Hajdi

Hajdi je roman za koji su se mnogi zapitali nakon što su ga pročitali, ima li u njemu uopšte negativaca. Hajdi je lik koji je pun dobrote, nesebičnih namera i koja nikada ne može da se umori dok pomaže drugima. Iako su njeni postupci uglavnom objašnjeni kao postupci ishitrenog deteta, plemenitost koju pokazuje svakim činom dovoljno je opravdanje za ono što bi neki objasnili kao ponašanje nepromišljenog deteta.

Analiza

Delo govori o devojčici Hajdi koja je sa samo šest godina izgubila roditelje pa živi s dedom u švajcarskim Alpama. Iako deda živi daleko od civilizacije, a u obližnjem selu govore o njemu kao pustinjaku i čudaku, on se jako dobro brine o devojčici. Naoko nepristupačan i grub, on čini sve što može da pruži devojčici sve što joj je potrebno, ali i da je nauči surovom životu u planinama. Hajdi uživa s dedom koji joj pruža dovoljno ljubavi i pažnje, a zavolela je i prirodu koja je za nju vrlo brzo postala udoban dom.

Kada je Hajdi malo porasla, deda je odlučio da je vrati u grad kako bi se obrazovala i postala prava dama. Poslao ju je u Frankfurt pa je Hajdi ponovo morala da se prilagodi životu u gradu, daleko od svežeg zraka, prirode, slobode i dede, a to joj je palo mnogo teže nego prilagodba na život u kolibi.

Ovo djelo švajcarske autorke ima mnogo sličnosti s knjigom nemačkog autora Hermana Adama von Kampa „Adelaide: Devojčica s Alpa“. Ove dve knjige imaju sličnu radnju i likove pa se pretpostavlja da je Johana Špiri za vreme odrastanja čitala „Adelaide“ i tako dobila inspiraciju za „Hajdi“.

„Hajdi“ je svojevremeno bila veoma popularna među čitaocima, posebno onim mlađih uzrasta, a kasnije su prema knjizi snimljeni brojni filmovi i televizijske serije. U Švajcarskoj čak postoji zabavni park koji nosi naziv Heidiland.

Elementi dela

Vrsta dela: dečiji roman

Mesto radnje: najvećim delom u planinskom delu Švajcarske i u Frankfurtu

Vreme radnje: različita vremenska razdoblja

Tema dela: život devojčice Hajdi, prvo u planini, a kasnije u velikom gradu

Ideja dela: sreću ne čini obilje nego najdraži ljudi

Sadržaj prepričano

Da li znate da se iz malog alpskog mesta Majenfelda za samo sat vremena pešice može doći do zaseoka Seoce? Još isto toliko vremena treba da dođete do planinskih pašnjaka, a na pola puta se nalazi Petrova koliba, lik o kom ćete uskoro saznati malo više.

Na početku romana čitatelac upoznaje visoku i krupnu devojku Detu, koja za ruku vodi nećaku Hajdi. Namera Dete je da nećaku od 5 godina odvede sve do planine gde usamljenim životom živi deda, koji ima samo svoju kolibu i dve koze. Kako se Hajdi nije ništa pitala tako ni deda nije imao pravo glasa na Detinu odluku.

Malena Hajdi čim je došla do dedine kolibe odmah je krenula da istražuje novo područje. Deda joj je odmah pokazao skromnu unutrašnjost kolibe u kojoj se osim ugradnog ormara nalazila prostorija sa stolom i stolicom. Na jednom kraju prostorije se nalazio krevet gde je deda spavao, a na drugom veliki kotao.

Hajdi je odabrala spavanje na tavanu i tamo joj deda namesti krevet od svežeg sena. Bilo je očito da mu se devojčica svidela odmah i da ju je već tada zavoleo. Već sledeći dan Hajdi upoznaje mladog kozara Petra sa kojim je krenula na pašu. Pratile su ih koze iz Seoca i dve dedine koze: Sivka i Belka.

