Ilijada je nastala u „razdoblju najdublje tame“ nakon provale Dorana u Grčku. Taj ep je zajedno sa Odisejom, najveća tvorevina grčke i svetske književnosti koja je sačuvana iz davnih vremena.
Analiza
Najstarije pesničko delo grčke književnosti. Ilijada ima 15.696 stihova, a ispevana je pevnim heksametrom i povezana glavnim junacima i događajima. U epu su prisutni mitovi i stvarnost, heroizam i idila, tragika i komika, kritika i priznanje, avantura i filozofija.
Ilijada je pesničko delo neprolazne vrednosti. Nijedno delo u istoriji čovečanstva nije imalo takvu sreću da postane vlasništvo celog naroda, kao što se to dogodilo sa Ilijadom i Odisejom. Homerovim epovima se napajala sva helenska umetnost.
Homerovo živo pripovedanje i jasno izražavanje, opisivanje duševnih karakteristika ljudi davnih vremena, osvaja nas i danas. Njegova je poezija uvek sveža i puna životne dinamike. Sva dela koja su se javila nakon Ilijade i Odiseje nisu imala sreće da postanu tako cenjena i poznata. Možda im se najviše približila Vergilijeva Eneida, ali ona je samo bleda slika koja je pokušala da oponaša velike Homerove epove.
Homerova dela su svojim oblikom i kompozicijom ostala do danas uzor epske poezije koji nikad nije nadmašen.
Sadržaj Ilijade Homer je uzeo iz trojanskog rata. Grci su verovali da je Ilijada epsko delo pesnika Homera. Nosi ime po Iliju, drugom imenu grada Troje. Njen sadržaj uzet je iz priča o trojanskom ratu. Pesnik, odnosno Homer, prikazao je događaje koji su se dogodili u toku 51 dana, desete, završne godine rata između Grka i Trojanaca.
Rat počinje time što Paris otima lepu Helenu – najlepšu ženu sveta. Osnovni motiv Ilijade je bes tesalskog kralja Ahila, najvećeg junaka među Grcima.
Elementi dela
Vrsta dela: ep
Mesto radnje: okolina Troje
Vreme radnje: 12. vek p.n.e.
Tema: rat između Trojanaca i Ahejaca
Ideja: sudbinom čoveka ne upravlja on sam, već i bogovi
Sadržaj prepričano
Ahilovom intervencijom svom ocu se vraća Agamemnonova robinja Hriseida, na šta Agamemnon otima Ahilu robinju Briseidu. Raspaljen tim, Ahil više ne želi učestvovati u boju. Zbog toga Grci dolaze u tešku situaciju jer ih Trojanci potiskuju i gotovo im osvajaju tabor.
Paris oseća krivicu zbog rata pa predlaže da se sukob reši njegovim dvobojem sa Menelajem. Menelaj ga zamalo nadjača, ali spašava ga boginja Afrodita odnoseći ga u Heleninu odaju.
Zeusova zabrana drugim bogovima da se mešaju pomaže Trojancima i dolazi do toga da Trojanci počinju paliti grčke brodove. Ahil ne želi da ide u borbu, ali daje oružje najboljem prijatelju Patroklu. Patrokla u dvoboju ubija Hektor i prisvaja Ahilovo oružje. Ahil, razljućen, ulazi u borbu sa novim oružjem, ubija Hektora i mrcvari mu telo.
Kako bi sve bilo etički prihvatljivo ep je zaokružen lepim prizorom. Kralj Prijam, sedi trojanski kralj dolazi kod Ahila i moli ga da otkupi telo svog mrtvog sina. U toj sceni starac primiče ubicinu ruku svojim usnama. Tada se Ahil smiluje i njegov bes se pretvara u saosećanje i toplinu. Vratio je Prijamu telo njegovog sina i zaboravio na osvetu. Ep završava predajom Hektorovog tela Prijamu jer su tako bogovi odlučili. Telo se na kraju ipak sahranjuje.
