Doživljaji Haklberija Fina je uz Kraljević i prosjak i uz Tom Sojer najpoznatije delo Marka Tvena. Nastavlja se na delo Tom Sojer i govori o Hakovom i Džimovom begu na splavi niz reku Misisipi.
Analiza
„Doživljaji Haklberija Fina“ satirični je roman u kojem nas pisac Mark Tven kroz mnoštvo likova i dešavanja upoznaje s pustolovinama glavnog lika Haklberija Fina. Radnja se vrti oko pustolovina dečaka Haklberija Fina koje je doživio tokom jednog leta, kada je putovao rekom Misisipi. Ovaj roman se smatra nastavkom romana Tom Sojer zbog toga što su Haklberi i Tom bliski drugovi pa se i jedan i drugi pojavljuju u oba dela.
Iako je roman lak za čitanje, pustolovan i avanturistički, on uz to sve prenosi i odnos između Haklberija i njegovog oca koji ima velike probleme sa alkoholom. Likom Haklberijevog oca, pisac je želio da nam približi temu alkoholizma u društvu i kakve posledice alkoholizam ima za jednog čoveka i za celu njegovu porodicu. Zbog problematičnog oca, Haklberi nije imao lepo i bezbrižno detinjstvo kakvo sva deca zaslužuju.
Još jedan veliki problem doba u kojem je roman napisan bilo je pitanje ropstva pa pisac i tu tematiku odlučuje da uklopi u priču. Pisac je iskoristio priliku da kritikuje američko društvo i tadašnje međuljudske odnose.
Radnja romana smeštena je u vreme u kojem je autor živeo. Iako se roman bavio brojnim problemima, napisan je uz dozu humora koji mu daju poletnost i živost te ga čini lakim za čitanje. Ovo delo je jedno od retkih koje je svojevremeno imalo crnca za jednog od glavnih likova, i to crnca koji nije bio predstavljen kao rob već kao slobodan i ravnopravan čovek. To je osobito važno zbog činjenice da se radnja romana dešava na američkom jugu gdje je dugo vremena prevladavalo robovlasničko društvo.
Zbog kompleksnih tema koje istražuje, ovaj roman je postao jako popularan među književnim analitičarima te je čak i uvršten među velike američke romane. Međutim, nekada je bilo cenzurisano, a neki ga i danas kritikuju zbog rasističkih i derogativnih izraza.
Elementi dela
Vrsta dela: roman
Vreme radnje: pedesete godine 19. veka
Mesto radnje: duž reke Misisipi
Tema dela: pustolovine Haklberija i Džima nakon bega
Ideja dela: svako zaslužuje poštovanje i slobodu, bez obzira na rasu, religiju ili bili što drugo
Sadržaj prepričano
Na početku romana Hak podseća kako se završila knjiga „Tom Sojer“ u kojoj su Tom i Hak pronašli blago koje su razbojnici sakrili u pećini. Svaki je dobio po 6.000 dolara za koje je sudija Tačer predložio da se ulože, tako da dečaci na ime kamata dobijaju po jedan dolar na dan. Priča se dalje nastavlja opisom Hakovog života kod udovice Daglas koja želi, zajedno sa svojom sestrom, da ga obrazuje.
Ali kako je u Haku i dalje velika želja za slobodan način života, on beži, ali se vraća na nagovor Toma Sojera, koji je obećao da će ga vratiti u razbojničku družinu ako se vrati kod udovice Daglas. Udovica se rasplakala kada se Hak pojavio i ponovo ga je obukla u lepo odelo. Kada su svi otišli na spavanje Hak se iskrade iz kuće te ih zamalo ne otkrije rob Džim od gđice Votson. Morali su da čekaju dok Džim nije seo ispod drveta i zaspao.
Tom i Hak su se sastali sa nekolicinom dečaka, sišli do reke i čamcem odvezli do pećine i osnovali bandu „Družina Toma Sojera“. Nakon što su se svi zakleli krvlju, izabrali su Toma za vođu i krenuli kućama. Prošlo je već nekoliko meseci i došla je zima. Hak se opet privikao na školu, ali još mu je uvek bilo teško da spava u krevetu, pa bi se ponekad iskrao iz kuće i spavao u šumi pod vedrim nebom, tek toliko da se malo odmori.
Jednog je jutra u snegu zatekao tragove i prepao se da bi mogli biti od njegovog oca koji je bio okrutan čovek. Zato je Hak izjavio sudiji kako ne želi ni kamate, ali ni glavnicu od 6.000 dolara. Sudija je iako zbunjen napisao kako je za jedan dolar od Haka otkupio njegovih 6.000 dolara. Hak je otišao do Džima u nadi da će mu on moći reći približava li mu se otac, ali Džim kao pravi prorok mu nije mogao reći ništa određeno. Kada se te večeri vratio u sobu, tamo ugleda svog oca.
