Centar romana obuhvata lik Eme Bovari, ali francuski književnik Gistav Flober u celom romanu stavlja naglasak na kritiku prema francuskoj provinciji u 19. veku. Tema romana su brak i preljub pa je tema pronađena i u stvarnom životu.
Analiza
Flober je ocrtavši svoje junake stvorio pojam tzv. bovarizma tj. sklonosti da se ljudi smatraju drugačijima nego što zaista jesu i da kao Ema razmišljaju o tome da su stvoreni za neku drugu sudbinu.
Roman je podeljen u tri dela. U prvom delu autor piše o ranji koja je prethodila braku Eme i Čarlsa. Nakon toga sledi opis njihovog bračnog života zbog kojeg je Ema postala sve više nesrećna. Pomenuta uniformnost prvi je uzrok Eminine krize koja je završena prelaskom u novo okruženje.
Uprkos ovom potezu, Ema je i dalje rob jedne male zajednice i jedini put vidi u neveri. Ali nakon što je doživela ljubavno razočaranje sa svojim prvim ljubavnikom, Ema ponovo prolazi kroz krizu, koja se završava odlaskom u Ruen, gde upoznaje prvog nevinog ljubavnika s kojim ulazi u vezu. Nakon svake krize, Ema sve više tone u psihičku ili finansijsku depresiju.
Za razliku od drugih romana u kojima smo mogli da vidimo sve, čak i ubistva, ovde nema nikakve dinamike osim prikazivanja života žene koja se bori sa dosadom i ograničenjima malog mesta. Za razliku od Balzaka, koji je u većini svojih romana pominjao prodavnicu u Parizu, Flober stavlja radnju „Gospođe Bovari“ u provinciju.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: gradić Džeferson
Vreme radnje: sredina 19. veka
Tema: brak i preljub jedne žene koja živi u dosadnoj sredini
Ideja: postići istinsko savršenstvo gotovo je nemoguće
Sadržaj prepričano
Roman započinje likom Šarla Bovarija. On samo zbog upornosti svoje majke uspeva da završi gimnaziju i školu za lekare. Nakon što ga zaposli u obližnjem mjestu, majka mu je našla i buduću ženu sa kojom bi trebao da se venča. Ubrzo se i venčava sa udovicom koja se konstantno žali na nedostatak pažnje i bolove u prsima.
Nakon nekog vremena Šarlova majka koja sve mora sve da zna, svađa se sa snajom pa Šarlova žena ubrzo umire od srčanog udara. Nakon što gazdi sa obližnjeg imanja zatreba lekarska pomoć zbog slomljene noge, Šarl odlazi da ga leči. Kako vreme prolazi, shvati da je sve češće gost na njegovom imanju zbog njegove kćerke Eme.
Šarl zaprosi Emu pa se nakon žalosti venčaju. Ema udovoljava mužu na sve načine, bavi se uređivanjem kuće i uživa u braku. Ipak, Ema shvati da nije srećna. Pošto je živela dugo u samostanu bila je zanesena pročitanim ljubavnim romanima, a ništa manje nije očekivala ni od svog života. Nije volela život na selu. Želela je uzbuđenje i strast, a dočekao ju je jednoličan život u braku.
Jednom prilikom Markiz Dandervilier zatrebao je Šarlove usluge u svom obližnjem dvorcu. Prilikom plaćanja računa, on upoznaje Emu i zadivljuje ga njena otmenost. Poziva bračni par na bal. Ema uživa na balu među plemstvom i pomalo je sramota zbog Šarla.
Nakon bala, Ema sve više razmišlja o tome kako joj teško pada život uz Šarla. Zanemaruje svoje dužnosti, a pate i njeni izgled i zdravlje. Bleda je i oseća lupanje srca i vrtoglavicu. Šarl se seli sa Emom u veće mesto, iz Tostesa odlaze u Jonvil-Labej. Ema saznaje i da je trudna.
U novom većem mestu bračni par upoznaje apotekara Homea kojem je u interesu da Šarl prepisuje svojim pacijentima njegove lekove. Upoznaju i advokata, pripravnika Leona Dupia. Ema u razgovoru sa njima pronalazi brojne zanimljive, zajedničke teme koje ne može voditi sa suprugom. Rodi ubrzo devojčicu kojoj dade ime koje je čula na balu, Berte.
Advokat Leon se divi Emi i zaljubljuje se u nju. Isto tako vrlo je popularna u društvu pa joj se dive i mnoge žene zbog štedljivosti, uspešnog vođenja domaćinstva i brige za siromašne i bolesne.
