Dundo Maroje je komedija Marina Držića u pet činova. Prvi puta je njena izvedba zabeležena davne 1551. godine u Kneževom dvoru u Dubrovniku.
Analiza
Napisana je u prozi, a osnovna radnja cele komedije vrti se oko odnosa očeva i sinova, tj. oko mladosti i starosti. To je bila omiljena tema Marina Držića oko koje je voleo da daje svoja razmatranja.
Prvi put je štampana 1876. godine, a u pozorištima se prikazivala nebrojeno puta, adaptovana u mnoga književna dela i prevođeno na više jezika. Glavna radnja u knjizi zasniva se na životu starog i škrtog Dunde Maroja. Sa druge strane lik Pometa – sluge, je pametan, pun života i razigranosti, pravi renesansni čovek.
Iako delo nije do kraja dovršneno, za kraj se pretpostavlja da je srećan u kome svaki lik dobiva ono što zaslužuje. Završetak koji se najčešće prihvata je napisao Mihovi Kombol 1955. godine.
Elementi dela
Vrsta dela: komedija
Mesto radnje: Rim
Vreme radnje: 16. vek
Tema: sukob škrtog oca i rasipnog sina
Ideja: treba ceniti ono što nam je dano i sami se brinuti za sopstvenu egzistenciju
Sadržaj prepričano
Radnja ove komedije započinje u Rimu. Dundo Maroje odlazi u Rim jer je saznao da je tamo njegov razuzdani sin Maro. Naime, Maro je trebao da bude u Jakinu (Ankoni) i tamo je trebao da trguje sa pet hiljada dukata. Sa dukatima ga je tamo poslao otac. No, Maro je dukate trošio na žene, tačnije na Lauru.
U pratnji starog Dunda Maroja je i njegov sluga Bokčilo. Dundo Maroje i Bokčilo se konstantno svađaju jer je sluga žedan, a starac je preškrt da bi mu stalno kupovao piće. Tako jednu od svađa čuje je i Trupče Kotoranin koji tamo u Rimu živi.
Uskoro se saznaje da Tripče, koji razume nevolju Dunda Maroja, poznaje njegovog sina koji se u Rimu nalazi već tri godine. Bokčilo ih savetuje da uzmu stan odmah preko puta stana Laure, kurtizane kako bi bili u blizini Mara jer Maro je njen čest posetilac. Tako će ga otac lako naći i ugrabiti.
Ugo Tudešak, nemački plemić, takođe je beskrajno opčinjen Laurom. Ugov sluga zove se Pomet Trpeza i on je jedan od glavnih likova ove Držićeve komedije. On je vrlo inteligentan čovek koji zna da uživa u pravim čarima života. Da bi do njih došao promišljen je pa se lako i snalazi. Uživa u hrani i jako voli da jede.
Pomet za Uga, svog gospodara, želi da pridobije Lauru kako bi mu nemački plemić ostao dužan. Na taj način, on će moći bez ikakve brige da uživa u jelu i piću. No, Pomet će morati da se malo više potrudi za Lauru, pa je on u konstantnoj borbi sa Marom i njegovim slugom Popivom. Ipak, Pomet je samouveren i pun samopouzdanja. On zna da može vrlo lako da vlada ljudima, a uzda se i u dobru sreću koja mu je često naklonjena.
Situacija se još više zakomplikovala jer u Rim stiže i Pera. Pera je Marova dugogodišnja verenica. Pošto joj Maro nije pisao pisma već tri godine, ona je zabrinuta pa odlazi da vidi šta se sa njim događa. Pre nego što se uputila u Italiju, ukrala je tetki trista dukata. Prerušila se u mladića i na put povela i svog bratića Dživu, pravog avanturistu.
Drugi čin počinje tako da je Pomet kod Petrunjele, Laurine sluškinje. Nastoji da je nagovori da Mara zameni svojim gospodarom Ugom. Govori joj kako je u Rim upravo stigao i Marov otac, pa će od sina tražiti da mu objasni kako je i gde potrošio svoj novac.
