Guliverova putovanja je zanimljiv anaturistički roman književnika Džonatana Svifta. Svift je u svom delu izneo svoje lično mišljenje o Engleskoj i njenoj politici.
Analiza
Priča o pomorcu Guliveru i njegovim avanturama poslužila je takođe i kao okvir u kom je dao svoju kritiku celokupnog engleskog života. U delu se ismejava tadašnji društveni život u Engleskoj, ali i ljudske mane poput umišljenosti, sebičnosti, pohlepe.
Skladnost tog dvostrukog smisla Guliverovih putovanja osigurala je tom delu besmrtnu vrednost, a Džonatana Svifta učinila je jednim od najpoznatijih engleskih, ali i svetskih pisaca.
Delo se sastoji od četiri putovanja u zemlje izvan Engleske, a uvom romanu autor nas upoznaje samo sa dva. Na svom prvom putovanju upoznaje narod Liliputanaca, a na drugom narod Brobdingnangaca. Liliputanci su dvanaest puta manja bića od Gulivera, dok su Brobdingnangci dvanaest puta veća bića od njega. Posle se vraća se kući, ali brzo mu se javlja želja za novim putovanjem, pa odlučuje otići i na treće i četvrto gde upoznaje neobične ljude i upada u lude avanture.
Elementi dela
Vrsta dela: avanturistički roman
Mesto radnje: Liliput, Brobdingnag
Vreme radnje: prvo putovanje 4. maj 1699. . 13. april 1702. godine, drugo putovanje 20. jun 1702. – 3. jun 1706. godine
Tema: kao što naslov kaže, temu dela čine Guliverova putovanja na kom se susreće s raznim neobičnim bićima
Ideja: ne treba imati predsrasude prema onima koji su drugačiji od nas
Sadržaj prepričano
Put u Liliput
Lemjuel Guliver je engleski mornar koji je na jednom od svojih putovanja doživeo brodolom. 5. novembra 1699. godine brod mu je razbijen kada je za vreme oluje udario o stene. Struje su ga odvele do nepoznatog kopna, pa se jedva dovukao zbog iscrpljenosti do obale i zaspao u mekoj travi.
Kada se probudio bio je sav u čudu. Sav je bio privezan za zemlju. Tada je ugledao malenog čovečuljka visokog svega 15 centimetara koji se penjao duž njegovog tela. Pridružilo mu se još četrdesetak takvih malenih čovečuljaka.
Svi su imali lukove i strele i maleni tobolac u kom su ih nosili. Guliver im je objasnio da je gladan i žedan, a maleni stvorovi ubrzo su mu doneli velike količine hrane i pića u malim dimenzijama. Nikako nisu mogli da se načude da postoji ovako veliki čovek. Stavili su mu omamljujuće sredstvo u piće, pa je Gulliver ubrzo zaspao.
Ubrzo su sagradili drvenu konstrukciju na kojoj su ga preneli do grada i smestili u veliki napušteni hram. Guliver je tamo mogao da uđe samo puzeći. No, pre svega on je bio privezan lancima da ne može da pobegne.
Pomalo se Gulliver prilagodio i upoznao novi način života. Upoznao je kulturu, politiku, jezik i običaje. Zemlja u kojoj se nalazio imala je ime Liliput i u njoj je sve bilo sitno. Glavni grad zvao se Milenda i u njemu je živelo oko pola miliona stanovnika.
Na čelu države bio je car uz kog su bili parlament i vojska. Stranka niskih peta bila je tada na vlasti, a među strankama su se često javljale razmirice i svađe. Neki iz stranke visokopetaša su čak pobegli u Blefusku, neprijateljsku državu.
Razdor, ratovi i velike krvave borbe bile su česte u Liliputu. Najveći uzrok svađa dolazio je zbog nesloge oko toga treba li jajetu prvo razbiti gornji ili donji deo. Donji deo se nazivao tušika, a gornji deo imao je naziv vršika. O ovoj temi napisano je mnogo knjiga i zakona.