Svakim danom Hajdi je sve više jačala i koristila sve prednosti života u planini. Tako se toplo godišnje doba završilo i nastupila je zima, a svuda okolo napadao je sneg. Hajdi je velik deo vremena provodila sa Petrom koji je pozvao kod sebe, pa je tako deda sa sankama dovezao do Petrove kolibe da upozna njegovu porodicu. Svojom dobrotom i iskrenošću devojčica je osvojila sve ukućane, a najviše Petrovu mamu i slepu baku, koja je svaki put rekla Hajdi da voli da je sluša.

Već sledeći dan Hajdi je nagovorila dedu da popravi kolibu stare bake kako se ne bi urušila. Bio je to prvi dedin dolazak među ljude kako se povukao. Usledili su srećni dani za sve kada je Hajdi uveseljavala ukućane dok je deda popravljao kuću.

Prošle su tri godine kako je slatka devojčica stigla kod starog dede u planine i za to vreme je mnogo naučila. Imala je osam godina i već su počele stizati poruke kako bi morala da krene u školu, ali deda je bio tvrdoglav i odbijao tu pomisao. Nakon dužeg vremena ponovo se pojavljuje Deta koja uprkos dedinom protivljenju, bakinom zapomaganju i Petrovom besu odvodi Hajdi u Frankfurt, u kuću gospodina Sesemana kako bi pravila društvo njegovoj nepokretnoj kćerki Klari. Hajdi je upoznala i gđicu Rotenmajer, upravnicu domaćinstva.

Kako je vreme prolazilo tako je Hajdi sve više težila za pašnjacima i prirodom. Koristila je svaku priliku kako bi pronašla željeno mesto pa je tako kroz prozor ugledala crkveni toranj. Krenula je u nameri da ga pronađe, ali nije znala kako da dođe pa je za savet upitala dečaka koji je za željenu informaciju tražio 40 feninga. Kada je napokon stigla do tornja ni onda nije mogla da vidi brda i doline.

Od zvonara crkve dobila je dve mačke koje je tajno odnela kući, a nakon nekoliko nezgodnih situacija sa gđicom Rotenmajer koja ne podnosi životinje, Hajdi i Klara su uz pomoć sluge Sebastijana pronašle sigurno mesto u kući za dve slatke mace. Sledećeg dana u kuću dolazi dečak i traži od Hajdi da mu da 40 feninga koje mu duguje. U tom trenutku ulazi gđica Rotenmajer koja se spotakne na kornjaču koju je doneo dečak. Užasnuta naredi Sebastianu da izbaci uljeza.

Ali njeni problemi još uvek nisu gotovi jer Sebastijan unosi korpu iz koje iskoči nekoliko mačkica. Gđica Rotenmajer se prestravi, a Sebastijan ih odnese na sigurno na tavan u kući. Iako se Hajdi slagala sa Klarom nisu ju voleli učitelj i upravnica domaćinstva, pa su tako koristili svaku priliku da je ocrne, a kada se napokon vratio gdin Seseman, rekli su mu kako je Hajdi umno zaostala. On je zaključio kako je sa djevojčicom sve u redu i da je ona odlično društvo za njegovu Klaru, koja je nažalost osuđena na invalidska kolica.

Gdin Seseman je opet morao na put, ali zato najavljuje dolazak svoje majke – Klarine bake. Bila je to dobra žena mlada srca kojoj se Hajdi odmah svidela i koja je pronašla način kako da osvoji devojčicino srce i u njoj probudi zanimanje za knjigu. Iako je Hajdi dobila još jednog prijatelja, još uvek je žudela za planinama i sve je više venula. Svakim danom je bila sve bleđa i sve je manje jela.

U kući su se počele istovremeno događati čudne stvari, a sve je plašila pomisao da u kući imaju duha jer svako jutro nalaze otvorena kućna vrata. Sreća što se vratio Klarin otac jer je uz pomoć doktora Klasena došao do prave istine, a razlog čudnoj pojavi je Hajdino mesečarenje koja svake noći nesvesno otvara vrata. Doktor objašnjava da devojčica pati za planinama i da je zbog toga sve lošijeg zdravlja zbog čega bi je trebalo poslati u planine na oporavak.

