ne dogodi.
Roman završava kratkim epilogom u kom Holden izveštava o svom trenutnom stanju i posetama starijeg brata D.B.-ija koji je pisac scenarija u Hollywoodu.
Analiza likova
Likovi: glavni lik je Holden Kolfild, a sporedni Spenser, Ekli, Word Stradlejter, Džejn Galager, Ed Benki, Ernest Merou, gđa. Merou, Fejt Kevendiš, Fibi Džozefin Kolfild, Bernis Krebs, Horvic, Lilijan Simons, Sani Moris, Artur Čajlds, Seli Hejs, gospodin i gospođa Antolini…
Holden Kolfild – šesnaestogodišnjak koji ima problema sa školom i društvom kojim je okružen. Promenio je četiri škole jer nikako nije mogao da se prilagodi. Kod gotovo svakog drugara pronalazio je mane koje su ga jako nervirale, ali svejedno se družio sa njima. Voleo je da kritizira i filozofira o ljudima koji su nesigurni, dosadni i lažni. Bio je kukavica koja je uvek samo pričala što bi napravila, bez da zapravo učini nešto konkretno. Od boli i razočarenja svetom štiti se cinizmom, ali kritike koje Holden daje ljudima oko sebe kritike su koje se odnose i na njega samoga, ali on to ne želi da prizna.
„Delom zbog toga što mi je rečnik veoma siromašan, a delom zbog toga što se ponekad ponašam kao da sam mlađi brat nego što jesam. Imao sam tada šesnaest, sad imam sedamnaest, ali ponekad se ponašam kao da imam svega trinaest godina. To je zaista ironija jer sam visok 189 centimetara, a u kosi imam dosta sedih vlasi. Imam, zaista. Cela jedna strana puna je milijuna sedih vlasi. Imam ih još od detinstva. I uz sve to, ponekad se ponašam kao da mi je samo dvanaest godina. Svi to kažu, a najviše moj otac. To je delom istina, priznajem, ali nije u celosti istina. Ljudi uvek misle da govore apsolutnu istinu. Meni je to potpuno svejedno, osim što mi ponekad ide na živce kada počnu da me upozoravaju neka se ponašam kako to dolikuje mom uzrastu. Ponekad se ponašam kao da sam mnogo stariji nego što jesam, doista, ali ljudi to nikad ne primećuju.
Seli Hejs – Holden ju je dugo poznavao i jedno vreme su bili u vezi. Seli je u svom ponašanju i manirima razumnija i ozbiljnija od Holdena.
„Ona je išla na koledž Meri A. Vudraf i znao sam da je već kod kuće jer sam nekoliko sedmica ranije bio dobio ono pismo od nje. Nisam bio baš lud za njom, ali poznavao sam je već godinama. U svojoj gluposti nekada sam smatra da je sasvim inteligentna. Razlog zašto sam bio tog uverenja ležao je u činjenici što je znala prilično toga o pozorištu, predstavama, literaturi i o svim tim stvarima.“
Fibi – Holdenova desetogodišnja sestra i jedna od samo nekoliko ljudi koji su mu značili nešto u životu. Pružala mu je potporu i sreću. Fibi je bila pametna, uredna i mršava devojčica, odlična u plesu. Iako je bila puno mlađa od Holdena, bila je svesna toga da je odrastanje dio života i da se mora dogoditi, pa je u skladu s tim Holdenu pružala potporu za koju ni sam nije znao da je treba.
„Veoma je emocionalna. Hoću da kažem, za dete, prilično emocionalna. Ponekad je čak previše emocionalna.“
„Ona je veoma uredna, za dete. Hoću da kažem, ne ostavlja stvari da leže naokolo, kao neka deca. Nije nikakvo razmaženo derište.“
Ali – Holdenov mlađi brat koji je bio srdačan i najpametniji od svih Kolfilda. Umro je od leukemije.
„Sad je mrtav. Dobio je leukemiju i umro dok smo živeli gore, u državi Maine, 18. jula 1946. Siguran sam da bi vam se svideo. Bio je dve godine mlađi od mene, ali zato valjda pedeset puta inteligentniji. Bio je fantastično inteligentan.“
„Općenito se smatra da se riđokosi ljudi veoma lako raspale, ali Ali se nije nikada raspalio, a imao je izrazito riđu kosu.“
Word Stradlajter – osoba s kojom je Holden, na svoju žalost, delio sobu. Bio je popularan, zgodan i samozadovoljan, ali je u isto vreme bio lenj i umišljeni ženskaroš koji je zaljubljen u sebe. Oni koji ga nisu dobro poznavali mislili su da je savršen u svemu, ali on to nije bio.
„Razlog zbog kog se uvek glancao da izgleda tip-top bio je u tome što je bio ludo zaljubljen u samog sebe. Smatrao je sebe najlepšim momkom na zapadnoj polutki.“
Robert Ekli – tip osobe koja živcira sve oko sebe jer ne drži do higijene i ne sluša šta mu se kaže. Bio je Holdenov komšija i često je bez najave znao da uđe u Holdenovu sobu, ne primećujući Holdenove indirektne znakove da treba da ide.
„Bio je jedan od onih visokih mladića – imao je dobrih sto devedeset tri centimetra – s opuštenim ramenima i izjedenim zubima. Za celo vreme kako je stanovao u sobi pored naše nisam ga nikad video da pere zube. Uvek su mu bili žuti i strašni i čoveku je gotovo bilo muka kad ga vidi u blagovaonici s ustima punim pirea od krumpira, graška ili nečeg sličnog. Sem toga, imao je strahovito mnogo bubuljica, i to ne samo na čelu ili na bradi, poput većine ostalih dečaka, već po celom licu. I ne samo to, imao je užasan karakter. Bio je pun neke zlobe. Nisam bio naročito lud za njim, da vam kažem istinu.“
Biografija: Džerom Dejvid Selindžer
Džerom Dejvid Selindžer (1919.-2010.) bio je američki književnik, romanopisac i pripovedač. Objavio je par pripovedaka između 1948. i 1959. Povukao se iz književnosti 1965., a proslavio se romanom „Lovac u žitu“ (njegov jedini roman) koji je pisao deset godina. Među tadašnjim američkim studentima, taj roman je dobio kultni status.
Rođen je u Njujorku gde je proveo veći deo detinjstva. Njegov je otac bio uspešni Jevrejin koji je radio na uvozu sira. Nakon što je završio osnovnu školu poslat je na dalje školovanje u Vojnu akademiju Veli Fordžu gde je proveo dve godine. Kada je izašao sa akademije počeo je da studira na Univerzitetu u Njujorku.
U II svetskom ratu bio je pravi heroj, a čak je učestvovao u invaziji na Normandiju Za to vreme čak je uspevao da se bavi pisanjem, a upoznao je i Ernesta Hemingveja.
Na početku svoje ljubavne avanture bio je zaljubljen u Unu O’Nil koja se kasnije udala za Čarlsa Čaplina. 1945. godine oženio se francuskom lekarkom Silvijom, ali su se rastali, pa se 1955. godine ponovno oženio sa Kler Daglas. I taj brak završava razvodom 1967. godine nakon čega se Selindžer povlači u svoj vlastiti svet. Umire 27. februara 2010. godine.