Milorad Pavić

Milorad Pavić bio je savremeni srpski prozni i dramski pisac, pesnik i književni istoričar. Rodio se 1929. godine u Beogradu. Bio je naučnik i profesor na univerzitetu te je proučavao srpsku književnost u 17. i 18. veku. Uz to pisao je studije o Bojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Bencloviću, a objavio je i knjige o predromantizmu i klasicizmu.

Od 1991. godine bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najčitaniji je savremeni pisac na Balkanu. Nominovan je i za Nobelovu nagradu. Kada je napisao roman u vidu rečnika, postao je iznimno popularan. Knjige su mu prevedene na mnoge jezike.

Dakle, najveću slavu stekao je romanom "Hazarski rečnik" kojeg je objavio 1984. godine. Roman je imao 10 hiljada reči i napisan je u obliku leksikona. On je svrstan u nezaobilaznu literaturu. Sledeći roman "Predeo slikan čajem" objavio je 1988. godine, a on je bio napisan ukrštenim rečima. 1991. godine objavio je treći roman "Unutrašnja strana vetra". Sledio je i roman "Poslednja ljubav u Carigradu" koji je bio priručnik za gatanje, a objavljen je 1994. godine.

Ostala poznata dela bila su: "Šešir od riblje kože", "Stakleni puž", "Kutija za pisanje", "Zvezdani plašt", "Plašt" i mnoga druga.

Umro je 2009. godine u Beogradu.