Ujutro je pakuju i šalju vozom do Majenfelda odakle je kolima pekar odveze do Seoca. Hajdi je odmah otrčala do Petrove kolibe i slepoj baki odnela nekoliko zemički kako ne bi morala da jede stari hleb. Svi su bili srećni zbog njenog povratka, a najviše deda koji je shvatio svoju zabludu i kome se opet vratila vera u ljude. Odlučio je zimi da živi u Seocu kako bi Hajdi mogla da ide u školu.

Uskoro stiže pismo od Klare sa porukom da će uskoro doći da ih poseti. Tako su prošli meseci, a doktora Klasena je snašla velika tragedija jer mu je umrla kćerka jedinica. Nažalost Klarino zdravlje nije bilo dobro i put u Švajcarsku je odgođen, ali umesto nje dolazi doktor kome je put godio. Probudio mu se apetit, odmah se sprijateljio sa dedom, a umesto u hotelu u Ragazu, na dedin nagovor smestio se u u malu gostionicu u Seocu.

Nakon jednog poziva da sa Hajdi i Petrom krene na pašnjak doktor je svaki dan provodio sa dvoje dece. Iako je na početku bio ljubomoran Petar je prihvatio ljubaznog gosta koji mu je jednom prilikom poklonio obilan obrok. Doktor je zamolio Hajdi da dođe da ga poseti u Frankfurt i neguje ako se bude razboleo. Teškog srca je napustio prekrasno mesto u planinama.

Pre velikih snežnih oluja Hajdi i deda se u oktobru presele sa dve koze u Seoce. Tako je devojčica krenula u školu dok je Petar nazadovao na šta se deda jako ljutio i pretio batinama. Zahvaljujući lukavosti Hajdi je uspela da nauči Petra da čita u dedinoj kući.

U to vreme dođe pismo od Klare koja najavljuje dolazak na šta Petar pobesni i iskali svoj bes šibama na jadnim kozama. Napokon su došle baka Seseman i Klara, a oduševljena okolinom umesto hotela u Ragazu Klara je prihvatila smeštaj u dedinoj kolibi. Zima je napokon prošla i svi su mogli da borave u dedinoj kolibi u planinama.

Kako su dani prolazili tako je deda brinuo za Klaru i pomagao joj, a njoj i Hajdi davao fino kozije mleko. Klara je sve više jačala, a Petar je bio sve ljući jer se Hajdi više družila sa Klarom nego sa njim. Jednog dana je krišom od besa gurnuo invalidska kolica koja su se pritom raspala. Deda je krenuo da vidi šta je sa kolicima, a Hajdi je naterala Petra da joj pomogne da ojača Klaru koja je tako korak po korak na kraju prohodala.

Klara nije htela još ništa da javi baki nego je čekala da dođe kako bi je iznenadila. Teško je bilo odrediti ko je bio srećniji trenutnim životom deda ili dve devojčice. Uskoro doputuje baka, ali i Klarin otac. Bili su šokirani lepom vešću, a Petar ne znajući da je Seseman Klarin otac od straha se spotaknuo i pao niz planinu. Na kraju se nije razbio, ali je bio sav modar. Petar je bio uveren kako je Seseman policajac koji je došao da traži onog koji je razbio Klarina kolica.

Na kraju se sve srećno završilo, Petar je priznao krivicu, ali kako je njegov čin imao dobar ishod na kraju mu je sve oprošteno, a još je dobio i doživotnu nagradu u obliku deset novčića nedeljno. Tako je baka odredila. Dedi je uslišena želja da nakon njegove smrti Hajdi bude zbrinuta. To su mu obećali gdin Seseman i doktor Klasen koji je Hajdi zavoleo kao svoju kćerku. Hajdi je bila srećna jer joj se ispunila još jedna želja, pa je tako Petrova baka dobila poseban krevet sa pokrivačem i debelim jastucima. Cela porodica Seseman odlazi u Frankfurt, ali sa obećanjem da će se ponovo naći na planini u proleće.