Iako je glavna radnja ovog epa Ahilova ljutnja, u pozadini je i priča o trojanskom ratu. Iz tog razloga celi ep je prepun događaja i likova. Homer je opisao brojna ratna događanja čime je pokazao svoje zavidno znanje i upućenost u celi istorijski događaj. Nezanemarivi su prizori u kojima opisuje rasprave što znači da je imao i znanje retoričkih principa.
Junaci Ilijade su likovi sa idealnim osobinama. Ahil je mladi čovek, izričito hrabar i vešt. Posebno se ističe u borbama gde nadmašuje sve Grke i neprijateljskim snagama tera strah u kosti. No, on ne može potisnuti svoje emocije i tu se krije njegova slabost. Drugi bitni likovi u Ilijadi su Hektor i Homerovi bogovi koji imaju nadljudske moći.
Ilijada je po svojoj kompoziciji jednostrana, jasna, planski izgrađena i čvrsto povezana celina. Iz nje ne možemo saznati konačan kraj sukoba između Grka i Trojanaca. Njega saznajemo tek u Odiseji. Odisej je predložio da se napravi veliki konj gde bi se sakrili ratnici i da se on ostavi ispred zidina Troje kao poklon, a da se lađe sakriju iza ostrva.
Plan je uspeo. Usred noći, iz konja su se takođe vratile pa su svi Grci na prepad upali u grad i do jutra ga osvojili. Taj rat preživljava samo Enej koji odlazi na Apeninsko poluostrvo i tamo pronalazi novu domovinu Trojanaca.
Analiza likova
Likovi: Afrodita, Agamemnon, Ahil, Andromaha, Apolon, Atina, Enej, Hefesto, Helena, Menelaj, Odisej, Paris, Zevs, Hektor
Ahil – polubog i ratnik, lepog izgleda i hrabar, ima nadljudsku snagu i ističe se kao najbolji od svih ratninka. Značajan, iskren i neustrašiv, često ga vode emocije, a besu ne može da se odupre. Ponosan je što ga kasnije košta smrti njegovog prijatelja Patrokla.
Hektor – trojanski heroj koji je za razliku od Ahila emotivniji, pa čak i u vođenju rata. Pokušava da izbegne rat, ali sukob koji predlaže ostaje nerešen. Svojeglav i hrabar, spaseo je Apolona od propasti i to više puta. Zamera bratu što se sakrio od tuče.
Agamemnon – Mikenski kralj i zapovednik Ahejaca. Škrt čime je izazvao Apolonov bes. Inati se Ahileju i otima mu Brisedu. Voli da naređuje i misli samo na sebe umesto na svoj narod.
Paris – trojanski princ koji otima Helenu čime prouzrokuje Trojanski rat. Hektorov brat koji je prikazan kao kukavica. Na početku beži od opasnosti i odgovornosti, ali kasnije se uključuje u borbu.
Biografija: Homer
Homer je živeo između 900. i 700. godine pre Hrista. On je najstariji poznati grčki pesnik. U antici su mu uz autorstvo Ilijade i Odiseje pripisivali još niz „kikličkih“ epova, tzv. homerske himne bogovima, šaljiv spev „Batra homiomahija“ (Boj žaba i miševa), kao i čitav niz drugih dela.
Ne zna se gde je radio. Njegov se zavičaj može odrediti samo poznatim grčkim distihom: „sedam gradova tvrdi da Homeru su zavičaj: Smirna, Hios, Kolofon, Haka, Pil, Arg i Atina“. Od svih tih gradova najverovatnije je da se rodio u Smirni, a živeo na ostrvu Hiosu. Na tom se ostrvu kasnije razvilo čitavo pokoljenje, koje je sebe nazivalo homeridima.
Homera prikazuju kao slepog pesnika koji je ispevao svoje pesme putujući od mesta do mesta, no ni taj podatak se ne može uzeti kao verodostojan.