Lepotica i Zver je bajka poznatog svetskog pisca Šarla Peroa, koji je napisao mnoge poznate bajke na kojima su odrasle generacije, poput Mačak u čizmama, Pepeljuga, Plavobradi, Crvenkapa i mnogih drugih. Prva objavljena priča ovog pisca bila je Uspavana lepotica objavljena 1696. godine i to bez autorovog potpisa. Tek nakon toga objavio je svoju prvu zbirku priča Priče i bajke iz starih vremena s poukom.
Analiza
Ove priče postale su opšte prihvaćene kod čitaoca svih uzrasta i to ne samo kod dece, već i odraslih. One su zadovoljavale sve uslove koje je morala da ima jedna dobra bajka, od uzbudljivog sadržaja do veoma jednostavnog jezika kojim je napisana. Priče su bile razumljive, pa su ih svi rado čitali, a skrivale su i nedvojbenu moralnu pouku. Karakteri su neretko podeljeni na na dobre i loše, ali na kraju uvek pobedi dobra strana.
Bajke Šarla Peroa imale su značajan uticaj na kasniju dečju književnost i to kad najslavnijih svetskih autora dečjih baki, poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim. Bajke Šarla Peroa bezvremenske su i uvek rado čitane. Čitaju se deci čak i u današnjim, modernim vremenima, jer predstavljene vrednosti u tim bajkama i danas su ideal kojem težimo i kojem učimo svoju decu.
Bajke bude ljudsku maštu i veličaju nagradu koja će da pripadne onima koji su strpljivi, vredni i pošteni, no, isto tako govori nam i o ljudskim osobinama; tera nas da razmislimo tko su ljudi kojima neizmerno verujemo i jesu li odista vredni naše pažnje i prijateljstva.
Elementi dela
Vrsta dela: bajka
Mesto radnje: kuća Lpotice i njene porodice, dvorac
Vreme radnje: zima
Tema: priča govori o Lepotici koja se zaljubi u Zver bez obzira na njegov spoljašnji izgled
Ideja dela: ne treba suditi knjigu po koricama, nije bitno što se nalazi spolja, već unutar čoveka
Sadržaj prepričano
Bajka Lepotica i Zver govori o mladoj devojci koja je živela sa ocem i dve sestre. Prvo su živeli lagodnim životom u velikoj kući, ali spletom okolnosti otac je izgubio bogatstvo. Preselili su se u skromniju kuću. Dve sestre neprestano su se žalile, a Lepotica je zadržavala svoju tugu za sebe i nastojala da pomogne sestrama i ocu.
Jednog dana otac je načuo da bi mogao povratiti deo bogatstva koje je izgubio jer se jedan od brodova vratio. Dve sestre odmah su zatražile razne luksuze, ali lepotica je želela samo da se otac sigurno vrati. Na njegovo nagovaranje, ipak je odgovorila da želi ružu.
Na povratku kući otac se izgubio i otišao upitati za uputstva u veliki dvorac. Već se spremao da ode kada je video prekrasne ruže i ubrao je jednu. U tom trenutku Zver ga je uhvatila na delu i otac je, moleći za život, objasnio da je za njegovu kćerku. Zver je pristala da ga pusti ako mu dovede jednu od svojih kćerki, ali ona mora doći svojom voljom.
Po povratku kući otac nije hteo Lepotici reći šta je bilo, ali ona je izvukla od njega odgovor i odmah pristala da ode. Kada su stigli do dvorca Zver je upitala je li devojka došla svojom voljom na šta je ona odgovorila potvrdno. Zver je oterala oca i rekla mu da se više nikada ne sme vratiti.
Život za Lepoticu je bio ugodan. Imala je svoju sobu i neprestano su je posluživali. Zver se u ni jednom trenutku nije pojavila. Lepotica je čitavo vreme samo čula njegov glas. Kako je vreme prolazilo oboje su sve više počeli uživati u društvu onog drugog.
Zver se pokazala Lepotici jedne noći u vrtu i ona je u prvi tren ustuknula. On je to primetio i poželeo je ponovo da se sakrije, ali slomljena tugom u njegovom glasu Lepotica je ipak odlučila da želi da ga gleda. Nakon nekog vremena počeo je da joj nedostaje otac i Zver joj dopušta da ga poseti nakon što je saznala da se razboleo.
