Crvenkapa je jedna od poznatijih priča iz slavne radionice Grimovih bajki. Iako u priči nema veštica, vila i drugih nestvarnih bića, u njoj je puno neobičnih i nestvarnih događaja. Upravo da nije bilo takvih događaja ne bi bilo moguće izbavljenje Crvenkape i njene bake iz stomaka opasnog vuka.
Analiza
Crvenkapa je bajka popularne braće Grim u čijim djelima su uživale brojne generacije. Proslavili su se nakon što su krenuli skupljati narodne priče koje su im poslužile kao inspiracija za poznate bajke. U prvoj kolekciji koju su objavili nalazilo se 86 priča, a taj broj se s vremenom popeo na 200. Bajke koje su napisala poznata braća doživele su velike promene pa se tako novija izdanja razlikuju od prvotnih, jer su narodne priče koje su braća Grim sakupljala bile neprikladne za decu.
Uprkos tome što je Crvenkapa bila dobro dete koje je uvek slušalo majku i činila onako kako bi joj majka rekla, ovog puta nije postupila racionalno i bila je nadmudrena od strane opasne zveri. Poruka priče je da deca treba da paze na zle ljude sa kojima se mogu susresti. To ne mora biti vuk iz bajke, ali zato može biti neko gori i zločestiji.
Na početku priče čitaoci se upoznaju sa Crvenkapom i saznaju kakva je devojčica. Zaplet počinje naglo kada je devojčica srela vuka, a kroz priču i dijaloge svaki čitalac može da prati kako je vuk prvo pojeo baku, a zatim i Crvenkapu. Rasplet priče počinje dolaskom lovca koji spašava baku i unuku, a koji zatim ubija vuka.
Elementi dela
Vrsta dela: bajka
Vreme radnje: neodređeno
Mesto radnje: šuma, bakina kuća
Tema dela: Crvenkapa odlazi u posetu baki
Ideja dela: deca se u vanjskom svetu mogu susresti s raznim neprilikama, zato uvek treba slušati roditelje jer nam oni žele najbolje
Sadržaj prepričano
Živela je jednom dobra i poslušna devojčica. Bila je omiljena od svih, a najviše od svoje bake koja joj je sašila crvenu kapicu od pliša. Devojčica je kapu uvek nosila i zato su je prozvali Crvenkapa. Jednog dana je mama poručila Crvenkapi da je baka bolesna, da bi je trebalo posetiti i da joj odnese vina i kolača kako bi opet ojačala i što pre ozdravila. Pre nego što je krenula na put mama je upozorila Crvenkapu da mora da ide pravo po putu i nigde ne sme skretati.
Pored toga što nije smela nigde skretati mama je poručila devojčici da mora biti pristojna kod bake, da joj ne švrlja po kući i ne zaviruje na sva mesta. Mama je bila svesna kako Crvenkapi neće trebati više od pola sata da dođe do bakine kuće, koja je živela van sela u šumi. Ali dogodilo se ono što mama nije mogla da zamisli. Čim je Crvenkapa ušla u šumu srela je vuka.
Budući da nije znala da je vuk opasna životinja Crvenkapa se nije bojala i počela je pričati sa zanimljivom životinjom. Kako je devojčica bila naivna vuku je kroz razgovor sve ispričala, kako ide kod bolesne bake, šta joj sve nosi i ono najvažnije, gde je bakina kuća. Vuk je devojčicinu priču slušao sa velikim zanimanjem i usput kovao opasan i podli plan. Nije mogao biti srećniji što će pojesti baku i devojčicu.
Vuk je bio svestan da ipak prvo treba da pojede baku, a tek onda devojčicu i zato je Crvenkapi dao nekoliko saveta i uputio je da nabere cveće za voljenu bakicu i tako je usreći. Devojčica je ništa ne sluteći poslušala vuka i krenula da ubere cveće. Vuk je u međuvremenu požurio prema bakinoj kući da izvede strašan naum. Kada je došao do kuće pokucao je i predstavio se kao Crvenkapa. Baka mu je rekla da su vrata otključana i da može ući.