U sledećem prizoru, Maro se nalazi pred kućom Laure i to u društvu svojih prijatelja. Tada do njega dolazi otac i traži ga da mu vrati njegove dukate. No, Maro se pravi da ne poznaje besnog starca. Dundo Maroje tada poludi i izvadi nož kojim nasrne na sina. Maro brzo poziva stražare kako bi se spasio te oni odvede besnog starca u tamnicu jer misle da je poludeo.
Tada nastupa Pomet koji u celoj ovoj zbrci vidi pravu priliku koju mu je nametnula Fortuna. On odluči da oslobodi Dundu Maroja. Zatim je odlučio da iskoristi preplašenog Bokčila koji je ostao sam. Pomet mu govori da kaže Lauri i Popivu kako je starac Dundo zapravo došao na gozbu i sa sobom je doneo robu.
Drugi čin završava monolozima. U prvom monologu Pomet razmišlja kako mora da savetuje Dundu da se sprijatelji sa Popivom, slugom svoga sina Mara te će mu na taj način biti i lakše da ugrabi razuzdanog sina. U drugom monologu Maro pak proklinje i oca i dukate jer misli da je starcu više stalo do dukata nego do svog sina.
U trećem činu nastavljaju se Marini problemi sa dukatima. Rimski lihvar, trgovac Jevrejin Sadi traži od njega da mu plati za Laurinu ogrlicu. Popiva tada predloži Maru da bi mogao da nabavi robe u vrednosti tri hiljade dukata kod Sadija. Za naručenu robu Laura bi trebala da da jemstvo. a ona je uverena da je Marin otac najbogatiji čovek u Dubrovniku i na Levantu. Popiva nadalje, predlaže Mari da se preruši u siromašnog dubrovačkog trgovca i dođe pred oca sa robom. Vešt Popiva nagovara Lauru da ponudi jemstvo u vrednosti od tri hiljade dukata.
Kada su već obojica, i Maro i Popiva, mislili da im je plan skoro realizovan, sve pada u vodu. Laurina sluškinja, Petrunjela, susreće Peru koja je odevena u mladića i njenu sluškinju. Sluškinja govori Petrunjeli da Maro ima zaručnicu i da se ona pojavila u Rimu. Petrunjela će to što pre reći svojoj gospodarici Lauri.
U petom činu dolazi do susreta Dunda Maroja i njegova sina Mara. Obojica se prave da se ništa nije dogodilo. Maro glumi da nije shvatio da je napao svog oca, već nekog ko mu samo liči na njega. Nakon toga pita oca da li mu je njegova verenica poslala neko pismo.
No stari Dundo je još lukaviji. On se pretvara da ima zlato i da je došao na gozbu te mu treba mesto gde će ga sakriti. Predlaže Maru da sakrije zlato u njegovo skladište. Takođe, na prevaru uzima Marovu robu.
U to vreme Pomer je uveren da nema sreće. Ali, upravo tada, njemu se pruži nova prilika. Sreo je Hrvata Gulisava koji radi za nemačkog plemića iz Augzburga. Gulisav je u potrazi za kćerkom svog vlastelina, Madaljenom. Ona je oteta pre više od osam godina, a za nju se daje i nagrada, sto škuda. Pometu će Laurina sluškinja Petrunjela potvrditi da je Laura zapravo Madaljena.
U zadnjem prizoru, sreću se ponovo stari Maroje i njegov sin Maro. Maro moli oca da mu vrati ključeve od njegova skladišta, a otac se pravi da ga ne prepoznaje.
U petom činu Pomet je pobedio. Obukao se u baršun i došao je kod Laure ne bi li joj ponudio zamenu za tri hiljade dukata koje su izgubljene od Uga Tudeška. Dolazi do zamene uloga likova. Pomet se sa balkona kod Laure ruga Maru i Popivi koji su jako besni. Sve to gledaju, ali skriveni Dubrovčani Niko, Pijero i Vlaho.
