Efraim Kišon

Efraim Kišon je izraelski scenarista, humorista i dramaturg. Rodio se 23. avgusta 1924. godine u Budimpešti gde je završio osnovnu školu i srednju školu. Godine 1941. želeo je da upiše fakultet, ali kako su Mađarskom vladali nacisti Kišon kao Jevrejin nije imao pravo na studiranje, pa je naučio zanat zlatara.

Pred kraj Drugog svetskog rata 1944. godine odveden je u logor u Slovačkoj, a pre nego što je trebao da bude odveden iz radnog logora u onaj za istrebljenje, uspeo je da pobegne u Budimpeštu. Tamo se skrivao sve dok rat nije završio.

Nakon nemačke okupacije usledila je sovjetska i Kišon se opet nalazio u opasnosti. Bio je na putu za logor u Sovjetskom savezu, ali uspeo je da pobegne i vrati se svojoj kući.

Uspeo je da završi studije vajanja nakon čega je dobio posao u uredništvu mađarskog lista "Ludas Matyi". Tada je počeo da piše komedije za pozorište i radio, a krenuo je i sa objavljivanjem humoreski.

Godine 1949. je odlučio da pobegne iz tadašnje komunističke Mađarske i preko Italije je došao u Izrael. Službenik imigracijske kancelarije promenio mu je ime od Ferenca Hofmana u Efraim Kišon. Nastavio je sa objavljivanjem dela pod novim imenom.

Osim što je bio uspešan u književnosti Efraim Kišon je snimio i pet uspešnih filmova. Od njegovih dela ne treba zaboraviti na: Nema nafte, Nije fer, Davide, Kod kuće je najgore, Lisac u kokošinjcu, Još malo pa istina, Šalu na stranu, Pomozi sirotu na svoju sramotu. Umro je 29. februara u Švajcarskoj 2005. godine.