Cvetovi zla je zbirka pesama objavljena 1857. godine. Odmah nakon objave izazvala je veliku osudu savremenika i to više manje svih onih koji su optužili i Floberovu „Madam Bovari“. Bodler i njegovo delo bili su optuženi za nemoral i smatralo se da je ono svojim izlaskom ugrozilo javni moral.
Šarl Bodler, veliki i neprihvaćeni pesnik tog doba, čak je i kažnjen za neke delove ovog tada neshvaćenog i nemoralnog dela. Četiri godine kasnije, delo je ponovo izašlo, ali iz njega su izbačeni svi delovi koji bi mogli narušiti javni moral.
Analiza
Zbirka pesama Cvetovi zla pisana je čak petnaest godina. No, u to vreme nikako nije mogla biti shvaćena te je delo postalo poznato i prihvaćeno tek mnogo godina kasnije. Bodler je hteo svojim pesmama da šokira i muči tadašnje čitateljstvo koje je imalo naviku da čita samo lepe stihove koji su još dodatno ulepšavali njihove, za Bodlera, licemerne živote.
U temama ovih zbirka pesama, Bodler je birao ružne teme i mračne boje, on u svojim pesmama propagira pesnika koji neće ulepšavati život i neće pisati samo o lepoti i uzvišenom duhu.
Kada se ova zbirka pjesama danas analizira, ne nailazi se na toliki nemoral, šok i izokrenute vrednosti kako je to bilo u ono vreme. Što se tiče forme čak se može reći da se radi o vrlo strogo pisanoj knjizi.
„Cvetovi zla“ se sastoji od više od 160 pesama, podeljena je u 5 celina i sadrži 6 ciklusa. Delo se bazira na uvodnoj pesmi posvete čitaocu koja se naziva „Čitaocu“ i čak 28 sastava pod nazivom „Dodatne pesme“ koji nisu raspoređeni i uvršćeni su u uvodnih šest spomenutih ciklusa.
Elementi dela
Vrsta dela: zbirka pesama
Mesto radnje: neodređeno
Vreme radnje: neodređeno
Tema: teme u pesmama su razne, ali pesnik kroz celu zbirku stavlja fokus na propadanje modernog čoveka u licemernog društvu, pesnikovo viđenje stvari o trenutnoj situaciji u društvu
Ideja: materijalno stanje samo stanje prolaznosti u životu
Analiza zbirke pesama
Glavna okosnica i najopsežniji ciklus je prvi i nosi naziv „Splin i ideal“ i sadrži 88 tekstova. Svi bitni motivi su izneseni u uvodnoj pesmi „Čitaocu“. U njoj Bodler opisuje kako moderni čovek propada u licemernom društvu, a sve to opisuje estetikama ružnoće.
Svaka od pet celina ima određeno značenje za celu zbirku, a svaka pesma ima značenje za celinu.
„Splin i ideal“ započinje pesmama u nizu kojima je izložen neki novi estetski program te nova viđenja umetnosti i lepote. Vidi se položaj umetnika u društvu i njihova snaga koju imaju na svakodnevicu. U pesmama koje slede može se videti druga strana umetnikovog života koji je opisan kao prosjak, mučenik i luda.
U drugom delu ciklusa može se videti snaga idealne ljubavi, osećanje ekstaze i zanosa koje ona donosi, ali i osećanje melanholije i sete koje ona može doneti. U pesmama je izneseno kako je materijalno stanje samo stanje prolaznosti u životu. Žena je prikazana kao izvor lepote i blaženstva sa jedne strane, dok sa druge strane pesnik ženu opisuje kao izvor hladnoće i pokvarenosti.
Prvi ciklus završava zaključkom kako se čovek ne može ispuniti ljubavlju, pa se vraća u svoju psihu koja je opisana kao patnja.
„Pariške slike“ su drugi ciklus koji se po svemu čini najcelovitiji. Čini ga osamnaest pesama, a sve one bave se životom u velegradu, pisac šeta gradom i to u 24 sata. On nailazi na nesreću i bedu hodajući ulicama, a sve to podseća ga na njegovu patnju.
Nakon toga sledi kratki ciklus „Vino“ koji se bavi tematikom opijanja, dok se u ciklusu „Cvetovi zla“ pesnik bavi seksualnim zastranjivanjima. Taj ciklus je bio i najprovokativniji.
Ciklus „Pobuna“ ima samo tri teksta i u njemu se opisuje kako je junak na granici između pakla i neba.
Završetak knjige je logičan i zadnji ciklus nosi naziv „Smrt“. Ovaj ciklus pun je tematike o umiranju, u njemu donosi rasplet, sagleda se bliže čovekov put i njegova sudbina.
Ova zbirka pesama pesnikovo je viđenje stvari o trenutnoj situaciji u društvu, ali i njegovi životni padovi, usponi i zanosi. On se pobunio protiv laži i prevara te je hteo da nađe prvi i istinski pokretač čovekovih postojanja. U isto vreme smatrao je da to nikako nisu trenutne lažne i isprazne, nametnute konvencije ponašanja.
U svojim pesmama odbacuje lepotu, sentimentalnost i uvodi novu vrstu emotivnosti pišući stihove pune očaja, mržnje, ljutnje, prkosa i zanosa. One govore o praznini, bludu, zavisti i nagonu. Teme su smrt, praznina, očaj, sivilo jednog velegrada, beda i borba za opstanak.
Biografija: Šarl Bodler
Šarl Bodler (1821. – 1867.) bio je prvi pisac evropske moderne lirike, francuski kritičar i pesnik. Njegov rodni grad je Pariz, a potiče iz aristokratske porodice. Njegova porodica nije imala previše razumevanja za njegovu preosetljivost u detinjstvu niti za sklonost ka umetnosti.
Bio je jako vezan za majku u koju se razočarao kada se ona nakon smrti njegovog oca ponovo udala za drugog čoveka. Njegov očuh, plemić iz aristokratskih krugova, nikada nije previše mario za njega. Nije imao osećaja za Šarla koji je preveliku senzibilnost nasledio od pokojnog oca.
Šarl je ubrzo odlučio da napusti porodicu i otuđi se od nje. Smatrao je takve odnose lažnim i licemernim. Pravi život i njegovu bit Šarl je tada upoznao u predgrađima Pariza. No, upoznao je stranu poroka, uživao je u alkoholu, narkoticima i ženama sumnjivog morala.
Iako je vodio pravi boemski život, Bodler nije zaboravio na umetnost. Proučavao je Vagnerovu muziku i pesme Edgara Alana Poa.
Napisao je mnoge kritike, i to one književne, likovne i muzičke, što nam govori o njegovoj svestranosti i nadarenosti. Napisao je velik broj pesma u prozi, a bio je i odličan prevodilac Poovih pesama. No, njegov rad i njegova nadarenost nisu bili priznati.
Pošto se nije mogao prikloniti lažnom moralu i licemerju biva napadnut kao pesnik i kao čovek te pozvan na sud zbog svog dela „Cvetovi zla“. Naime, lirika koju je pisao petnaest godina bila je zabranjena te je iz nje morao izbaciti neprimerene stihove. Za u to vreme skandalozno ponašanje doveo je do vrhunca vezom sa mulatkinjom Džin Duval koju je proglasio svojom muzom i koja mu je bila inspiracija za mnoga napisana dela.
Umire u 46. godini sam i bolestan, umoran od potrage za životnim ciljem i ispunjenjem. Nije dočekao priznanje njegova dela „Cvetovi zla“. Osim dela „Cvetovi zla“, napisao je još kritike i eseje „Estetički kurioziteti“ i „Romantična umetnost“.