Peti čin nije bio dovršen do kraja. Dovršio ga je Mihovil Kombol. Laura je završila sa Ugom, Pomet sa Laurinom sluškinjom Petrunjelom dok se Maro vratio svojoj verenici Peri kojoj je tetka umrla pa je dobila veliko, bogato nasledstvo. Stari Dundo Maroje platio je sve dugove svoga sina.
Analiza likova
Likovi: Dundo Maroje i njegov sin Maro, Pomet
Dundo Maroje – škrtac koji svog sina šalje u Italiju na školovanje. Besan i razočaran kad čuje da mu sin, umesto da uči, živi raskalašenim životom. Kad to dozna, on kreće u potragu za njim. Maroje je jedna vrsta tvrdice što možemo da vidimo odmah na početku dela. Njemu je uzaludno bacanje novaca nepotrebno zbog čega dolazi u sukob sa sinom, ali i okolinom. Nije snalažljiv, ali je osvetoljubiv. Nije glup, ali pripada delu vlastele koji nikad nije morao da posebno radi ili brine oko novca.
Maro – karakterističan prikaz mladeži iz tog vremena. Maro nije morao da brine o ničemu, ni budućnosti ni egzistenciji. Nikad nije brinuo o novcima i nije naučio da bude odgovoran oko trošenja. Naivan je i lakoveran i važno mu je samo zadovoljstvo i ljubav. Ima verenicu, ali svejedno dane provodi sa kurtizanom na koju troši novce.
Biografija: Marin Držić
Marin Držić, nadimak Vidra, rođen je 1508. u Dubrovniku, u porodici trgovca. Njegova porodica nije imala mnogo sreće u trgovini, privredno je propala pa je to vrlo snažno uticalo na Držićev životni put. Nakon srednje škole, otišao je u Sienu, toskanski grad, kako bi studirao pravo, no nema zapisa da je diplomirao.
Već za vreme fakulteta došlo je do izražaja njegovo zanimanje za glumu pa je čak učestvovao u tajnim izvedbama renesanse komedije. Kasnije, se moglo videti i Držićevo ime na popisu kažnjenih.
Držić se nakon nekoliko godina, tačnije 1546. godine, vraća u Dubrovnik. Tada se bavio različitim zanimanjima, a između ostalog bio je i upravnik tamošnje crkve Svi Sveti.
Nakon toga radio je u službi austrijskog grofa Kristofa Rogendorfa sa kojim se uputio u Beč. No, ipak, nije mogao raditi ovaj relativno unosan posao. Verovatno je razlog tome bilo poniženje koje je osećao radeći kao sluga.
1550. godine zaredio se i postao sveštenik. Zapisi iz tog vremena govore kako je Držić imao novčanih problema. 1562. godine otišao je u Veneciju gde je postao kapelan venecijanskog nadbiskupa.
Ubrzo nakon toga vratio se u Dubrovnik, ali tamo se zadržava kratko. 1566. godine ponovo je otišao u Italiju, ovoga puta u Firencu. Napisao je toskanskom vojvodi Medičiju i Frančesku, njegovom sinu, zaverenička pisma u kojima traži da se svrgne plemićka vlast u Dubrovačkoj Republici te da se uvede demokratija.
Kako nikada nije dobio odgovor, otišao je u Veneciju gde je i umro 1567. godine. Njegov život pretočen je na filmsko platno. pa je 2006. godine snimljen film Libertas.
Držić se književnošću počeo baviti tako što je pisao ljubavna pisma, a nastavio je radom na dramskim delima kojima je ostavio i vrhunac rada kao književnik. Njegova najpoznatija dela bila su: „Dundo Maroje“, „Skup“, „Novela od Stanca“, „Tirena“, „Hekuba“, „Venera i Adon“.