„Čarobnjak iz Oza“ je priča o devojčici Doroti koja se nađe u čudesnoj zemlji. Da se vrati, potrebno je da nađe čarobnjaka koji se nalazi u gradu. Dok putuje do grada, sreće plašljivog Lava, Strašilo, Limenog Drvoseču koji joj postaju saputnici u ovoj avanturi.
Analiza
„Čarobnjak iz Oza“ delo je pisca Limana Frenka Bauma. On je „Čarobnjaka iz Oza“ svrstao pod modernu bajku koja je i u vreme kada je objavljena, prije više od stotinu godina, a i danas, sa ponosom zadržala taj pridev. Naime, odmah kada je ova priča objavljena svima je bilo jasno da se radi o nikada viđenoj bajci koju će malo tko moći da nadmaši.
Tokom pisanja, pisac je želeo da se vodi samo jednom idejom. Hteo je da napiše predivnu priču za decu zbog koje ona neće osećati strah i tugu dok je čitaju. U toj priči želeo je da ostavi po strani duhove, vile i druge strašne likove. Želeo je da deca celo vreme tokom čitanja zadrže osmeh na svojim licima. Sve to napisao i u predgovoru knjige.
Tradicionalne bajke koje su napisane u vreme kada je Liman Frenk Baum živio bile su prepune sumornosti i okrutnosti, stoga se ovaj pisac želeo držati suprotnog – veselja, radosti i sreće. Radnja u 24 poglavlja ove knjige je jako dinamična, što čitatelja ostavlja bez daha i veže za knjigu do samoga kraja.
I iako u ovoj priči susrećemo veštice, odnosno Zlu vešticu od Istoka i Zlu vešticu od Zapada, one nisu nimalo strašne, već smešne i komične.
Ne postoji dete koje će jednom kada pročita ovu knjigu zaboraviti devojčicu Doroti i njezinu pratnju: Limenog drvoseču, Plašljivog lava i Strašila. Ovo veselo društvo utelovilo je glavne ljudske vrednosti koje su u današnje vreme pomalo zaboravljene ili ostavljene po strani, a to su osećajnost, mudrost i hrabrost.
Iako je glavni cilj ove knjige isključivo zabava, pisac je hteo da deca nešto i nauče. Stoga, za vreme čitanja bajke, možemo iščitati važne poruke. Pisac smatra da upravo u sebi možemo da pronađemo sve ono za što mislimo da je vredno divljenja. Jedino moramo to na vreme prepoznati.
U životu je važna i upornost, a pisac smatra da se pojedinac svakoga dana mora pobrinuti za ostvarenje svojih čuda, bez obzira na to jesu li ona velika ili mala, jer se život zapravo i sastoji od sitnica. Sem toga, nikada ne smemo da budemo sebični, već uvek moramo da mislimo i na druge s kojima živimo u zajedništvu. Jedino takav život ima smisla.
Elementi dela
Vrsta dela: moderna bajka (kako je naziva sam autor)
Mesto radnje: Kanzas, zemlja Oz
Vreme radnje: neodređeno
Tema dela: putovanje devojčice Doroti i njenog psića u zemlju Oz
Ideja dela: važno je spoznati svoje sposobnosti i biti uporan na putu do ostvarenja sopstvenih ciljeva
Sadržaj prepričano
Devojčica Doroti živela je kod tetke Eme i strica Henrija u Kanzasu. Živeli su usred divlje sasušene prerije u maloj kućici. Teta i stric bili su dobri ljudi, ali nikada se nisu smejali, a Doroti je bila vrlo vesela devojčica. Imala je i psa Tota sa kojim se igrala po ceo dan.
Skromna kućica u kojoj je živela Doroti nalazila se usred prerije na kojoj bi znalo doći do pojave vihora koji bi rušio i nosio sve šta mu se nađe na putu. Jednog dana tokom igre zapuhao je snažan vetar koji je podigao trošnu kućicu i Doroti zajedno sa njom. Ona se u početku malo bojala, ali ubrzo se navikla na njihanje pa je zaspala i probudila se tek kada je kućica tresnula o pod.