Otac je bio ljut što je Hak naučio da čita i piše i zabranio mu je da ide u školu. U mesto ga je dovukla vest kako Hak ima novaca i zatražio je od sudije Tačera da mu da novac. Ovaj je to odbio, a sudija i udovica su zatražili od sudije da udalji Haka od oca. Ali kako je u grad došao novi sudija naredio je kako se porodica ne sme razdvajati. Otac je potom podneo tužbu protiv Tačera, a Haka istukao jer nije hteo da napusti školu.
Jednog dana ga je otac prevezao na drugu obalu reke Misisipi gde su pecali ribu i lenčarili oko dva meseca. Jedne noći se otac toliko napio da je počeo vikati na Haka sa nožem po kolibi. Hak je shvatio kako je krajnje vreme da pobegne od oca. Napravio je splav, natrpao razne stvari. Puškom je ubio podivljalu svinju, odvukao je do kolibe i zatim do reke, namestivši tragove tako da je svako morao pomisliti kako su ga ubili razbojnici i telo bacili u reku.
Ušao je u čamac i krenuo prema Džeksonovom ostrvu. Sledeće jutro je čuo vrisak i primetio skelu te mnoštvo ljudi. Znao je da pucaju iz topa kako bi njegovo telo reka izbacila na površinu. Prepoznao je Toma Sojera, sudiju Tačera, oca i mnoge druge. Kako se udaljavao tako više nije mogao da čuje ni pucanj topa. Na ostrvu na kom se smestio naleteo je na roba Džima koji je pobegao od gđice Votson jer je htela da ga proda za 800 dolara.
Ubrzo postaju dobri prijatelji. Kako su trebali sami da se prehranjuju, jednog dana je Hak odlučio da ode do grada po hranu, a usput i da sazna ponešto o vestima iz grada. Prerušio se u devojčicu kako niko ne bi uspeo da ga prepozna. Po gradu se proširila vest da je Džim, odbegli rob, ubio Haka pa je raspisana nagrada od tri stotine američkih dolara ukoliko ga neko pronađe. Hak se, čuvši to, hitno pokušava vratiti Džimu da ga obavesti. Čim je došao do Džima, ukrcali su stvari i krenuli dalje niz reku.
Džim je na splavu napravio šator, pa su tako prošli pored Sent Luisa. Hak bi ponekad otišao do grada da kupi potrebne namirnice, a insistirao je da prošetaju gradom jer je to video kao pravu avanturu. Na povratku su čuli neke glasove i otkrili da se na splavi nalaze tri razbojnika. Jedan je bio zavezan, a druga dvojica su se dogovarala kako da ga ubiju jer ih ucenjivao. Razbojnici su odlučili da ostave trećeg da potone sa olupinom, a Hak se dosetio da im odveže čamac i tako spreči ubistvo.
Međutim Hakov i Džimov splav se otkačio i otplovio. Jedina šansa je bila da se nekako dočepaju čamca od razbojnika. Sreća im se osmehnula jer tek što su razbojnici ušli u čamac primetili su da nisu ispraznili džepove pajdaša kog su ostavili, pa su se opet vratili na palubu. Hak i Džim su iskoristili to vreme i pobegli čamcem. Veslajući uzvodno su uspeli da dođu do svog splava. Nakon što se digla oluja Haka je brinulo šta će biti sa trojicom razbojnika jer je hteo da završe pošteno na suđenju.
Naišli su na olupinu koja je bila duboko u vodi i verovali su kako ipak niko nije preživeo. Od razbojnika im je ostalo pokrivača, odeće, puno knjiga i cigara. Neko vreme su uživali i pušili cigare te planirali u malom mestu Kairu da prodaju splav i nastave dalje parobrodom u Slobodne države gde nema robova. Kako je slušao Džima da priča o slobodi, tako je Hak shvatao da bi ga možda ipak trebao vratiti njegovim vlasnicima, ali se ubrzo predomislio.
Jedne noći su se susreli sa čamcem lovaca koji su hvatali odbegle robove. Hteli su da pregledaju čamac, ali se Džim na vreme sakrio. Hak je uspeo da ih zavara rekavši kako u šatoru spava njegov bolesni otac, a želeći da se što pre maknu od bolesnog čoveka, lovci su mu dali 20 dolara.
Nažalost promašili su Kairo, dogodila im se nezgoda i ostao im je samo splav, pa su tako nastavili putovanje niz Misisipi. Ubrzo su na splav primili dvojicu čudaka za koje se ispostavilo da su varalice i jednom prilikom su dok je Hak bio odsutan prodali Džima farmeru. Hak je odmah krenuo da ga traži i putem sretne dečaka koji mu kaže da se rob nalazi na farmi gdina Felpsa. Hak krene prema farmi gde svi čekaju dečaka Toma Sojera jer je Felps Tomov tetak. Uskoro stiže i Tom koji da zaštiti Haka predstavi se kao Sid Sojer, njegov rođak. Niko ništa ne sluti jer tetka Sali već odavno nije videla nećake.
