Ivana Brlić Mažuranić

Ivana Brlić-Mažuranić rođena je 18. aprila 1874. u Ogulinu. Rođena je u poznatoj hrvatskoj porodici i bila je unuka Ivana Mažuranića koji je delovao kao prvi hrvatski narodni ban, ali istovremeno je bio i veliki pesnik. Deo života proživela je u Karlovcu i Zagrebu, a nakon što se udala za advokata Vatroslava Brlića živela je sa njim u Slavonskom Brodu.

Njeno porodično nasleđe omogućilo joj je privatno školovanje unutar vlastitog doma gde je na raspolaganju imala privatne učitelje i tutore. Uvek je bila okružena knjigama i osećala neutoljivu žeđ za znanjem. Puno je vremena ulagala u obrazovanje i takođe tečno naučila nekoliko jezika.

Iako je od ranih dana osećala potrebu da se književno izrazi stavila je porodični život na prvo mesto i posvetila se vaspitanju petoro dece. Književne ambicije isplivale su na površinu kada je primetila kako za decu ne postoji dovoljno kvalitetnog štiva i na taj način je svojim rečima objasnila kako je pronašla mesto gde može da spoji želju i dužnost.

Prva knjiga izdata je 1902. pod nazivom Valjani i nevaljani, ali dve knjige po kojima će najviše biti zapamćena i koje su ušle u istoriju hrvatke književnosti za decu su "Čudnovate zgode šegrta Hlapića" i zbirka bajki "Priča iz davnine". Poslednja je, nakon što se internacionalno proširila, čak donela i nominaciju za Nobelovu nagradu, a mali šegrt zauvek je zarobio srca dece. Umire 21. septembra 1938.