Pogledavši oko sebe devojčica je zaključila da nisu više u Kanzasu. Sivilo je nestalo i sve je bilo puno jarkih boja, a posebno se isticalo mnoštvo cveća, bujno zeleno drveće i potočić. Iznenadila se videvši da pred njom stoji četvoro luckasto odevenih ljudi. Izgledali su odraslo, ali bili su jedva njene visine. Obavestili su je da je ubila Zlu vešticu od Istoka i ona je videla kako ispod kućice vire noge obuvene u srebrne cipelice. Pozdravili su je dubokim naklonom i poželeli joj dobrodošlicu u zemlju Žvakača.
Jedna od prisutnih bila je Veštica od Severa, ali ona je bila dobra. Objasnila je još uvek zbunjenoj Doroti gde se nalazi. Ispričala je devojčici kako su u zemlji Oz dobre veštice one sa Severa i Juga, dok su one sa Istoka i Zapada zle. Ta zemlja je vrlo daleko od stvarnog sveta i zato ovde još postoje čarobnjaci i veštice. Doroti nikad pre nije čula za čarobnjaka iz Oza koji je bio najmoćniji od svih njih, a živeo je u Smaragdnom gradu.
Iako joj se sve šta je čula činilo jako interesantnim, Doroti je ipak želela da se vrati u Kanzas, ali Veštica od Severa nije znala kako da joj pomogne. Rešenje je ponudio veštičin čarobni šešir – Doroti je morala da pođe do velikog čarobnjaka Oza. Veštica joj je savetovala da obuje srebrne cipelice koje imaju magičnu moć i poljubila ju je u čelo. Na tom je mestu ostao sjajni trag koji je sve koji sretnu Doroti upozoravao da se ona nalazi pod zaštitom Veštice od Severa.
Doroti se tako u društvu psića Tota uputila do Smaragdnog grada. Jedino uputstvo koje je morala da sledi bilo je da ostane na putu od žutih opeka. Taj put je bio predivan, priroda je izgledala prelepo, a svi Žvakači koje je sretala pozdravljali su svoju osloboditeljku.
Provela je noć kod Žvakača Boka. On je bio uveren kako je velika čarobnica jer je imala srebrne cipelice i belu haljinu, a to je veštičja boja. Kada je sledeći dan nastavila put srela je svog prvog saputnika. Budući da se umorila od hodanja, stala je u blizini jednog polja kako bi se umorila, a onda je ugledala Strašila. Strašilo je tražio od Doroti da mu pomogne sići s motke jer mu je takav život dojadio i postao tužan.
Doroti mu je pomogla, a on joj je ispričao kako je tužan jer nema mozak i ponadao se da će čarobnjak iz Oza pomoći i njemu, kao što će da pomogne Doroti da se vrati u Kanzas. Došli su do šume u kojoj su ugledali kućicu pa su tamo proveli noć.
Doroti je spavala, a Strašilo, kako je bilo napravljeno od slame, nije trebalo ni san ni hranu. Ujutro su u šumi začuli jauk i ugledali ukočenog čoveka sa sekirom. Zvao se Limeni drvoseča i molio ih je da ga malo podmažu kako bi mogao da se kreće. Nakon što su mu Strašilo i Doroti ispričali svoju priču i objasnili zašto idu kod Čarobnjaka iz Oza, Limeni drvoseča je priznao kako je ostao bez srca zbog zle Veštice od Istoka pa je odlučio da će i on krenuti na put sa njima.
Na putu im se odjednom isprečio lav i svi su se prepali, no Doroti, iako uplašena snažno je pljusnula i izgrdila lava. Odjednom više nije bio toliko strašan, čak je pomalo delovao uplašeno. On je bio plašljivi Lav. Priznao je kroz plač kako on zapravo nema hrabrosti te kako je to osobina koju želi da poseduje najviše na svetu. I on se pridružio društvu koje je krenulo u Smaragdni grad.