Tom i Hak dolaze do zaključka kako se Jim nalazi u kolibi, budući da je tamo jedan crnac nosio hranu i lubenice. Kako lubenice ne jedu psi znali su da je tamo zaista Džim. Sva trojica su odglumila da se ne poznaju i nastavili da posećuju Džima, a Tom je smišljao načine kako da ga oslobode. Jedne noći su pokušali, ali su Toma upucali u nogu, a Džima opet ulovili. Tek tada je Tom priznao kako je gđica Votson umrla i testamentom oslobodila Džima. Jednostavno je hteo avanturu, pa nije želeo da prizna.
Džima su na kraju oslobodili i nagradili jer je negovao Toma, a Hak je saznao da je opet bogat jer je sudija Tačer uspeo da sačuva njegov novac. Nije više morao da se boji oca jer je umro. Tom je ozdravio i krenuo u nove avanture među Indijance, a kada je Hak saznao da tetka Sali želi da ga civilizuje i usvoji, odlučio je i on da krene prema Indijancima jer je ovo već jednom pokušao.
Analiza likova
Likovi: Haklberi Fin, Tom Sojer, Džim
Haklberi Fin – sin pijanice i jako zločestog čoveka koji je zlostavljao svoje dete i loše se brinuo o njemu. Hak je u uglednom društvu bio loše prihvaćen jer je bio loše obrazovan i nije posedovao nikakve posebne manire. Brigu o njemu preuzela je gospođa Votson koja se trudila da ga usmeri na pravi put i donekle vaspita. Obukla ga je u finu odeću i terala da izvršava svoja zaduženja, od kojih je ono glavno bio odlazak u školu.
Nastojanja gospođe Votson nisu bila u skladu sa Hakovim slobodnim duhom. Unatoč lagodnijem načinu života, on je želeo nesputanost. Iako je izvršavao sve svoje obaveze, u svakom je momentu bio spreman na pustolovine. Unatoč nastojanjima da usvoji malo konvencionalniji način života, Hak je voleo da provodi noći na otvorenom i da ponekad ode u divljinu. Snalažljiv je i sposoban brinuti se sam o sebi. Ima razvijenu empatiju pa je uvek spreman da pomogne drugima.
Tom Sojer – jako dobar, plemenit i odgovoran dečak. Najbolji je prijatelj Haklberija Fina. Iako je dobro vaspitan, njegov znatiželjni duh ga uvek vuče u nove avanture. Obzirom na to da je jako pametan, opravdano je postao vođom skupine. Njegova tetka usadila mu je visoke moralne vrednosti, ali unatoč tome u Tomu se skriva maleni divljak koji želi biti slobodan. S Hakom se upušta u nove avanture i pomaže ljudima u nevolji.
Džim – u početku je bio rob gospođe Votson. Budući da je bio crnac, često je trpio nepravdu, a ceo život je sanjao o slobodi. Boja kože je velikim delom definisala njegov život, većina likova u romanu prema Džimu se odnosi kao da nije čovek, već nečije vlasništvo. Njime su trgovali, razmenjivali se i odvozili ga bez da je on imao ikakav uticaj na to ili pravo da kaže šta on želi.
Ipak je postojala nekolicina ljudi koja je u njemu videla čoveka, a to su Hak i Tom koji ga ni u jednom momentu nisu smatrali manje vrednim zbog toga što ima drugačiju boju kože. Džim unatoč svim problemima i teškoćama s kojima se susretao nije posto zločest, a na kraju romana je uspeo da postane slobodan čovek.
Biografija: Mark Tven
Mark Tven ili Semjuel Langhorn Klemens (pravo ime) poznati je američki književnik i humorista koji je svojim delima postao poznat i cenjen među svim generacijama. Rodio se 30. novembra 1835. godine u mestu Florida kao šesto od sedmoro dece.
Pošto nije bio baš uzoran učenik, već je u dvanaestoj godini odlučio da prekine školovanje. Radio je različite poslove. Svoj radni vek je započeo kao štampar, a neko vreme je radio i kao kormilar na jednom od parobroda na reci Misisipi. Nakon toga bio je i kopač zlata te novinar pa izdavač i na kraju je svoj radni vek završio kao književnik i predavač.
Nije mogao da bude dugo na istom mestu i stalno se selio. Tako je i započeo novinarsku karijeru. Nakon što je neko vreme učestvovao kao dobrovoljac u građanskom ratu, odlučio se za posao izveštača gde je počeo objavljivati dela pod imenom Mark Tven.
Smatra se kako je velik broj najboljih dela napisao tokom osamdesetih godina 19. veka. Od njegovih dela treba izdvojiti: „Kraljević i prosjak“, „Život na Misisipiju“, „Tajanstveni stranac“, „Doživljaji Toma Sojera“, „Avanture Haklberija Fina“, „Naivčine u inostranstvu“.
U svim svojim delima zadržao je vedri duh te je poznat po humorističnim romanima. Promoviše slobodu, prava na jednakost te je izrazito dobro prikazao život američkog društva iako nije imao osnovnog obrazovanja. Umro je 21. aprila 1910. godine u Stormfildu.