Čim je ušao vuk je pojeo baku, a nakon toga je požurio da obuče bakinu spavaćicu, stavio je noćnu kapicu i legao u krevet te spremno čekao svoju sledeću žrtvu. Za to vreme je Crvenkapa nabrala dovoljno cveća i krenula prema baki. Bila je iznenađena što su vrata od kuće otvorena i celo vreme je imala čudan osećaj, ali nije bila sigurna zašto. Došla je do bakinog kreveta i pozdravila. Baka joj je čudno izgledala, a devojčicu je iz nepoznatih razloga obuzimao sve veći strah.
Sa sve većim strahom je ispitivala baku zašto su joj velike uši, zašto ima velike ruke i oči, a kada je upitala zašto ima tako velika usta, vuk je odgovorio da je to zato da je lakše pojede. Tako je vuk progutao i Crvenkapu, legao u krevet i zaspao. Dok je spavao glasno je hrkao. U tom trenutku je pored kuće prolazio lovac i začudio se kako baka može tako glasno da hrče. Zabrinuo se za baku i otišao da proveri da li je sve u redu.
Kada se lovac približio krevetu primetio je vuka i hteo je zapucati, ali onda se setio kako je možda vuk progutao baku i da bi je on mogao spasiti. Zbog toga je posegnuo za makazama i razrezao stomak. Nakon toga je iskočila Crvenkapa, a zatim i baka koja je teško disala. Devojčica je potom otišla po kamenje kojim su vuku napunili stomak, a kada se vuk probudio hteo je da pobegne, ali ga je kamenje pritiskalo pa je umro. Svi su bili srećni kada je vuk umro. Lovac je dobio krzno, Crvenkapa je naučila da treba slušati ono što kaže mama, a baka se oporavila.
Analiza likova
Likovi: Crvenkapa, vuk, baka i lovac
Crvenkapa – glavni lik bajke. Dobra i pametna, ali jako naivna devojčica. Iako je inače uvek slušala svoju majku, ovog puta nije videla ništa loše u tome da posluša vuka. Nije joj bilo ni na kraj pameti da je on opasnost od koje je majka pokušala da je zaštiti. Iako je zbog njene naivnosti vuk pojeo nju i baku, na kraju se sve dobro završilo zahvaljujući lovcu. Nakon toga je Crvenkapa naučila koliko je važno biti pažljiv i slušati savete bliskih osoba koje joj žele samo dobro. Ova priča nosi pouku deci da ne smeju biti nesmotreni kao što je Crvenkapa bila.
Vuk – lukav, zločest i uvek gladan pa je samo čekao priliku da nekoga nasamari i pojede. Lepim rečima i uveravanjem uspeo je da nagovori Crvenkapu da se ne drži majčinih uputa. Može se reći kako je vuka ubila njegova pohlepa, jer je osim bake hteo pojesti i Crvenkapu. Zbog svoje zloće na kraju je završio na dnu bunara.
Lovac – hrabar i domišljat, uspeo je da spase baku i Crvenkapu. Da nije bilo njega, njih dve ne bi nikada uspele da se spase iz stomaka zločestog vuka. Lovac je često posećivao baku pa se može reći da ima dobro srce.
Biografija: Braća Grim
Jakob Grim (1785 – 1863) bio je poznati filolog i lingvista, a brat Vilhelm (1786 – 1859) germanista. Obojica su se bavila lingvistikom i filologijom. Jakob je objavio nemačku gramatiku, a u saradnji sa bratom je štampao nemački rečnik. Oba brata su studirala pravo u gradu Marburgu, a za vreme studija su bili aktivni u kritikovanju kralja Ernesta Avgusta I, zbog čega ih je proterao sa univerziteta.
Oba brata su stekla slavu skupljajući nemačke narodne i dečije bajke. Kada su ih sve skupili, obrađivali su ih, nakon čega je završnu stilsku i jezičku verziju bajkama davao upravo Vilhelm. Njihove bajke su poznate po tome što u njima nema puno grubosti, nema puno moralisanja. Njihove bajke su vedre priče pune narodne mudrosti i poznavanja života.
Prvu kolekciju narodnih priča objavili su 1812. One su sadržavale samo 86 priča, a kroz ponovna objavljivanja u sledećih 40-ak godina taj broj je narastao do preko 200. Među njima su: Crvenkapa, Ivica i Marica, Kraljević žabac, Trnova ružica, Snežana i sedam patuljaka, Palčić, Zlatokosa…