Kako su putovali dalje, ubrzo su shvatili da Strašilo nije glup kao što je mislio, da je Drvosječa osećajan, a da Lav nije toliko plašljiv.
Lav je na svojim leđima preneo sve suputnike na drugu stranu rova koji se našao prema njima. Sledeći problem s kojim su se susreli na putu bila je velika provalija. Strašilo se tada setilo kako bi Drvoseča mogao da prereže drvo preko kojeg će da pređu na drugu stranu. Drvoseča ja posekao deblo i krenuli su preko, ali onda su ih napali kali-dahi. Društvo je pobeglo na drugu stranu, a Limeni Drvoseča je posekao deblo kako bi njihovi neprijatelji propali u provaliju. Kasnije su naišli i na reku pa je Drvoseča izgradio splav pomoću kojeg su trebali da pređu reku.
Sledećeg dana su rano ujutro pokušali da pređu reku pomoću splavi i velikih motki, ali to nije bio lagan ni ugodan zadatak jer je reka bila jako duboka, a struja jaka. Strašilo je tokom plovidbe ostalo da visi na motki usred reke. Lav je skočio u reku kako bi odvukao splav prema obali, ali nisu znali kako da pomognu Strašilu. U pomoć im je priskočila roda koja je uhvatila Strašilo i odnela ga na obalu. Celo društvo je bio neizmerno srećno pa su zaključili da mogu da nastave dalje svoj put.
Da bi se vratili na pravi put morali su da pređu polje makova. Staza od žutih opeka nalazila se odmah iza polja makova, ali njihov miris je uspavljivao svakoga ko prođe. Doroti više nije mogla da gleda pa su ona i Lav zaspali, dok Strašilu i Drvoseči nije naškodio miris makova. Uspeli su da izvuku devojčicu i njenog psa, ali Lav je bio pretežak pa su ga ostavili da spava u polju.
Dok su Doroti i Lav spavali, Strašilo i Drvoseča su upoznali Kraljicu poljskih miševa, koju je Drvoseča spasio od velike, žute divlje mačke. Strašilo je uverilo Kraljicu da je Lav bezopasan pa su ga ona i njeni pomoćnici izvukli s polja. Kad su se Doroti i Lav probudili, društvo se pozdravilo s kraljicom i nastavilo put.
Nastavili su dalje prema Smaragdnom Gradu i prenoćili u jednoj od zelenih kućica pre nego što su došli do zidina. Ugostili su ih domaćini iz jedne od kućica te su im otkrili društvu da se nalazi u blizini grada koji traže. No, rečeno im je da neće lako doći do čarobnjaka iz Oza jer on ne želi nikoga da vidi.
Ujutro im je zeleni sjaj nagovestio da su blizu Smaragdnog Grada. Stigli su do zidina i pozvonili, a otvorio im je zeleni čovečuljak – čuvar gradskih vrata. Začudio se kako je neko nakon toliko godina došao da poseti moćnog i strašnog čarobnjaka. Morali su da stave naočare kako ih ne bi zaslepilo blještavilo Smaragdnog Grada. Sve je u gradu bilo zeleno, pa čak i koža njegovih stanovnika.
U pratnji čuvara su stigli do velike građevine koja se nalazila usred grada, bila je to palata velikog Oza. Unutra ih je uveo vojnik, koji im je naglasio da treba da pričekaju dok ih on najavi čarobnjaku. Po njegovom povratku su saznali da će Oz da ih primi jednog po jednog, a u međuvremenu će ih lepa devojka smestiti u sobe.
Odlučio je da će prvo poslušati Doroti. Pokazao joj se samo glavom, bez tela i rekao kako će joj pomoći tek nakon što ona uništi Zlu vešticu od Zapada. Doroti je bila očajna jer nije znala kako da to napravi. Oz je sledećeg dana primio Strašilo, zatim Drvoseču pa poslednjeg dana Lava. Od svih je zatražio isto i svakome od njih se ukazao u drugačijem obliku. Strašilu u obliku prekrasne žene, Drvoseči u obliku najstrašnije zveri, a Lavu u obliku plamene kugle.
