„Družba Sinji Galeba“ je pustolovni roman slovenskog pisca Tone Seliškara. Prvi put je štampan 1936. godine i pripada vremenu nove književnosti. Delo je dobilo i dve ekranizacije: 1953. i 1960. godine.
Analiza
U delu se pojavljuje glavni lik Ive koji zajedno sa svojim saputnicima i posadom rešava prepreke na koje naiđu na svom putovanju. Ivo je dečak koji odrasta sam, bez majke i oca, a koji se svojim radom i inteligencijom izdvaja od druge dece. O njemu staraju dobre komšije koji mu daju jesti, ali većinu sam zaradi. Živi u siromašnoj kući za koju se sam brine. Ubrzo doznaje da mu je otac ostavio lađu s kojom kreće u pustolovinu, a u preduhvatu mu pomažu njegovi drugari.
Sve što Ivo želi je da dokaže starim ribarima da i deca mogu sama da se staraju o lađi, a kao najvažnije ističu rad, jednakost i drugarstvo. Hteli su da dokažu da se sve može kad se radi zajedno. Doznajemo da je i Ivin otac imao istu ideju, ali nažalost ona nikad nije bila realizovana.
U romanu se pojavljuju svi bitni elementi pustolovnog romana, a može se definisati i kao roman o moreplovcima. Junaci imaju mnogo zadataka koje moraju ispuniti, a pojavljuje se i opasnost od smrti. Ivo i njegovi drugari upoznaju se sa ribarstvom, postaju odlični ribari i dokazuju da su dovoljno dorasli da voze i staraju o lađi.
Elementi dela
Vrsta dela: pustolovni roman
Vreme radnje: između dva svetska rata
Mesto radnje: Galebovo ostrvo
Tema: pustolovine dečaka Ive i družine koja želi da bude kao odrasli
Ideja: ne smemo dozvoliti da nam uspomene padnu u zaborav, treba ih čuvati
Sadržaj prepričano
Radnja knjige počinje opisom dečaka koji se zvao Ivo, pojedinostima njegovog života i njegove sudbine. Dečak Ivo, naime nije imao ni oca ni majku. Oca su mu proterali sa ostrva, a majka to nije mogla podneti pa je umrla od tuge.
Ivo je živeo sam u napuštenoj i staroj kući. Jednog dana iznenadio se kada mu dođe otac. Teško bolestan vraća se kako bi umro u kući. Dečaku pomaže starac Nikola i zajedničkim snagama pokopavaju njegovog oca.
Ono što je Ivo dobio od oca za uspomenu bio je samo jedrenjak pod imenom „Sinji galeb“. Pošto se radilo o starom i oronulom jedrenjaku, Ivo je odlučio da ga obnovi kako bi izgledao kao nov. Ivo dobija društvo i pridružuju mu se dečaci iz okolnih kuća kako bi mu pomogli da ostvari svoj naum i cilj. Uz pomoć Petra, Mije, Pere, Jure i Frane, dečak odluči da preuredi brod.
Nakon uloženog truda i rada, brod je skoro čitav obnovljen. Jedino što je preostalo je krma. Nju bi trebalo obojiti kako bi dobila novi sjaj. No, boja je bila jako skupa, a oni više nisu imali novca. Odlučuju da zajedničkim snagama zarade i skupe novac.
Odlaze u kamenolom kako bi zaradili potreban novac. Iako im se u početku posao činio lak, kako je vreme odmicalo i kako je sunce bivalo sve jače, rad je postao težak i naporan. Pogotovo velika opasnost je pretila iz kamene gromade koja se nalazila pri vrhu stene. Niko se nije usudio da se popne gore, jer je izgledalo kao da će se ta velika gromada svaki čas urušiti. U taj čas došao je poslovođa kamenoloma sa idejom da onaj koji se popne na vrh i stavi veliki dijamant dobije novac.
Niko nije hteo da rizikuje i svi su ćutali, no javio se hrabri Ivo. Popeo se na vrh i spretno obavio posao, stavljajući dijamant na vrh stene. Ali pri povratku, nije se nadao pritisku vazduha koji ga je odbacio i on je telom udario o drugi kamen. U toj nesreći udario je glavu i razbio čelo. No, bol je brzo prošla, pogotovo jer su svi bili srećni što je Ivo skupio novac za boju.
Kada se Ivo oporavio otišli su svi zajedno u kupovinu, kupili boju i prionuli na posao. Brod je uskoro bio gotov i „Galeb“ je zablistao novim sjajem.
Ivo je uživao u svom brodu, ali jednog jutra kada se probudio nije ga uočio na plaži. Kasnije je saznao da su meštani iz sela odlučili da uzmu brod kako bi naplatili štetu koju im je počinio njegov otac. Ipak, Ivo je ponovo uz pomoć prijatelja vratio svoj jedrenjak i svi su zajedno zaplovili morem.
Analiza likova
Likovi: Ivo, Ivin otac, Ivini prijatelji, seljani
Ivo – siromašan dečak koji odrasta bez majke i oca. Živi u siromašnoj kući i sam stara o njoj. Ponekadse za njega brinu i komšije. Snalažljiv, ozbiljan i vredan. Puno je odgovorniji i zreliji od druge dece zbog čega postaje pravi vođa. Hrabro vodi svoje drugare na putu i uspešno prelazi preko svake prepreke koje im se nađu na putu.
Brazlijinac – Ivin otac, neuspeh u kocki mu je upropastio čitav život, na kraju saznaje da nikad nije bio on kriv i da su mu smestili.
Ivini drugari – prvo su bili ljubomorni na njega jer je imao svoju lađu, ali posle mu se pridružuju na putovanju. Drže se zajedno i svi deluju kao jedan. Slušaju Ivu i prate ga davajući mu podršku.
Biografija: Tone Seliškar
Tone Seliškar bio je slovenski pesnik i pisac, vrlo cenjen i poznat u Sloveniji. Rođen je u Ljubljani 1. aprila 1900. godine u običnoj radničkoj obitelji. Majka mu je bila radnica u duvanskoj fabrici, a otac se bavio prevozom, a vrlo je cenio književnost.
Tone je već u osnovnoj školi pokazao posebno zanimanje za književnost, pa je tada već počeo pisati prve pesme. Srednju školu završio je 1919. godine u Ljubljani. Bio je učitelj slovenskog jezika, a radio je u prvo u Celju pa u Trbovlju gde se i oženio. 1925. godine vratio se sa porodicom u Ljubljanu.
1943. godine otišao je u partizane gde je iskoristio priliku za pisanje. Tamo je uređivao partizanski časopis. Nakon završetka Drugog svetskog rata radio je kao novinar u listu „Slovenski poročevalc“, izabran je za urednika Borec nakladničke kuće.
Tone Seliškar je najviše svojih dela posvetio mladima i deci. U prozi koju je pisao, opisao je sa kakvim su se sve teškoćama i borbama morale susresti radničke porodice. Ispričao je svoje detinjstvo u poznatom delu „Dečak sa velikog puta“.
Njegova najpoznatija dela poezije su bila „Knjiga drugova“, „Pesme očekivanja“. „Pesme i pripevi“, „Trbovlje“, od proze „Kuća bez prozora“, „Nasukani brod“, „Noć i svitanje“, „Mi ćemo pobediti“, „Ljudi sa crvenim cvetom“.
Najpoznatija dela za mlade bila su „Družina sinjeg galeba“, „Rudi“, „Mule“, „Janko i Metka“, „Deda Som“, „Indijanci i gusari“, „Ribar Luka i delfin“, „Velika gala predstava“i „Bujica“. 1969. godine je umro u Ljubljani.