U brizi za ocem vreme je brzo proletelo i jedne noći sanjala je da Zver umire. Pre nego što je napustila palatu dao joj je prsten i rekao da kada poželi da se vrati samo neka ga stavi na prst pre spavanja i probudiće se u palati. Tako je i bilo. U palati je zatekla Zver na bolesničkoj postelji i rastužila se. Nije želela da umre i rekla mu je da će se udati za njega.
Tada je Zver nestala i na njenom mestu stajao je lepi kraljević. Ispričao je kako ga je zla vila začarala i kako je mogao biti oslobođen čarolije samo kada se lepa devojka zaljubi u njega. Lepotica i Zver su se venčali, a otac, koji je ozdravio, i njene dve sestre prisustvovali su venčanju i nastavili da žive sa njima u dvorcu.
Analiza likova
Likovi: Lepotica, Zver, otac, dve sestre
Lepotica – devojka dobrog srca koja dobiva ime Lepotica po svojoj izuzetnoj lepoti. Voli svog oca više od bilo koga na ovom svetu i jako brine za njega. Nakon što joj ispriča šta mu se desilo sa Zveri, ona sama pristaje otići i žrtvovati se zbog njega. Ima mnogo dobrote u svom srcu za sve ljude, pa i sestre koje su je mrzile zbog njene dobrote. Istu ljubav je pokazala i Zveri koji se prema njoj odnosio kao najbolji prijatelj. Održava svoja data obećanja i iskazuje ljubav zbog čega na kraju bude nagrađena.
Zver – Brine za Lepoticu, voli ju i sve što želi je da bude srećna. Plaši se da ga nikad neće zavoljeti zbog njegovog spoljašnjeg izgleda, ali njegova dobrota takođe bude nagrađena. Naizgled strašna zver, Zver je ustvari prelep kraljević dobra srca.
Otac – brine za svoju porodicu, a posebno mu je najdraža ćerka Lepotica. Nakon što ona odluči žrtvovati sebe i svoj život za njega i otići kod Zveri on tek tada shvata koliko je njeno srce veliko i puno dobrote. Nesrećan u životu, daje sve od sebe da preživi i prehrani svoje ćerke i daće im sve što može.
Dve sestre – ohole, bahate i misle samo na sebe. Ne misle na oca i probleme koje trenutno ima, pa traže od njega ono što je njemu čak možda i nemoguće u tom momentu dati. Ne shvataju njegovu žrtvu i jako su sebične. Mrze Lepoticu jer joj nije stalo do materijalnih stvari i što je skromna, pa što je i pristala da žrtvuje svoj život za oca. Ne shvataju šta je to porodica i šta trebaju da urade za porodicu. Kad vide da je Lepotica srećna, one pokušavaju da urade sve šta mogu samo da ne bude.
Biografija: Šarl Pero
Šarl Pero rođen je 12. januara 1628. u Parizu kao sedmo dete bogatih buržuja, a umire 16. maja 1703. Po uzoru na oca studirao je pravo i zaposlio se u državnoj službi. Bio je francuski autor koji se smatra rodonačelnikom žanra bajke.
Mnoge njegove priče zapisi su starih narodnih bajki, koje su se generacijama prenosile usmeno, a neke od njih kasnije su prepričali i braća Grim. Među najpoznatije priče ubrajaju se Crvenkapa, Pepeljuga, Mačak u čizmama, i Plavobradi.
Bio je vrlo uticajna figura u literarnom svetu 17. veka i stajao kao borac za mlado u besnoj prepirci između starih, koji su zastupali oponašanje starijih uzora, i mladih, koji su se zalagali za nov i svež način pisanja. Uključio se i u osnivanje Akademije nauka i Likovne Akademije, a kada je utemeljena Akademija lepe književnosti upravo on je izabran za njenog doživotnog sekretara.
Objavio je i „Priče moje majke guske“, u kojima se nalaze sirove priče koje su se pričale među nižim slojevima, a on ih je sredio za nešto osetljivije dame i gospodu u salonima i izdao pod imenom svoga sina. Njegove priče usađene su danas u sva naša detinjstva i prilagođene za televiziju i film.
Kako je istorijski kontekst u kom su pisane davno iza nas, ponekad nam promaknu njegove ironične primedbe na račun savremenika. Kako je i sam voleo da kaže on je „namigivao roditeljima preko glava njihove dece“.