Ema je sve više nezadovoljna pa utehu pokušava da pronađe u crkvi. No, bezuspešno. Leon se ubrzo seli u Pariz, odustajući od Eme smatrajući je nedostižnom. Emi svekrva zabranjuje čitanje romana, smatrajući da su oni krivi za njeno stanje.
Ema igrom slučaja upoznaje gospodina Rodolfa Bulanžera, a između njih uskoro plane obostrana ljubav. Ubrzo su postali ljubavnici i Emma je od tada u zanosu. Šarl joj kupuje konja pa ona zajedno sa Rodolfom jaše na njegovom imanju. Šarl ništa ne sumnja. Emu počinje da muči savest i razmišlja o tome da li bi bilo bolje da je zaljubljena u Šarla. Sve se to događa zbog činjenice da je Rodolfo više ne osvaja pa ona ne oseća onaj početni zanos.
Ipak, zbog razočarenja u Šarla nakon neuspele operacije pacijenta, sve je više ponovo zanesena Rodolfom. Više ne skriva svoju zaljubljenost, pa je postala i glavni predmet ogovaranja. Dogovara sa svojim ljubavnikom beg, a planiraju povesti i njezinu kćerkicu Berte.
Rodolfo se predomišlja u zadnji čas i u pismu joj objašnjava da je sudbina kriva za sve. Ema nakon toga oboljeva i četrdeset i tri dana provodi u groznici. Šarl sve više ima problema sa novcem koji se ubrzano troši. Ema se počinje oporavljati, ali se potpuno posvećuje Bogu te kćerkici i mužu.
Šarl je odvodi u Pariz na predstavu gdje ponovo sreće Leona. Šarl ih ostavlja same u društvu. Ema ubrzo počinje da se nalazi sa Leonom i živi za taj trenutak. Sve se više zadužuje i ponaša raskalašno, a Leon zaključuje kako njen ritam više ne može da prati.
Ema se sve više zadužuje i dalje te nikako ne može da vrati dugove. Niko ne želi da joj pomogne pa ona uzima arsen iz apotekarove posude za lekove. Napiše Šarlu pismo, a dok je on shvatio šta se događa, Ema umire.
Šarl počinje da shvata zašto je Ema sve radila no ništa joj ne zamera. Sve više propada te na kraju i umire. Pronalazi ga mrtvog njegova kćerkica Berte. Berte kasnije živi kod bake, a nakon njene smrti kod tetke koja joj je pronašla posao u fabrici pamuka.
Analiza likova
Likovi: Eme Bovari
Eme Bovari – glavni lik romana na čija su očekivanja u životu uticali romantični opisi sa kojima se Ema susretala dok je čitala ljubavne romane. Ema je naivna žena koja zbog svog karaktera ispada žrtva. U njoj je uvek postojala borba između stvarnog života i ljubavnih romana koje je uživala čitajući. Nažalost, shvatila je da ideali iz romana nisu realni i na kraju izvrši samoubistvo.
„Njen vrat se dizao iz belog, posuvraćenog okovratnika. Dve crne polovine njene kose, koje su izgledale kao da je svaka od jednog komada, toliko su bile glatke, bile su po sredini glave razdvojene tankim razdeljkom, koji se lako spuštao po krivini lobanje; i ostavljajući jedva vidljive ušne rese, one su se, sa talasastim povijanjem prema slepoočnicama, sastavljale pozadi u veliku punđu, što je naš seoski lekar opazio prvi put u svom životu. Jagodice su joj bile rumene. Nosila je kao muškarac koštani lornjon, provučen između dva dugmeta na bluzi.“
Biografija: Gistav Flober
Gistav Flober ostao je poznat kao jedan od najvećih romanopisaca. Rodio se u Ruenu 12. decembra 1821. Počeo je pisati već kao dečak, sa deset godina. Kao mladić upisao je studij za advokate, ali kako ga nije dovršio, rešio je da putuje po Africi, odnosno njenom severnom delu.
Prvo delo mu je bilo „Iskušenje Sv. Antuna“, pesničko filozofska rapsodija u kojem je za glavnog junaka pustinjaka sv. Antuna najverojatnije bio inspirisan događajem iz detinjstva. Prvo delo sa kojim je postao popularan i koje se smatralo remek delom bila je „Gospođa Bovari“.
Delo je objavljeno 1857. godine, a govori o dosadi jedne osobe zbog pogrešnog odabira načina kako će da živi svoj život. Gospođa Bovari je glavni lik romana koji se mnogima svideo. Godine 1869. objavljuje svoj najveći roman „Sentimentalna edukacija“. Umro je na porodičnom posedu u Croisetu nedaleko od rodnoga grada, 8. maja 1880.