Svi su bili obeshrabreni jer nisu znali kako da uspešno izvrše ovaj zadatak. Stražar im je rekao da ne moraju da traže vešticu, već će ona pronaći njih čim uđu u njenu zemlju. Takođe ih je upozorio da će ih veštica pretvoriti u robove čim stigni u Zapadnu zemlju.
Iako je imala samo jedno oko, Zla veštica od Zapada je oštrim vidom odmah spazila društvance koje je krenulo prema njoj i poslala čopor vukova da ih rastrga. Drvoseča je svojom sekirom sasekao vukove, a besna veštica je zatim poslala vrane. Strašilo je spasilo prijatelje zavrnuvši vrat svim vranama. Veštica je bila sve besnija pa je, gubeći strpljenje, poslala roj crnih pčela. Svi osim Drvoseće sakrili su se ispod slame od Strašila, a pčele su na limenom telu Drvoseče polomile svoje žaoke.
Veštica je svoje podanike Palčiće poslala da joj dovedu pridošlice, no lav ih je prepao i oterao svojom strašnom rikom. Veštica više nije imala izbora pa je izvadila ono što je smatrala zadnjom šansom za uspeh – zlatnu kapu. Zlatna kapa optočena dijamantima daje mogućnost onome ko je ima da tri puta u pomoć pozove krilate majmune. Prvi put ih je pozvala kako bi porobila Palčiće, drugi put kako bi Oza isterala iz Zapadne zemlje, a sada im je naredila da joj dovedu strance.
Limenog Drvoseču su bacili na stene, Strašilu izvukli slamu i bacili ga sa odjećom na drvo, a Lava su privezali i bacili u dvorište opasano visokom ogradom. No, videvši znak koji je ostao na Dorotinom čelu nakon što ju je dobra veštica poljubila, nežno su je doneli zloj Veštici od Zapada.
Veštica je znala da je snaga Dobra mnogo jača od snage Zla i da će ovde moći da pobedi samo ako bude lukava. Naložila je Doroti da obavlja razne poslove, a Lava je želela da upregne u kočiju. Mislila je da je Doroti bezopasna jer ni sama ne zna kakvu moć poseduje zahvaljujući srebrnim cipelama.
Veštica je želela da se domogne moćnih srebrnih cipelica i jednoga dana je u kuhinju postavila nevidljivu šipku. Kada se Doroti udarila i spotaknula jedna cipelica je odletela i zla Veštica ju je brzo ugrabila. Nesvesna jedine stvari koje se Veštica boji, u borbi da vrati cipelicu, Doroti ju je polila vodom. Veštica je počela da se topi i uskoro je od nje ostala samo smeđa lokvica. Doroti je odmah oslobodila Lava i Palčiće, a oni su joj u znak zahvalnosti pomogli da spasi Drvoseču i Strašilo.
Nekoliko dana su ostali u Žutom dvorcu, ali došlo je vreme da se vrate do Oza kako bi ispunio svoj deo nagodbe. Palčići, žalosni zbog njihovog odlaska, sve su ih nagradili vrednim poklonima, a Drvoseču zamolili da se vrati i bude njihov kralj. Doroti je pre odlaska pronašla zlatni šešir i odlučila je da će ga poneti jer joj se sviđao, ali nije bila svesna koliko je zapravo moćan.
Krenuli su prema Ozu samo sa saznanjem da moraju da idu na istok, ali nekoliko dana nakon toga bili su izgubljeni pa su pozvali u pomoć Kraljicu poljskih miševa. Doroti je prva predložila da pozovu Kraljicu zviždaljkom. Kraljica i miševi su se odmah pojavili, ali njoj je bilo čudno zašto Doroti nije iskoristila zlatni šešir i pozvala krilate majmune da ih odvedu u Smaragdni Grad.