Trenutno su tušičke knjige bile zabranjene, a svima koji su im se priklonili oduzeta su prava i bili su progonjeni iz javne službe. Neki od njih pobegli su u susednu državu Blefusku, pa su nagovarali njihovog cara da napadne Liliput kako bi oni ponovo došli na vlast. Zbog toga su ove dve države u ratu.
Na dvoru Liliput održavaju se često brojne igre od kojih prednjače igre skakanja, hodanja i prevrtanja po užetu te igra puzanja ispod batine. Onaj ko bude najbolji u ovim igrama dobija najbolje i najviše položaje u državi.
Pošto se Guliver vrlo ponizno odnosio prema caru i carici, uskoro je zadobio njegovo veliko poverenje. To nikako nije išlo u korist ministrima i generalima pa su iz tog razloga bili jako ljubomorni na Gulivera.
Ipak Guliver se proslavio kada je odbranio grad od napada protivničke države Blefuske. Pošto je car uvideo da ima veliku pomoć i prednost zbog Gulivera, planirao je da pokori i osvoji Blefusku uz pomoć Gulivera.
Kada su trebali da sklope primirje Guliver je bio taj koji je išao da sklopi primirje u državu Blefusku. Tada ga je i tamošnji car hteo da iskoristi ne bi li ga pridobio na svoju stranu što bi mu bila velika stvar i pomoć oko osvajanja države Liliput.
Guliver tada saznaje da ga u Liliputu žele da ubiju i oslepe pa koristi priliku nasukanog broda i beži. Blefuščani su mu pomogli te je dobio zalihe hrane i vode. Tako je otplovio na pučinu gde ga je spasio engleski brod. Bilo je to godine 1702. U Engleskoj niko nije verovao u njegove priče o malim ljudima. Poverovali su mu tek kada im je pokazao male životinje koje je izvadio iz džepova.
Put u Brobdingang
Guliver je na sledeće putovanje otišao samo dva meseca nakon povratka iz Liliputa. Ponovo je u društvu mornara krenuo prema jugu. Pošto su zalihe vode bile pri kraju, odlučio je da se uputi čamcem sa mornarima prema obali koja se nalazila u blizini.
Kada su pristali na kopno, mornari su se uputili u jednom smeru u potrazi za vodom, dok se Guliver razdvojio od njih odlučivši da razgleda kopno. Nakon nekog vremena, pošto nije uspeo da nađe ništa što bi ga posebno zanimalo, odlučio je da se vrati. No, u zadnji čas je primetio kako mornari brzo veslaju prema brodu, a za njima ide veliko stvorenje. Spasili su se iz razloga što je tlo bilo neravno pa je veliko ljudsko stvorenje teško hodalo. Uspeli su da se spasu, a Guliver je ostao sam na kopnu koje nije poznavao.
Ne preostajući mu ništa drugo, Guliver je odlučio da prošeta i razgleda kopno. Hodao je njivom preko velikog žita pa je najednom sreo velikog čoveka, ali je u zadnji čas uspeo da se sakrije. Ubrzo ih je došlo još sedam takvih. Bili su veličine zvonika, a došli su u žetvu.
Kako mu se jedan seljak približio, Guliver je od straha vrisnuo što ga je odalo. Jedan veliki stvor ga je uzeo i pokazao ostalima. Guliver se nije opirao od straha da ga ne stisne još jače, a velika stvorenja su se čudila ovom malom razumnom stvoru.
Seljak je Gulivera odneo kući i tamo se on uskoro priviknuo na život. Za njega se brinula seljakova kći Glumdalklič koja je znala da šije haljine za svoje lutke. Svima je tako maleni Guliver bio jako simpatičan. No, on se u takvoj velikoj kući, među tim velikim stvorovima sreo i sa brojnim problemima. Ogromno dete, pas i pacov samo su neke od nedaća koje je Guliver morao da prevaziđe.
Pošto je Guliver zbog svog niskog rasta bio jako popularan, jedan seljak mu je dao predlog da putuje sa njim i pokazuje ga što bi mu moglo doneti dodatnu zaradu. Jedva preživevši takav naporan život gazda mu se smilovao jer je shvatio da bi Guliver od takvog tempa mogao umreti.
