Roman Kad su cvetale tikve delo je Dragoslava Mihailovića. Objavljen je 1968. godine. Radi se o romanu koji donosi ispovest Ljube Sretenovića, boksera sa Dušanovca. Uz to, roman prati njegov život i njegovu sudbinu.
Analiza
U isto vreme to je i socijalni, odnosno društevni roman jer prikazuje sudbine ljudi koji su živeli na periferiji Beograda s kraja 40-ih i početka 50-ih godina 20. veka.
Roman je ispripovedan u „ja“ formi, a glavni lik, Ljuba Sretenović, osim što je glavni junak, on je i pripovedač romana. Kroz njegovu vizuru prikazani su svi događaji i likovi.
Junak i njegovo poreklo uslovili su da kazivanje bude jednostavno. Dakle, jezik romana je jednostavan, ulični, s mnogim primesama šatrovačke leksike.
Sastoji se od 24 poglavlja i ima prstenastu strukturu. 1. i 24. poglavlje donose spoljnu priču, što znači vreme kada je priča ispričana. Od 2. do 23. poglavlja donosi unutrašnju priču. Unutrašnja priča tiče se perioda od kada je Ljuba bio dečak pa sve do njegove 26. godine kada je napustio Jugoslaviju.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Vreme radnje: 40-te i 50-te godine 20. veka.
Mesto radnje: Beograd, Surdulica, Niš, Estersund u Švedskoj
Tema: život boksera sa Dušanovca Ljube Sretenovića
Ideja: „Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi“
Sadržaj prepričano
U prvom, uvodnom poglavlju, upoznajemo se s Ljubinim sadašnjim životom. Ljuba Sretenović, odnosno Šampion, kako su ga zvali, živi u Estersundu, u Švedskoj. Oženio se za Šveđanku Inge i ima trideset i osam godina.
Inge ima sina Arnea kojeg je dobila u prvom braku. Ljuba je zaposlen u jednoj fabrici u kojoj je kao radnik jako cenjen. Uz to, član je sindikata i trener je bokserskog fabričkog kluba. Često se seti doma pa ga hvata nostalgija. Tada se njegova ličnost u potpunosti menja. Postane nervozan, samo ćuti i pije. Onda najednom sedne u kola i putuje u svoju Jugoslaviju.
Nakon tri dana putovanja, dolazi na granicu i pređe u Sloveniju. Ostane kratko, bar sat do dva pa se nazad vrati u Švedsku. Za neko vreme je miran, čežnja je umirena.
Od 2. do 23. poglavlja romana Ljubina priča vraća se u prošlost. Uz retrospekciju, Ljuba rekonstruiše svoj život. Sjeća se detinjstva i vremena kada su ga zvali Ljuba Vrapče pa sve do mladićkog doba. Izrastao je u odličnog boksera i postao je popularan kao Ljuba Šampion. Tu se nalazi i njegov život sve do povratka iz vojske, kada se u dvadeset i šestoj godini odlučio da otputuje iz Jugoslavije.
Nadalje, iz njegove ispovesti saznajemo da potiče iz radničke porodice. Otac mu se zvao Andra i pre 2. svetskog rata bio je aktivni sindikalac i dizao je štrajkove. Stariji brat Vlada, tokom rata bio je ilegalac pa je otišao u partizana. Sestra mu je bila sedam godina mlađa i zvala se Dušica. No, Ljuba je bio ljubimac svoje majke.
Odrastao je na periferiji Beograda, na ulicama Dušanovca. Tamo su se skupljali probisveti i mangupi. U tom kvartu su tuče, silovanja, krađe, bila svakodnevica. Ljubi se u pamćenje urezalo grupno silovanje koje je organizovao Stole Apaš. Nakon rata, mangupi su nastavili svoje pustolovine. Stole Apaš ih je u svemu usmjeravao, okupljao ih je i vodio. Bio je njihov vođa. No, Ljuba se više nije toliko s njima družio. Posvetio se boksu i 1947. godine osvojio je drugo mesto na Prvenstvu Beograda u velter-kategoriji. I tako je neko vreme cela porodica živela dobro. Otac je radio, brat je u komitetu bio partijski radnik. Hranom su se snadbevali iz diplomatskih magacina.
Onda im se život najednom izmenio. Bilo je to između 1948. i 1950. godine i vreme Informbiroa i sukoba sa Rusijom.
Jednoga dana, Ljubi su uhapsili oca i brata Vladimira. Ljuba je učinio sve da ih izvuče pa se tako obratio i predsedniku bokserskog kluba, Perišiću. Perišić je bio veoma utecajan, a bio je i narodni heroj. Međutim, nije mu puno pomogao.
Ubrzo su mu oca pustili, ali on je ostao bez posla. Za brata Vladimira dugo nije znao gde je, da bi na kraju saznao da je završio na Golom otoku.
Ljuba je bio vidno razočaran u ljude te je odlučio napustiti bokserski klub Radnički te preći u Zvezdu. Stari Perišić mu se radi toga sveti. Ljuba je dobio poziv za vojsku gde je proveo sledeće tri godine.