Analiza likova

Likovi: Hajdi, deda, Klara, Petar

Hajdi – glavni lik u knjizi. Kao devojčica je ostala bez majke i oca pa je prvo živela s tetom u dolini Alpa, a kasnije se preselila u planine kod dede. Taj novi svet u isto je vreme očaravao i plašio Hajdi. Nakon što se preselila u Frankfurt, nedostajao joj je život s dedom u planini pa je jednom prilikom čak probala da pobegne. Volela je živeti u planinama, iako je tamo imala samo ono najosnovnije, dok je u Frankfurtu svega imala u izobilju. Hajdi je saosećajna, dobra i plemenita. Iskrena je, društvena i neprestano u pokretu. Optimistične je naravi, a loše situacije svojim vedrim duhom uvek pokušava da preokrene u nešto pozitivno. Voli da priča, i to interesantne priče koje pršte optimizmom i radošću te uveseljavaju druge ljude. Hajdin razigrani duh pomaže svima da postanu bolje raspoloženi, a njena najveća životna radost je kada su svi srećni i veseli.

Deda – starac koji otprilike ima 70 godina. Živeo je kao pustinjak u planinskoj kolibi, a osim Hajdi imao je još samo dve koze. Svu je imovinu izgubio kartajući nekada davno, a nedugo nakon toga poginuo je i njegov sin Tobija. Nakon toga se razočaran pokuvao u planinu i nije bio u doticaju s drugim ljudima. Njegov život se potpuno menja kada upozna Hajdi. Ona je odmah svatila da je deda dobar, pun snage i radišan te da se trudi. Malo po malo, deda je ponovo došao u kontakt s ljudima i oni su ga prihvatili.

Petar – na početku dela prikazan je kao jedanaestogodišnji dečak. Bio je šest godina stariji od Heidi. Živeo je s majkom i slepom bakom na pola puta između dedine kolibe i Selca. Petar je bio jako radišan, svakog je dana rano ujutro vodio koze na pašu, a vraćao se tek navečer. Bio je ljubomoran na sve koji bi se obraćali Hajdi, osećao je zavist i želeo ju je samo za sebe. Zbog toga se nije lako upuštao u razgovore s drugim ljudima, ali na kraju je ipak osvestio svoje mane i promenio se. Nije voleo učenje sve dok ga Hajdi nije uverila koliko je to važno u životu.

Klara – devojčica koja je bila prikovana za invalidska kolica, ali unatoč tomu je uvek bila spremna za zbijanje šala. Bila je ćerka udovca Sesemana. Bila je četiri godine starija od Hajdi. Budući da je celo vreme provodila u invalidskim kolicima, bila je boležljiva, slaba i bleda. Iako je Hajdi bila potpuna suprotnost, Klara ju je odmah zavolela. Uz Hajdi je spoznala neke nove lepote, primjerice poput prelepog zvezdanog neba.

Biografija: Johana Špiri

Johana Hojzer-Špiri poznata je spisateljica rođena u Švajcarskoj 12. juna 1827. godine. Zahvaljujućim svojim delima Johana je bila jedna od najpoznatijih književnica u Švajcarskoj.

Johana je bila srećno dete, ali zato veoma nesrećna kasnije u životu. Odrasla je u porodici sa mnogo dece. Odmah nakon rođenja u blizini jezera u Cirihu, veći deo detinjstva je provela u kući u planinama u kojoj je uvek bilo puno dece, ali i gostiju sa planina.

Udala se rano, ali je brzo snašla nesreća jer je ostala ne samo bez deteta nego i muža.

Johana nije počela da piše u detinjstvu nego kada je osetila potrebu. Nagađa se kako je to bilo u vreme Francusko-pruskog rata 1871. godine, kada je videla mnogo nesrećnih ljudi pogođenih ratnim stradanjima.

Pretpostavlja se kako je u to vreme stvorila lik devojčice, curice kakvu je i sama htela da ima, a koja je srećno živela u planinama.

Osim što je volela da piše uvek je govorila kako voli prirodu, pa nije bilo čudno što je veliki deo vremena provodila u prirodi Alpa. Verovala je kako priroda leči, a to je pokazala u svom najpoznatijem delu Hajdi. Umrla je 1901. godine u Cirihu, svom rodnom gradu.