Predao ga je kraljici i kralju koji su se najbolje mogli brinuti za njega. Guliver je to prihvatio pod uslovom da mu društvo i dalje pravi seljakova kćerka Glumdalklič. Za devojčicine roditelje to je bila čast pa mu se ona pridružila.
Ovo je značio novi život za Gulivera. Uskoro je postao kraljičin miljenik pa im je pričao o Engleskoj i svom pređašnjem životu. Za Gulivera je izrađen poseban prostor za ručavanje, imao je svoju novu sobu i skroz se prilagodio životu na dvoru, iako ga je hvatala jeza od velikih predmeta i ljudi. Najveći Guliverov neprijatelj bio je dvorski patuljak koji je bio ljubomoran jer je izgubio povlašćeni status kod kraljice.
Guliver je čudom uspeo da se spasi na jednom kraljevskom izletu. Pošto se za njega brinuo sluga, on ga je zamolio da ga stavi zajedno sa svojom kutijicom na jednu stenu. Kako on nije bio baš koncentrisan na njegovo čuvanje, Gulivera sa kutijicom ubrzo otme veliki orao. On iz vazduha padne u vodu i uskoro ga spasi nadolazeći engleski brod i vrati ga kući.
Niko mu u zemlji nije verovao da je bio u zemlji divova. Sada mu se sve činilo premaleno u odnosu na pređašnji život. Žena mu je zabranila dalja putovanja, no Gulliver joj to nije mogao učiniti.
Analiza likova
Likovi: Guliver, Liliputanci, Ljudi iz Brobdingnaga
Guliver – čitavu mladost proveo učeći o jezicima i medicini, ima veliku želju za putovanjima i uspeva da ih ostvari. Predstavlja pripovedača koji u formi putopisa opisuje na veran i istinit način sve svoje avanture koje su mu se dešavale tokom putovanja. Veoma talentovan i iskren. Iako voli svoju domovinu Englesku, ipak ga srce vuče prema upoznavanju novih krajeva.
Liliputanci – dvanaest puta manji od Gulivera, plaše se njegove velikiče, ali su darežljivi i dobri pa mu daju hranu i piće. Odlični su naučnici i strogi u svojim kaznama
Ljudi iz Brobdingnaga – za Gulivera oni su gorostasi, varvari, dvanaest puta su veći od njega i iako ih se plaši, brzo se priseti da je i on bio jedan od njih kad je bio u Liliuputu.
Biografija: Džonatan Svift
Džonatan Svift rođen je 30. novembra 1667. godine. Nakon školovanja na Triniti Koledžu i smrti ujaka koji ga je izdržavao od očeve smrti napušta Irsku.
Radio je kao sekretar političara Vilijama Templa i instruktor devojčice Ester, koja će odigrati značajnu ulogu u njegovom životu i delu (Stela u Dnevniku). Strastveno se zanimao za savremene događaje i učestvovao u političkom životu oštrim člancima.
Oko 1710. napustio je vigovce i prešao u tabor torijevaca. Kao pisac bezobzirnih članaka u torijevskom časopisu Examiner, za kratko vreme postao je najistaknutija ličnost tadašnjeg engleskog novinarstva.
Kad vigovci ponovo dolaze na vlast, Svift 1714. odlazi u Dablin u progonstvo. Bez učestvovanja u javnom životu, bez prijatelja proživljava gorke i mračne dane, a uznapredovala je i teška bolest (tumor na mozgu) te je umro 19. oktobra 1745. godine. u dubokoj apatiji, slep, gluv i gotovo nem. Na njegovom grobu se nalazi natpis koji je sam sastavio: „Prođi, putniče, i ako možeš, ugledaj se na revnosnog pobornika slobode!“
Predmet njegove razotkrivajuće i razorne poruge nisu određeni pojedinci, sredine, staleži, događaji, već ljudska narav koja se valja u moru gluposti. Najpoznatija dela su mu „Priča o bačvi“, „Bitka knjiga“, „Suknareva pisma“ i „Guliverova putovanja“.