Kraljica je objasnila Doroti moć zlatnog šešira i ona je pozvala majmune da ih prenesu do Oza. Tokom leta kralj majmuna ispričao joj je priču u kojoj su on i drugi majmuni postali robovi onoga ko poseduje kapu. Stigavši u dvorac, društvo ponovo dolazi do zidina i zeleni čuvar gradskih vrata ih pušta unutra dajući im iznova zelene naočare. Oz je želeo da odgodi izvršenje svog obećanja, što je jako razljutilo društvo.
Lav je riknuo tako strašno da se Toto sakrio iza zavese. Zavesa je pala i videli su starca, ćelavog i naboranog. To je bio Oz. Ljuti Drvoseča je jurnuo prema njemu i starac se uplašio. Objasnio im je kako uopšte nije čarobnjak i pokazao im sve trikove pomoću kojih im se ukazivao u raznim oblicima.
Ispričao im je priču kako je stigao balonom iz Ohaja, blizu Kanzasa. Ljudi su ga jednostavno proglasili čarobnjakom i on ih je zaposlio da izgrade Smaragdni Grad i palatu u kojoj sada živi. Sakrio se u nju jer se bojao veštica koje su imale stvarne moći, za razliku od njega. Kada je čuo kako je Doroti nenamerno ubila obe veštice, bila ga je sramota što ne može da ispuni svoj deo nagodbe.
Ipak, pokušao je da ispravi nepravdu. Strašilu je ispunio glavu mešavinom, slame, soli i čioda i rekao mu da sada ima mozak. Drvoseči je izrezao rupu na prsima i stavio u njega srce u kom se nalazila piljevina, a Lavu je dao posudu u kojoj se nalazila tečnost koja je navodno bila hrabrost.
Doroti je predložio da izgrade balon i tako se vrate kući. Balon je već bio gotov i Doroti je krenula da se ukrca, ali onda su popucali konopci i balon je odleteo bez nje. Čak ni leteći majmuni nisu mogli da joj pomognu jer im je bilo zabranjeno da napuštaju taj svet.
Majmuni su je uputili da ode kod Veštice sa Juga koja bi možda mogla da je vrati kući, budući da je bila najmoćnija od svih veštica. Drvoseča, Lav i Strašilo pošli su sa Doroti jer je ona pomogla njima da ostvare svoju želju.
Stigli su do neobične zemlje u kojoj je sve bilo od porcelana, pa čak i stanovnici. Zatim ih je put odveo u močvarni krajolik svuda zakrčen gustom travom. Naišli su i na veliku grupu životinja koja je Lava zamolila za pomoć, jer se u njihovoj zemlji nalazilo divovsko čudovište nalik pauku. Lav je uhvatio čudovište na spavanju i lako ga savladao. Životinje su ga zamolile da bude njihov kralj, ali on je odlučio prvo da pomogne Doroti.
Napokon su nakon mnogo avantura dospeli do veštice Glinde koja ja obećala Doroti da će joj ispuniti želju ako joj da zlatnu kapu. Doroti je to i učinila, a Glinda je kapu iskoristila za dobro i vratila Strašilo u Smaragdni grad, Drvoseču u zemlju Palčića, a lava u šumu u kojoj će biti kralj. Glinda je odlučila da vrati kapu kralju majmuna kako više nikada ne bi bili ničiji podanici.
Zatim je rekla devojčici da se u Kanzas mogla vratiti odmah. Samo je trebala tri puta da lupi petama u svojim srebrnim cipelicama i kaže gde želi da ide. Doroti je jako zavolela prijatelje koje je dobro upoznala tokom ovog putovanja, ali morala je da se vrati tetki i stricu. Uzela je Tota, lupnula petama i poželela da se vrati u Kanzas.