Celo to vreme Dušanovcem je vladao Stole Apaš sa svojom bandom. Ni milicija im ništa nije mogla, sve dok se nije pojavio milicioner Suljo. Suljo je kratko vreme uspeo da zavede red. Između Sulje i Stoleta Apaša dolazi do velike tuče iz koje su obojica izašla s teškim batinama.
Suljo je bio slomljen i završio je u bolnici, a Stole je ubrzo oboleo od tuberkuloze.
Ljuba je u vojsci sve ozbiljnije trenirao boks pa je tako izrastao u pravog šampiona. Najveću zahvalnost dugovao je treneru Zoriću. Neke je mečeve dobivao, neke gubio…
Malo nakon toga dobio je telegram u kojem su mu javili da mu se sestra Dušica obesila. Tada je imala samo 17 godina. Kanije, Ljuba će saznati da je samoubistvo učinila jer ju je silovao Stole Apaš. Stole mu se na taj način htio osvetiti što mu je jednom davno preoteo devojku.
Dušićina smrt u potpunosti je slomila njezinu majku. Završila je na pshijatriji, a ubrzo je i umrla. Jednom kada je Ljuba došao u Beograd, ugledao je da mu je otac jako loše, bez ikakve želje za životom. Tada je saznao da je Stole u sanatoriju u Surdulici gde se leći.
Ljuba se naposletku vratio u vojsku, a dobio je i prekomandu u Niš. I dalje je intenzivno trenirao. trener Zorić ga je napustio jer je shvatio da Ljubi više boks ne znači samo sport, već on udara kao da bi nekoga ubio.
Uskoro je Ljuba dobio vest o očevoj smrti. Živ mu je ostao sada samo brat Vladimir. No, i to je pitanje jer već se godinama nikome nije javio.
Došlo je vremen da izađe iz vojske. Ljuba odluči izaći dan ranije kako bi imao alibi pa odlazi do Surdulice. Tamo je u zasedi čekao Stoleta Apaša. I tako je počela velika borba, davno su bili drugari pa onda protivnici, a sada su smrtni neprijatelji. U borbi nema povlačanja, jedan od njih bit će mrtav. No, nakon mnogih udaraca Stole je počeo da pljuje krv iz bolesnih pluća. Ljuba ga prestane tući i ostavlja ga tako na ulici. Odlazi. A Stole umire.
Ljuba se vratio u Beograd u svoju opustelu kuću. Posetili su ga milicajci, no imao je čvrst alibi. Nakon toga posetila ga je i Stoletova majka Ruža. Pitala ga je da li ga je on ubio. Nakon toga Ljuba se osećao jako loše, susret sa Stoletovom majkom ga je dokrajčio. Osećao se prazno, usamljeno i besmisleno.
Ljuba više nije mogao da izdrži pa beži preko granice. To je za njega na neki način bilo i iskupljenje jer je Ruži ubio jedinog sina.
Analiza likova
Likovi: Ljuba i njegova porodica, Stole Apaš, vojnici, drugari, milicija…
Ljuba Šampion – glavni lik u romanu. Ljuba odrasta u mladića malo nakon Drugog svetskog rata. Njegovo detinjstvo odvijalo se u Dušanovcu, u predgrađu Beograda. Odrastao je u društvu probisveta. Drugovi su mu bili skloni krađama, podvalama i tučnjavama, ali Ljuba je uvek bio malo po strani. Porodično vaspitanje i njegov stariji brat učinili su da je on njima bio samo slučajni saputnik. On nije grbu niti prost. Hobi, ali i velika strast bio mu je boks. Politika ga nikada nije zanimala pa je vrijeme provodio baveći se boksom i jureći ribe. Nakon što mu je brat bio uhapšen zamerio se heroju Perišiću. Bio je temperametan, nije shvatao ozbiljno politiku. Zamerio se starom Perišiću i nazvao ga je bandom. Zbog toga mu se Perišić odlučio osvetiti tako da ga šalje u vojsku. Najviše ga je potreslo samoubistvo sestre Dušice koja se ubila zbog toga što ju je silovao Stole Apaš. Ljuba mu se radi toga osvećuje, ubija ga, ali ne pronalazi olakšanje. Zato beži iz Beograda i odlazi u Švedsku.
Biografija: Dragoslav Mihailović
Dragoslav Mihailović savremeni je srpski romansjer, pripovedač i dramski pisac. Rodio se u Ćupriji, 1930. godine.
Književni rad započeo je knjigom zbirkom pripovedaka „Frede, laku noć“. Nakon toga, 1968. godine objavio je delo „Kad su cvetale tikve“. Delo je postalo njegovo najprevođenije, prevedeno je na čak trinaest jezika. Veliki uspeh postigao je i njegov roman „Petrijin venac“.
Njegova najpoznatija dela su: „Čizmaši“, „Goli otok“, „Crveno i plavo“, „Vreme za povratak“, „Gori Morava“ i mnoga druga.
Član je Srpske akademije nauka i umetnosti, dobio je mnoge dramske književne nagrade, a i jedan je od najprevođenijih sprspkih savremenih pisaca.
Autor: M.L.