Uskoro je prenesena ispred nove kuće koju je stric izgradio nakon što je vetar srušio staru. Upravo u momentu kada se Doroti pojavila ispred kuće, tetka Ema je izlazila van. Devojčica je brzo potrčala do tetke i zagrlila je. Svi su bili presrećni što se napokon vratila kući, a najsretnija je bila upravo Doroti.
Analiza likova
Doroti – glavni lik dela. Siroče koje živi sa tetkom i tečom u Kanzasu. Vesela je, voli da se igra sa svojim najboljim drugom, psom Totom. Tetka i teča se nikada nisu smejali, ali to nije smetalo Doroti koja je obožavala svoj dom. Na putu kroz čarobnu zemlju upoznaje mnoštvo likova kojima pomaže u ostvarenju ciljeva. Dobra je i neiskvarena.
Strašilo – prvi član družine kojeg Doroti sreće. Umesto glave ima vreću sa slamom na kojoj su nacrtani uši, usta i nos. Imao je šešir i staro odelo puno slame. Njegova najveća želja bila je da ima mozak. Zbog toga je i krenuo sa Doroti ka Smaragdnom gradu, da bi mu Veliki Oz ostvario želju. Kroz priču ga upoznajemo bolje i shvatamo da je on hrabar, domišljat i nesebičan. Kada je konačno dobio mozak, bio je presrećan.
Limeni Drvoseča – drugi član družine. Nekada davno je bio čovek sa srcem, ali ga je Zla veštica pretvorila u ono što je sada. Najveća želja mu je bila da dobije srce nazad. Bio je mnogo osećajan, često je plakao. Takođe bio je i hrabar i uvek spreman da pomogne svojim prijateljima.
Lav – poslednji član družine. Izgledao je strašno na početku, ali ga je Doroti udarila zbog glasnog rikanja, pa su shvatili da je on ustvari vrlo plašljiv. Sve što je želeo bilo je da postane hrabar. Ali tokom putovanja shvatamo da on poseduje hrabrost, samo toga nije svestan. Na kraju pronalazi šumu punu životinja koje žele da im on bude kralj.
Veliki Oz – svi su ga smatrali velikim čarobnjakom, a on je ustvari bio sićušni, nemoćni starac. Spustio se u Smaragdni grad iz vazdušnog balona, pa su ga stanovnici proglasili čarobnjakom. Doroti ga je raskrinkala, pa su svi shvatili ko je on. Plašio se veštica jer su one zapravo posedovale moć, za razliku od njega.
Biografija: Liman Frenk Baum
Liman Frenk Baum je poznati američki pisac za mlade, dramaturg i novinar. Rođen je 1856. a poreklo mu je mešano nemačko, škotsko-irsko i englesko. Bio je sedmo od devetoro dece.
U detinjstvu je lesto bio bolestan i mnogo je sanjario, pa je zbog toga veći dio vremea provodio u kući sa tutorima. Nije mnogo izlazio. Od 12. godine je dve godine proveo u Vojnoj akademiji, ali kada je imao srčani udar mogao je da se vrati kući.
1900. objavio je knjigu koja ga je proslavila i postala jedna od najčitanijih knjiga za decu. Radi se o delu Čarobnjak iz Oza. Do danas je ova knjiga doživela prevod na gotovo sve svetske jezike i o čudesnoj zemlji Oz napisao je još 13 knjiga nakon ovog velikog hita.
Nakon Liman Frenk Bauma o Ozu su pisali i drugi pisci, što je još jedan dokaz o tome koliko je delo popularno i biće tako i za sledeće generacije jer se ipak radi o pravom klasiku.
Liman Frenk Baum umire 1919. u Holivudu, ali nakon smrti njegova knjiga je ekranizovana u istoimeni film 1939. sa Džudi Garland u glavnoj ulozi.
Napisao je sve ukupno 55 romana, 83 kratke priče, 200 pesama. Mnogo puta je želio svoja djela postaviti na kazališne daske i ekran. Predvidio je u svojim radovima medije poput TVa, laptopa i bežičnog telefona.